Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[Дошљак]

Тзв. Нови Дорћол?

 

[Daguerre]

Тзв. Нови Дорћол

Da. Na mestu nekadašnje fabrike..

 

[Дошљак]

Мислим да туда треба да прође исправљена Дунавска.

 

[MC_]

Naravno. Generalno, delim tvoj pogled na svet. Najveća šteta čovečanstva je ta što ćemo se samouništiti... i povući za sobom sva ta druga bića koja to ne zaslužuju.

Da. Zao mi je svih tih bica, i male dece.
Mi ostali ne zasuluzujemo bolje.

 

[vladanet]

Ovako izgleda novoizgrađeni spomen-park na Dunavskom keju FOTO

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je danas novoizgrađeni spomen-park koji se nalazi kod Spomenika braniocima Beograda 1915. godine na Dunavskom keju i poručio da je ovo ispravljanje nepravde prema ljudima koji su dali svoje živote za odbranu srpske prestonice.

www.b92.net

Od 1988,nisu u stanju,kamen da nabave,ali su u stanju, da svoju nesposobnost,svale na teniski teren.
Nije to običan kamen,to je originalni kamen.
Eh,,,,,,da su ti branioci,samo znali, kome zemlju ostavljaju.

 

[Дошљак]

Изгледа и као да су омашили симетрију.

 

[vladanet]

To je sa namerom,da se kroz kapiju spomenika,bolje vidi, kako je betonska gradjevina u pozadini,lepo uništila zaštićeni pojas tvrđave.
Simetrija je u oku posmatrača-glasača.

 

[Al pacacino]

Ovako izgleda novoizgrađeni spomen-park na Dunavskom keju FOTO

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je danas novoizgrađeni spomen-park koji se nalazi kod Spomenika braniocima Beograda 1915. godine na Dunavskom keju i poručio da je ovo ispravljanje nepravde prema ljudima koji su dali svoje živote za odbranu srpske prestonice.

www.b92.net

Od 1988,nisu u stanju,kamen da nabave,ali su u stanju, da svoju nesposobnost,svale na teniski teren.
Nije to običan kamen,to je originalni kamen.
Eh,,,,,,da su ti branioci,samo znali, kome zemlju ostavljaju.

Pa zar nije bilo logicno da ovaj pesacki pojas koji obilazi spomenik bude biciklisticka staza, a da se sadasnji deo bici staze koji prolazi ispred spomenika pretvori u prilaz ka spomeniku sa setalista? Ovako ce stalno biti iskakanja pesaka na biciklisticku stazu, a pritom nisu ni stavili neku oznaku - uspori ili tako nesto kad su se vec odlucili za ovu odluku. Totalno nejasna odluka.

 

[Zuma]

A zašto nisu nacrtali i ono ostalo, buduće, OKO ovog prostora?

Jer ono crno oko i odmah pored spomenika nije ni crnica za kukuruz ni travnjak na kome bi se skupljali sve silne buduće grupe koje će želeti da vide i spomenik i samo ušće dve velike Evropske reke. Nego je to postalo građevinsko zemljište. Od javnog parka, vidikovca i memorijalnog prostora pretvoreno u građevisko zemljište gde će biti ogromni privatni objekti. Njihova visina? Pa, nema veze, nebitno. Ona koja je potrebna za objekte. Citiram "Максимална висина планираних објекта је условљена технолошким захтевима спортске намене". Zahtevima kojih to objekata? Piše i to. Teniskog STADIONA, zatvorene sportske hale za tenis ... takvi objekti.

Dakle TAKO odajemo poštu braniocima Beograda. Mali spomenik koji će sa TRI strane bukvalno biti usečen u zgradu visoku ... koliko ... 30 metara? Koliko je visoka zatvorena sportska hala? Možda toliko. Ali koliko god da je, može i više. Jer visina nije ograničena. Biće visoko koliko god im bude potrebno da bude visoka. Jer tako piše u usvojenom dokumentu.

I sve to baš na jednom po svemu svetom mestu. Na samom ušću Save u Dunav. Centru bivše Jugoslavije, sada Srbije, čitavog Balkana kroz stotine godina istorije. Sve te bitke i more krvi koje je baš ovde proliveno. I najlepši vidik u gradu. Sve je to, za inat svim urbanistima do sada, bačeno u slivnik da bi se baš TU napravila ogromna zgrada koja treba da zagradi vidik i na ušće i na spomenik, koja verovatno čak neće imati ni prozore, i gde dolaze ljudi koji blage veze nemaju sa rekom, niti ih ona imalo interesuje. Još manje sa istorijom. Da ne spominjem majora Gavrilovića, početak Beograda despota Stefana Lazarevića koji se začeo baš pored reke u Donjem gradu, epsku odbranu čitave Evrope od najezde sa istoka 1456. godine i ko zna šta još u stolećima i milenijumima pre toga. Ove dve reke i njihova raskošna delta na mestu gde se susreću su uvek bile izvor života svih vrsta. I svako ko je tu boravio je ili bio spreman da umre za ovo parče zemlje, ili ovde nije opstajao dugo jer prosto nije bio dovljno dobar za jedan takav veličanstveni poklon prirode. Ali sad, jedini trag recimo epohalne odbrane iz 1456. je neugledni kamen na pogrešnom mestu (o kome za sada brinu samo Mađari)

i ovde dole, na pravom ratištu, jedva očišćeno minijaturno parče prostora, sa takođe malim spomenikom braniocima iz prvog svetskog rata.

Naš savremeni doprinos jednoj TAKVOJ tradiciji je da ćemo spomenik sa tri strane da obložimo u beton i staklo, i zatim praktično ugradimo u zid jedno 30-tak metara visokog "sportskog centra" (sa podrazumevajućim komercijalnim dodacima)!?

Inače, ... sitnica ... citiram: "Заступљеност пратећих комерцијалних садржаја је 40% од укупне БРГП у комплексу."

Pitanje je da je ova generacija uopšte zaslužila mesto kojim OVAKO rapolaže. I sad su zvaničnici još neviđeno ponosni što je oslobođen JEDAN ćošak spomenika.

 

[Zuma]

Za one koji ne znaju. BRGP je "bruto razvijena građevinska površina". Dakle zbir SVIH nadzemnih površina svih prostorija, čak i zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama), tj meri se površina unutar spoljne ivice spoljnog zida, pa onda ukupan zbir takvih na svakom nivou. Sad zamislite koliko je 40% od TOGA. Uzevši u obzir da 40% nije baš bitno manje od polovine. Tako da nema puno sumnje da recimo čitavo prizemlje (jer tu ima najviše prolaznika) po ovim parametrima MOŽE da bude jedna velika kafana. Pri čemu se ne računaju kafanske bašte izvan građevinske granice objekta. Divno "memorijalno" okruženje za spomenik.

Već zamišljam i verovatni naziv za kafanu: "Kod Majora"

Sva sreća da nije imao konja pa će valjda izbeći da uobičajena klijentela takvih mesta ovoj lokaciji da isti neformalni naziv kao i prostoru oko spomenika na Trgu Republike.

 

[Al pacacino]

Za one koji ne znaju. BRGP je "bruto razvijena građevinska površina". Dakle zbir SVIH nadzemnih površina svih prostorija, čak i zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama), tj meri se površina unutar spoljne ivice spoljnog zida, pa onda ukupan zbir takvih na svakom nivou. Sad zamislite koliko je 40% od TOGA. Uzevši u obzir da 40% nije baš bitno manje od polovine. Tako da nema puno sumnje da recimo čitavo prizemlje (jer tu ima najviše prolaznika) po ovim parametrima MOŽE da bude jedna velika kafana. Pri čemu se ne računaju kafanske bašte izvan građevinske granice objekta. Divno "memorijalno" okruženje za spomenik.

Već zamišljam i verovatni naziv za kafanu: "Kod Majora"

Sva sreća da nije imao konja pa će valjda izbeći da uobičajena klijentela takvih mesta ovoj lokaciji da isti neformalni naziv kao i prostoru oko spomenika na Trgu Republike.

Dobro Zuma i šta nam je raditi, slažem se sa svime što si rekao ovde, ali ovo su samo reči dok se gore pomenuti bave akcijama. Zato lepo pitam šta nam je raditi da sprečimo ovakav razvoj situacije, dok još ima vremena da se plan abortira?

 

[Delija]

Никакве градње ту неће бити. Зато су Ђоковићи и покупили прње одаткле. Зума драми у празно.

 

[Zuma]

Koliko ja znam namena tog prostora pored spomenika nije izmenjana. Definisana je u "PDR-u za linijski park - Stari grad i Palilula", a on i dalje važi. Dakle "Takmičarsko-sportski kompleksi". I u projektu stanova u Marini Dorćol se pozivanju na taj PDR. To je verovatno i glavni smisao čitavog "parka". Da se za izgradnju otvore sve susedne lokacije duž Save i Dunava pod firmom gradnje "parka", što istovrememeno sa obalskog šetališta uklanja i bicikliste i deo pešaka, pa onda još predstavlja i divnu PR temu za odvlačenje pažnje sa suštine čitavog projekta "parka". To što su Đokovići odustali - ako su zaista odustali jer mi se čini da je kasnije bilo i drugih priča - ne znači ništa. Znamo da se ova vlast žestoko bori za svaki kvadratni metar koji može na neki način da unovči, pa mi je krajnje neverovatno da bi tek tako lako odustali od jedne od najvrednijih lokacija u gradu ako je njena namena već uspešno promenjena, pa više nema zakonskih prepreka te vrste. Ako neće jedan investitor, hoće deset drugih. Ako ti imaš druge i novije informacije, reci.

Ovde je skupljeno dosta informacija iako su to pisali pre godinu dana.

Linijski park ili Linijska prevara?

Radi se o oblasti od izuzetnog značaja s obzirom na kulturna, istorijska, društvena i prirodna dobra u toj zoni. Ova oblast zaslužuje pažljivu, promišljenu i progresivnu revitalizaciju. Zbog svoje vrednosti ova oblast predstavlja i atraktivan plen onima koji godinama kidišu na javna dobra...

nedavimobeograd.rs

Plan je usvojen krajem septembra 2021. godine, bez uvažavanja brojnih primedbi podnetih od strane institucija, nevladinog sektora i građana.
Osnovni prigovor na usvojeni Plan sažela je je u jednoj rečenici Iva Čukić iz kolektiva Ministarstvo prostora: „Svojevrstan je vid zloupotrebe nazvati nešto ‘planom za Linijski park’, a onda u njega perfidno ubaciti prenamenu javnog zemljišta, uzurpaciju površina i hiljade kvadrata novih stambenih, poslovnih i komercijalnih prostora“. A to su, između ostalog, omogućili neusaglašenost Plana za Linijski park sa planovima višeg reda i nepoštovanje Zakona o kulturnim dobrima Republike Srbije.

 

[Zuma]

Evo dve moje stare slike, od pre deset godina. Da vidite koliko je to fantastično vredan prostor. Jedan od vrhunaca koji uopšte postoje u ovom gradu.

NIKO od ovoga neće lako odustati.

K-distrikt je već "odradio" jedan njegov deo. Sad preostaje samo uzurpirati i drugi, još bliži reci. I usput samo obalsko šetalište: Samo javni deo suzite toliko da se guranje na ona recimo 4 za prolaz uvek slobodna metra smuči svakome ko se nije zaputio baš u samu kafanu u prizemlju, pa tuda ionako MORA da prođe. I posao završen. Besposleni oterani, bivše zelene površine su sada "kompleksi" visoki "koliko je potrebno", a pare samo kaplju.

 

[Zuma]

Dobro Zuma i šta nam je raditi, slažem se sa svime što si rekao ovde, ali ovo su samo reči dok se gore pomenuti bave akcijama. Zato lepo pitam šta nam je raditi da sprečimo ovakav razvoj situacije, dok još ima vremena da se plan abortira?

U ovakvom tipu političkog sistema je svuda u osnovi isto, samo još šira javnost ima bar neku malu vrstu uticaja. Ali i to samo ako je baš puno njih svesno nekog problema, tj ako postoje izgledi da će na nekom budućem glasanju možda biti ugrožena ona ćutljiva, interna, ne baš previše obrazovana i informisana većina koja najčešće (ali srećom ne baš uvek) rutinski glasa isto kako je odavno navikla. Dakle samo čestim pisanjem o stvarima koje treba menjati, ali po mogućnosti tako da to lako razumeju baš ovi gore opisani. I takođe, da svi redovno umožavaju na što više platformi kvalitetne tekstove i priloge koje su u vezi sa takvim, važnim problemima. Mora se stvoriti neka stvarna informativna vrednost, što širi osećaj da i na alternativnim kanalima informisanja vrlo često ima vrednih priloga, a ne samo beskrajnog i praznog četovanja ili ličnih prepucavanja. Tek onda, kad osećaju da imaju javnu podršku, i deo struka može da se odluči da rizikuje i da pokuša da nešto odrade i oni. A pošto su oni deo sistema i unutar njega, za razliku od "javnosti", to već može da ima i nekog bržeg efekta od dugog čekanja na rezultate povremenih glasanja. Informisanje i upornost su zbog toga ključ svega. Jer drugog puta i brzih rešenja nema.

 

[direktor]

Ovako izgleda novoizgrađeni spomen-park na Dunavskom keju FOTO

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je danas novoizgrađeni spomen-park koji se nalazi kod Spomenika braniocima Beograda 1915. godine na Dunavskom keju i poručio da je ovo ispravljanje nepravde prema ljudima koji su dali svoje živote za odbranu srpske prestonice.

www.b92.net

Od 1988,nisu u stanju,kamen da nabave,ali su u stanju, da svoju nesposobnost,svale na teniski teren.
Nije to običan kamen,to je originalni kamen.
Eh,,,,,,da su ti branioci,samo znali, kome zemlju ostavljaju.

Nekad je bic staza išla oko spomenika prije terena za tenis

 

[Вожд]

 

[MC_]

Ove dve reke i njihova raskošna delta na mestu gde se susreću su uvek bile izvor života svih vrsta. I svako ko je tu boravio je ili bio spreman da umre za ovo parče zemlje, ili ovde nije opstajao dugo jer prosto nije bio dovljno dobar za jedan takav veličanstveni poklon prirode. Ali sad, jedini trag recimo epohalne odbrane iz 1456. je neugledni kamen na pogrešnom mestu (o kome za sada brinu samo Mađari)

Novo vreme donosi i nove obicaje.
Heroizam iz proslost danas je prezren.
Moderni covek nema nameru da se zrtvuje, zivi za svoju vilkendicu, nedeljni odlazak u TC, putovanja...
Zato nikog ne zanimaju ovi spomenici.

 

[Zuma]

Ako ih ne zanimaju spomenici, zanimaće ih buduća Beogradska klima. Već sam slao dijagram. Skoro tri stepena rasta do sada. A za 11 godina će biti 4 stepena toplije nego što je bilo u tom Beogadu za koga su se borili njihovi preci. Znači PROSEČNO GODIŠNJE 4 stepena više, računajući u taj prosek i noćne i zimske temperature. A ko zna koliko će biti danju i leti. Pa će ti sada nezainteresovani brzo shvatiti da je obala reke što se mikro klime tiče postala JEDINO podnošljivo mesto u gradu. A zatim će shvatiti i da bivša javna obala više ne postoji jer je prodata privatnicima i bogatašima. A naročito će ovdašnji napredni ljubitelji izloga koji se ogledaju u vodi shvatiti da ONI od njih nemaju baš NIŠTA, jer ne mogu celo leto da sede u obalskoj kafani niti im treba po jedan par cipela dnevno, ili već koje god prodavnice i proizvode smeste na budući privatni Beogradski kej.

 

[ivchonny]

Zuma, za dosezanje takvog mentaliteta u kom ćemo mi (kao narod) voditi računa kakvu ćemo zemlju ostaviti sopstvenoj deci i unucima treba bar još 300 godina: 100 godina da zaustavimo ovo propadanje, i 200 godina da dosegnemo samosvesnost o svojim akcijama i dobrobiti našeg potpomstva. Naravno, verovatno nemamo toliko vremena na raspolaganju.

 

[Zuma]

Više nije u pitanju samo šta ostavljamo deci i unicima. Na nekim mestima promena klime ide takvim tempom koji niko nije očekivao. Evropa se greje brže od svetskog proseka, Srbija brže od Evrope, a Beograd brže od Srbije. Sada je jasno da je brzina porasta takva da će I OVA GENERACIJA postradati, ne samo njihova deca. Više se ni ignorisanje budućnosti ne isplati. Problem im neće biti samo što će njihova deca i unuči da čitaju šta su oni nekada pisali po Beobuildu, kakvo su bogatstvo prirode imali a šta su NJIMA ostavili, nego treba da misle i šta će biti kad oni sa 60 i 70 godina budu imali problema sa disanjem ili plućima zbog čitavog života provedenog u zagađenom Beogradu. Gde će da provedu dan kad temperatura nedeljama bude 40+ stepeni, a vlažnost 95% ? Na trotoaru neke ulice? Na 4 metra obale ispred nekog izloga zajedno sa milion drugih Beograđana koji takođe neće imati drugi izbor? Kako će da dišu u takvoj klimi i sa takvim plućima? Kao ribe? Sa portabl respiratima? Da li će im TADA dovoljna kompenzacija biti što uživaju u tobožnjoj "urbanosti" pejsaža?

Što usput više i nije tačno, jer je u 21. veku gusta i sveprisutna integracija prirode u gradsko tkivo ono što je postalo "urbano", što je vrhunac organizacije modernog grada, dok je vrlo gusto pakovanje isključivo zgrada, betona i asvalta sada već maltene oznaka "seoskog pejsaža", predgrađa, znak niskog standarda, industrijske zone i industrijskog, masovnog stanovanja. Ako čak i strogo poslovni prostor u Guglu ili Mikrosoftu već mestimično izgleda kao deo parka, kakva onda treba da vrhunska stambena zona? Zgrade kao stambene sardine? Menhetn više nije slika ideala kome se teži. I sad me ovde ubeđujuju kako je baš na najvrednijem, elitnom delu grada uz reke divno imati "raznovrsnu" obalu, "za svakoga po nešto", "malo prirode malo zgrada", kao da je u korenu suprotnog zahteva samo estetika, da je ono što ja tražim neka arbitrarna lična preferenca. Poput izbora koja mi se boja dopada ili za koga navijam, pa recimo Zvezdaš mora da ostavi prostor i za Partizanovce? Nije tako.

Grad MORA da ostane vlasnik ŠIROKOG pojasa zemljišta uz reku (apsolutni minimum je 60 metara). Prvo zato što će one biti neophodne za neke NUŽNE funkcije koje SVUDA uz reku MORAJU biti tamo. Naprimer pristani, trčanje, bicikli, vežbanje, prostor za malu decu, za duži dnevni boravak, za sedenje, druženje, za sve više brzo smenjivih privremenih sadržaja na otvorenom, dakle puno prostora fleksibilne namene koji su neophodni uz velike koncentracije ljudi, infrastruktura za takve prostore, fontane, česme, wc-i, kiosci, prostori u kojima vazduh nije nepomičan jer je strana ka reci uvek otvorena ...

I kao drugo, zato što takvog JAVNOG prostora neće biti dovoljno jer će u budućnosti biti poželjno da on bude što više lokalno prisutan poput lokalnih parkova uz stambene zgrade. Što nažalost nije moguće sa samo dve velike reke na gradskoj površini od 360 kvadratnih kilometara. Mi nemamo razuđenu mreže kanala i rukavaca koji prožimaju čitavu ogromnu površinu budućeg grada i zato je zabluda da Beograd ima dovoljno rečnih obala gde je mikroklima različita od unutrašnjosti. Sada je odlazak na obalu reke slobodni izbor, a u 4 stepena toplijem gradu će postati nužnost. Zato će ljudi iz čitavog grada rutinski i često dolaziti na obale, pa SADA moramo ostaviti mesta za njih. Ako treba, lako je posle napraviti zgradu na obali - ili ceo blok zgrada - kad je grad vlasnik zemljišta. Ali ako ste pribalni pojas već sada PRODALI (60 - 100 metara) onda je zauvek kasno. Mora postojati zakonsko ograničenje da regulaciona linija uz reku ne sme biti bliže od bar 60 metara od vode. Komercijalna vrednost lokacija uz takvu regulacionu liniju time nije narušena jer su svi oni i dalje prvi uz reku, samo što zbog više mesta imaju još više mušterija, još više pristupnog javnog prostora (koga ne plaćaju oni iako je njima od koristi), vidljiviji su iz veće daljine, i do njih je još lakše doći.

 

[ivchonny]

Ja se apsolutno slažem s Vama i sa svime što ste napisali. Problem je što kod nas, nažalost, ne postoji kritična masa koja bi videla i razumela sve o čemu pišete. To se videlo i u nedelju. Štaviše, čak i kada jednog dana bude došlo do promene kursa kojim ide naše društvo, trebaće određena snaga da se savlada inercija ovog propadanja.

 

[Zuma]

Nažalost tako je. Nema sumnja da će vremenom većini postati očigledno šta je od čega važnije kad je urbanizam u pitanju. Praktična upotrebljivost prostora i korist za većinu građana, ili prazne fantazije o imidžu "urbanog" i za ovaj prostor očigledno lažne priče o "nedovoljnoj komercijalnosti" svega sem maksimalno moguće gustine pakovanja. Ako i ostavimo po strani ovo poslednje, jer je bukvalno karikatura normalnog razmišljanja, nije tačno ni ono prvo. TAKAV imidž "urbanog" na obali reke je prosto moda, arbitrarni medijski narativ, nekritičko preuzimanje stereotipa čije je vreme davno prošlo. To su kriterijumi zasnovani na proizvoljno izabranoj estetici umesto na analizi važnosti pojedinih funkcija raznih gradskih prostora. Na nesreću upravo je vreme ono čega nemamo. Vreme u oba njegova značenja. I vreme u smislu klime i ono što se meri časovnicima. Zbog projekta Beograd na vodi smo već izgubili desnu obalu Save. Ona je bila jedina okrenuta zapadu i zato idealna da ljudi posle posla odu na neko mirnije mesto da u miru vežbaju, trče ili se prosto opuste gledajući zalazak sunca na mestu gde ka zapadu postoji otvoren prostor iznad reke, gde se široka panorama grada uopšte može videti, koje je prijatno i klimatski i relativno tiho, dakle sve suprotno od čitavog njihovog radnog dana do tada. Kompenzacija i jeste smisao fizičkog i psihičkog opuštanja. To znači naći suprotno okruženje i ambijent od onoga koje vam zauzima čitav ostatak dana. Celodnevna tenzija MORA da se spusti i da nestane da bi bili spremni za sledeći dan. To nije luksuz nego apsolutna neophodnost ako takav ritam i zdravlje treba da vam potraje svih 40 godina radnog staža. Kakvi crni izlozi i zgrade koji se ogledaju u vodi. To su fantazije.

Ali za desnu obalu Save je sada isuviše kasno. I za Dunavski deo tvrđave sem možda zoološkog vrta. Davno prošlo vreme. Još se možda može uticati samo na uređenje obale Dunava i na Savski deo Tvrđave.

 

[Вожд]

 

[Zuma]

Kad sam pisao o tome da bi minimalna širina javne obale morala da se odredi na osnovu sabiranja širina potrebnih za nužne funkcije obale nisam spomenuo nešto zaista važno, pa samo da dodam još i to da bi sve bilo napisano na istom mestu.

Svetski trend rešavanja saobraćaja u gradu ide ka napuštanju masovnog korišćenja klasičnih automobila, tj većih individualnih vozila. Tu funkciju u što većoj meri treba da preuzme masovni javni saobraćaj. Međutim pošto on ni teorijski ne može da zadovolji sve potrebe, sve više se kao njegova idealna lokalna dopuna forsira saobraćaj biciklima, trotinetima, rolerima i drugim sličnim personalnim prevozom koje zauzima bitno manje mesta. Oni su korisni po više osnova istovremeno. Prvo što ljudi zadovoljavaju deo svojih dnevnih potreba za fizičkim vežbanjem dok rade nešto drugo što je takođe neophodno (pa tako svima štede vreme), što oni zauzimaju bitno manje mesta dok se kreću, što im ne treba puno parkinga dok stoje (pa se oslobađa ogroman prostor u gradskim ulicama), i što su ekološko vozilo koje koristi obnovljivu i nezagađujuću energiju za deo gradskog prevoza.

Problem sa starim delom Beograda je međutim što je istovremeno i brdovit i sa veoma uskim ulicama. Pa niti je lako moguće savlađivati velike uspone samo uz pomoć sopstvenih snaga, niti uopšte ima mesta da se biciklističke staze provuku svuda gde treba.

JEDINA moguća trasa koja je i savršeno ravna i prolazi kroz ceo grad je ona uz obale Save i Dunava. Zbog toga bi najšira moguća biciklistička staza koja bi uopšte postojala u gradu morala da prolazi obalom reke. Od Ade Ciganlije do Ade Huje. To je za kompletan taj deo budućeg gradskog saobraćaja naša glavna magistrala, glavni bulevar, po značaju isto ono što je sada autoput ili ulica Kneza Miloša za automobilski saobraćaj. Po funkciji dakle centralni transportni koridor jednog od dva glavna dela kompletnog budućeg javnog saobraćaja u gradu (dakle sve ono što nije masovni javni prevoz, metro, tramvaji i slično). To je takođe jedna od onih nužnih funkcija obale koje sam spomenuo.

Naravno, linijski park je delom zamišljen da se upravo taj saobraćaj ukloni sa obale i prebaci u unutrašnjost grada da bi se oslobodio prostor uz reku za njegovu prodaju, ali i da bi se odatle oterao taj deo potencijalnih korisnika obale, vlasnicima kafana bitno manje koristan. Pa ako bi trasu takve biciklističke staze vrednovali samo po saobraćaju, po tome kolika je njena propusna moć, onda jeste svejedno da li je ta staza uz reku ili unutar grada, po trasi linijskog parka. Ali ne možemo je samo tako vrednovati. Prvo što je zbog ubrzanog disanja tokom fizičkih napora važno da vazduh bude što čistiji, a temperatura što prijatnija da ne bi došlo do pregrevanja organizma ili veće akumulacije zagađenja u plućima ako je staza blizu ulica, tj blizu automobilskog saobraćaja, a ne pored reke i obalskim zgradama odvojena od njega. Takođe, ljudi će u većem broju birati vožnju biciklom ako staza prolazi kroz predele gde ima šta da se vidi, gde vidici nisu ograničeni obližnjim zidom kao na svim drugim mestima. Pa od toga direktno zavisi i procenat onih koji će izabrati takav ekološki prevoz. Tako da NIJE svejedno da li biciklistička i rekreativna staza postoji i uz obalu, ili samo duž linijskog parka. Potrebna je na oba mesta. Zbog brdovitog Beograda i uskih ulica, uz Savu i Dunav će se valjati daleko najveći procenat te vrste javnog saobraćaja.

Zato je obala reke uz sve već nabojano i jedna od naših centralnih magistrala. Bila i ostala. Menja se samo vrsta saobraćaja i namena. Topologija grada je takva da i ne može biti ništa drugo nego jedna od najvažnijih gradskih komunikacija. Sada "ekoloških", biciklističkih i pešačkih, ali to je ista saobraćajna funkcija uz sve one ostale, i dalje nužne funkcije. Pa je to još jedan od razloga zašto se ne sme prodati relativno široka javna zona zemljišta uz reku.