Znatan deo krivice za ovakvo stanje snosi i opozicija i novinari. Zašto se dozvoljava inflacija proizvoljnih obećanja koje posle niko nikada informaciono ne isprati do njihovog logičnog kraja? Time se samo podstiče da svako iz vlasti može da obeća šta god mu padne na pamet i da zna da ga niko više o tome ne sme pitati ako on sam ne da novu informaciju. Zašto bi se onda i ubuduće uzdržavao od nerealnih obećanja? Ako niko uporno ne prati šta se posle desilo sa obećanjima, i ne poziva na odgovornost ako se ona ne ispunjavaju, udavićemo se u poplavi praznoslovlja.
Recimo u ovom slučaju. Poslednja izjava koje se sećam je bila da je u toku tender kojim se traži stručan izvođač za detaljno istraživanje i rekonstrukciju Vodene kapije 1 i bastiona Sv. Jakova, pošto je to uslov da se završi prva faza linijskog parka. Dobro, i šta je posle bilo sa tim? Niko se nije javio? Svi odbijeni? Pare potrošene pa tender poništen? Mora ponovo da se radi projekat? Ili šta bi sa onim "novim" projektom kojim biciklistička staza zaobilazi Vodenu kapiju 1 sa unutrašnje strane? Onim koga je radio "čuveni profesor arhitektonskog fakulteta"? Projekat pojela maca? Tender pojeo mačor? Šta radi opozicija i šta rade novinari? Čemu ONI služe? Ako ne mogu uporno ni pitanja da postavljaju, šta će nam? Kako će opozicija posle da vlada ako sada nisu uporni čak ni u informisanju javnosti, u onome što ih ne košta ništa? Za to im ne trebaju im ni opštinski odbori, ni pare, ni članstvo. Samo da neko ima usta, noge ili računar. I opet ništa. Pri čemu u ovom slučaju arheološka iskopina ne sme da ostane u ovakvom polovičnom stanju, bez konzervacije ili restauracije, jer propada svaki dan. Čitav niz delova koje sam snimio u početku više NE POSTOJI. Raspali se i nestali. A mi ne možemo da saznamo ČAK ni samo šta se desilo sa tenderom. To je tragično, i za to nije kriva samo vlast.