Лева обала, за почетак, на штету мишљења нашег великог интелектуалца Д.Бјелогрлића, треба да се гледа као интегрални део града. А не као неки прилепак сироче које је накалемљено али се опет не прима. Уколико не, онда посебан и у потпуности одвојена административна јединица од града Београда. Ако треба, ставити под јурисдикцију АП Војводине. Ово полустање је приближно статусу неке израбљене колоније, и ако остане биће једно грозно место за живот због потенцијалне имиграције из Трећег света.
Да би Лева обала била интрегални део града, треба и буквално да се повеже са остатком града. Више мостова, али не на ободима као што су Пупинов мост и планирани мост код Аде Хује, него на централним деловима. Потребна је и боља организација путева и уличне инфраструктуре. Рушити све шта се мора рушити. Пристојан јавни превоз, који ће ефикасно и брзо функционисати у превозу хиљаде људи. Када се то оствари, лако ће се и друге ствари имплементирати. Тада се могу оснивати и нове школе, културне установе, здравствене установе и остало. Без тога, остаје заувек слепо црево и леп предмет за изражавање комплекса квазибеограђана.