Šta je novo?

Leva obala Beograda -Borča- Ovča-Krnjača-Kotež Padinska Skela-Kovilovo-Ritovi

Ovaj komentar je prebačen sa druge teme. Čini mi se sa teme EXPO 2027, gde smo komentrisali zašto neki veći projekti ne bi tj zašto bi trebali možda da se prebace u tzv treći Beograd. Na toj temi mi je lakše bilo da koristim kolokvijalizam , za koji pouzdano znam da koriste i stanovnici tog dela grada koji nemaju lične frustracije.
Никада нисам чуо да неко од становника користи тај израз. Заправо, толико израза постоји за ту област - Панчевачки рит, Лева обала, Дунавски венац, Трећи Београд, насеља преко Дунава. Али ајде да искористимо ЧА-ЧА-ЧА, капираш смијешно хехехехе.
 
Nema kvalitetnog iskoraka za 3 Bg, bez mosta preko ade Huje. Dotle sve se svodi na tapkanje.... u mestu.
Bice i toga jednog dana ... 😀
Или, мост који не спаја Панчевачки пут и Вишњшку бању, него спаја централније делове Београда са Левом обалом?
 
Мост преко Аде Хује ће имати утицај колико и мост Земун-Борча, одвућиће транзит са аутопута од Ниша ка Панчеву, Зрењанину и за Срем, док ће насеља и даље бити ослоњена на Панчевац.
Фале мостови у центру.
 
Чекамо, немој дуго да те нема Карло!
Bili su izbori, a moglo se ući sa nečim mnogo revolucionarnijim. Evo grubi predlog urbanističkog plana:

Dunavski venac.jpg

Pojašnjenja:
- Brzi bulevari - Glavni drumski pravci sa standardima sa 1) minimum po 2 trake po smeru, 2) autobuska stajališta ne u glavnoj traci 3) leva skretanja i semafori na ne manje od 400 metara 4) trake za leva i desna skretanja ni u kom slučaju ne dele traku za pravac 5) krivine poluprečnika ne manjeg od 250 metara, na najopterećenijim raskrsnicama petlje ili polupetlje, 6) uslužni sadržaji i mesta za zaustavljanje i parkiranje strogo u servisnim saobraćajnicama, i to sa trakama za uključivanje i isključivanje. 7) Maksimalna brzina 70-80km/h.
- Tramvaj - u velikoj meri formiran kao brzi tramvaj, sa verovatnoćom stajanja na semaforu ispod 15%. Srednja brzina mora biti preko 20km/h. Obavezne veze sa strogim centrom grada i sa Slavijom. Planirati internu liniju za levu obalu i jedan tramvajski depo.
- Most Dorćol - Kotež - Sa dorćolske strane približno kod silosa, kroz lučku zonu na Cvijićevu. Obavezna izdvojena tramvajska baštica, a profil i nosivost mostovcke konstrukcije obavezno za metro. Veza sa Žorža Klemensoa, Dunavskom i Cvijićevom obavezno Y petlja. Na levoj obali petlje i bezsemaforno projektovanje za glavni pravac druma i tramvaj obavezno do Zrenjaninskog puta.
- Ekonomski centar, sadržaji gradskog i regionalnog značaja - To su fakulteti, srednje stručne škole, studentski domovi, veće pijace, sportska hala, stadion, pozorište, bolnice... Naravno tu mogu i komercijalni poslovni sadržaji, hoteli, poslovne zgrade, tržni centri i slično. Suština je blizina pruge.
- Skladišno-industrijska zona - južno od pruge je jedini deo koji nije ni u široj zoni zaštite vodoizvorišta. Sa druge strane mogućnost gradnje lučkog rukavca i industrijskih koloseka. Mogućnost zdravog formiranja lokalnih radnih mesta.
- Opštinski administrativni centar: - presecanje Južnoovčanskog bulevara sa Zrenjaninskim putem, a u toj zoni Opština Dunavski venac, poresko, opštinski sud, biro rada, MUP, centralni Dom zdravlja i Gimnazija. Možda sam još nešto zaboravio, ali sa time se ne kreće dok se stovarišta, autosaloni, mehaničari i slično ne preseli na glavni pravac pod nazivom "Novi zrenaninski put". Ni jedan normalan vlasnik biznisa se neće na to saglasiti ako od igrađenog dela SMT ili predloženog Zapadnoborčanskog bulevara ne napravimo "Novi zrenjaninski put", dobro povezan sa naseljem i po drugim višim standardima. Pomenuo sam gimnaziju na Zrenjanincu, zato što jedino pored pruge ima smisla praviti srednju školu šireg značaja, sa zahvatom pola Banata, i udaljenih delova Beograda.
 
- Most Dorćol - Kotež - Sa dorćolske strane približno kod silosa, kroz lučku zonu na Cvijićevu. Obavezna izdvojena tramvajska baštica, a profil i nosivost mostovcke konstrukcije obavezno za metro. Veza sa Žorža Klemensoa, Dunavskom i Cvijićevom obavezno Y petlja. Na levoj obali petlje i bezsemaforno projektovanje za glavni pravac druma i tramvaj obavezno do Zrenjaninskog puta.
Gradi se Marina Dorcol kao i Delta Land, a cak i da se ne gradi to je jednostavno previs atraktivna lokacija za most. Povecati kapacitet tj rekonstruisati Pancevacki most realnija solucija.
 
Gradi se Marina Dorcol kao i Delta Land, a cak i da se ne gradi to je jednostavno previs atraktivna lokacija za most. Povecati kapacitet tj rekonstruisati Pancevacki most realnija solucija.
Sve i da se izgradi Most na Adi Huji i da se pančevac proširi na 6 traka po smeru, bez mosta u produžetku Cvijićeve ili Tadeuša Košćuškog, ili nekog mosta između Tadeuša Košćuška i Pančevca, ništa se suštinski neće promeniti, zato što će i dalje sav saobraćaj da se sliva u Bul. Despota Stefana.​
 
Sve i da se izgradi Most na Adi Huji i da se pančevac proširi na 6 traka po smeru, bez mosta u produžetku Cvijićeve ili Tadeuša Košćuškog, ili nekog mosta između Tadeuša Košćuška i Pančevca, ništa se suštinski neće promeniti, zato što će i dalje sav saobraćaj da se sliva u Bul. Despota Stefana.​
I da se napravi u produzetku Cvijiceve smatram da se Bulevar Despota Stefana ne bi znacajno rasteretio, nisam pametan ali mi deluje da je preblizu Pancevcu. U produzetku Tadeusa je naravno skroz druga prica mada pitanje je kada i da li ce do toga uopste doci. Biciklisticki i pesacki most u Tadesua koji se nadovezuje na Linijski park lepo zvuci ali nzm kolko bi znacio stanovnistvu.
 
Izgradnjom u produžetku Cvijićeve se dobija direktan izlaz na alternativu Bul. Despota Stefana, a to Takovska - Kneza Miloša. Tada čak i onaj ko bi hteo do centra ne mora da ide bulevarom, već može Venizelosovom.​
 
Трамвај продужити преко Дунава право из Тадеуша Кошћушка. Друмски мост може да гађа Цвијићеву.
Панчевац је сам по себи периферни мост, значај моста преко Аде Хује за сама насеља би био као значај моста аутопута Милош Велики за Нови Београд, значи само за транзит, да се преко СМТ брже изађе на аутопут за Ниш или обилазницу.
 
Gradi se Marina Dorcol kao i Delta Land, a cak i da se ne gradi to je jednostavno previs atraktivna lokacija za most. Povecati kapacitet tj rekonstruisati Pancevacki most realnija solucija.
Како нека локација, на којој тренутно ништа не постоји, може бити превише атрактивна за мост?
 
Буквално су као најатрактивније зоне приобаља баш уз мостове, изузев Панчевца, што је последица тога што је у време своје изградње био тешка периферија.
 
Gradi se Marina Dorcol kao i Delta Land, a cak i da se ne gradi to je jednostavno previs atraktivna lokacija za most. Povecati kapacitet tj rekonstruisati Pancevacki most realnija solucija.
То квазиинвеститорско буквално силовање приобаља, намножавање никад горих урбанистичких тумора је један од најважнијих разлога пада квалитета живота и рада у Београду, па и огромног незадовољства. Трпају се квадрати при чему не само да се не повећава употребна вредност постојеће инфраструктуре, него се чак и смањује! Тако је једини брзи масовни, електрични, просторно и енергетски штедљиви транспорт, а једини у породици јавног масовног транспорта који може привући и вишу класу уз политику квалитета, укинут! На само да су шине почупане, а на њиховом месту никле зградурине, него је узурпиран простор за логичан мост у продужетку Булевара Зорана Ђинђића, као и метро мост. Зону код Луке Београд није захватила тако интензивни раст тумора за сада. Баш зато сам поменуо овај мост као предизборну тему. Чак и оваква кљакава, ћорава, ћопава опозиција са аматерским испадима, са свим купљеним гласовима, Босанским возом гласача, победила је у свим од урбанистичким туморима угрожених општина осим Земуна и Палилуле. Сада, Скупштина града неће имати кворум, велика је шанса да се у мају 2024. споје београдски и општински избори. Идеално време да се у року од одмах крене са "за" темама, а не само против ове издајничке дахијске секте на власти.

Мост Дорћол - Котеж скраћује око 40-50% путовања преко Дунава из зоне са већ сада 80.000-100.000 људи за око 5 километара. У условима јавног превоза у трамвајској баштици или жутој траци са управљањем, а који не можемо да направимо на оваквом Панчевачком мосту (без озбиљне и скупе реконструкције), то је 15 минута бржи превоз. То је могућност доласка бициклом, па чак и пешке у центар Београда, као што сада има много пешака из Блокова 21-29 преко Бранковог моста. На крају крајева, отвара се суператрактивна зона ГРИНФИЛД инвестирања, у зони где је лако направити вештачка језера за љубитеље зграде поред воде. Много здравији урбанизам, са евентуалним привлачењем чак и више средње класе и дела елите, уместо натрпавања за аутомобиле непроходног Савског амфитеатра.

Везано за "ширење Панчевачког моста", за такво лудило са минимум три године затварања мораш да будеш напредан. Стубови и железнички део моста су у далеко бољем стању од друмског дела моста. Ако би се претходно изградио Мост на Ади Хуји, то значи 3-4 године градње мало-корисног заобилазног моста, а затим још толико на реконструкцију кориснијег Панчевачког. Ја сам сугерисао "близанац Панчевца", који би био низводно 150 метара и повукао друм, као једну од варијанти. То сутра дам на теми.
Sve i da se izgradi Most na Adi Huji i da se pančevac proširi na 6 traka po smeru, bez mosta u produžetku Cvijićeve ili Tadeuša Košćuškog, ili nekog mosta između Tadeuša Košćuška i Pančevca, ništa se suštinski neće promeniti, zato što će i dalje sav saobraćaj da se sliva u Bul. Despota Stefana.​
Можемо да певамо, плачемо, градимо, рушимо, али приватним аутомобилима ће Деспота Стефана бити скоро непроходна за вијеке вјекова. Једина стварна резерва коју има су просторно штедљиви видови саобраћаја: Бициклистичка стаза и жута трака/трамвајска баштица. Дам ако у зони Панчевца имамо мост са жутом траком или трамвајском баштицом, па још и са безбедном бициклистичком стазом, то може бити релативно брзо и поуздано, али ће за Котеж и Борчу то опет бити дужи обилазни правац кретања.
 

Јутјуб ријалити емисија "Кафе Зале". Од 40. минута се приказује непозната околина Овче. Претпостављам негде недалеко од НИС-овог складишта, али тешко је утврдити. Може се видети како се парцелисане њиве адаптирају у примитивно грађевинско земљиште. На простору без спроведене струје, воде, асфалтираног пута граде се породичне куће. Чини ми се да те куће имају кућне бројеве, тако да ваљда постоји неки минимум законитости.
Разумем, ови људи су сиромашни, припадници мањина, а са друге стране много веће рибе више оштећују државу дивљом и полудивљом градњом. Ипак, ово ће бити поприличан проблем за коју деценију.
 
Poslednja izmena:
Нажалост, мислим да су градски оци, и све власти до сада отписали леву обалу Дунава… пустиће да се дивља колико ко хоће и неће нико ни покушати некакав ред да направи.
 
Ако можемо нешто позитивно да извучемо у тој дивљој градњи у овом случају, макар ће будуће улице бити праве и под правим углом (за разлику од насеља прављених по њивама дуж Зрењанинца) и релативно близу имају градску железницу.
 
Ако можемо нешто позитивно да извучемо у тој дивљој градњи у овом случају, макар ће будуће улице бити праве и под правим углом (за разлику од насеља прављених по њивама дуж Зрењанинца) и релативно близу имају градску железницу.
Тек су почели, солидне су шансе да ће бити катастрофално за пола деценије већ...
 
За сада се да исконтролисати. Најмање што град мора да уради јесте да испарцелише улице да не буду сокаци накарадне геометрије.
 
За сада се да исконтролисати. Најмање што град мора да уради јесте да испарцелише улице да не буду сокаци накарадне геометрије.
Мишљења сам да је багер једина адекватна контрола. Ово је канцер који се шири, доћи ћемо до тачке до које излечење неће бити могуће.
 
Тешко да ће овде багер моћи да ради. Али треба одмах направити план новог насеља које ту ниче и трасирати улице. Ово не делује тако страшно као Војводе Влаховића, Ледине, блокови Сутјеска, Уздинска, Азањска, Пакрачка или Калуђерица, више је попут Збега у настајању.
 
За сада се да исконтролисати. Најмање што град мора да уради јесте да испарцелише улице да не буду сокаци накарадне геометрије.
Ništa strašno što kasnije jedna kružna minibus linija sa gomilom jednosmernih sokaka ne bi mogla da reši. :D
 
Vrh