Naravno da se pitaš, ne pitaš se samo ako nemaš kičmu i obraz. Ako imaš, možeš da odbiješ da voziš, što sam ja baš danas uradio u svojoj firmi zbog ovakvih uslova na putu.
Umesto da se ti vozači solidarišu sa vozačima Laste, oni su ispali teške gnjide, ali karma je čudo i vratiće im se veoma brzo.
Inače nas je ovakav podanički mentalitet i doveo do ove situacije u državi i celom društvu.
Ne bih baš rekao da si u pravu. Nigde ni jednom vozaču nije zacrtana trasa kojom treba da vozi, a u smislu da ima osnov da odbije rad na nekoj liniji. To spada baš u težak oblik kršenja Ugovora o radu koji je taj vozač ko zna kad potpisao sa poslodavcem. Što bi bilo ko, a to može biti čovek i u godinama sa porodicom, dovodio sebe u situaciju da bude pokrenut disciplinski postupak protiv njega, da bude premeštan, a na kraju i uzet na zub od strane svojih nadređenih, jer apsolutno nikakav Zakon, niti neki niži akt nije na njegovoj strani. Poslodavac ga ničim nije diskriminisao, vršio mobing, ili mu davao nalog za posao za koji nije kvalifikovan, odnosno, koji mu nije u opisu radnog mesta, odnosno posla. Mnogo se traži od tamo nekog pojedinca, da skače u vatru, istupa bez osnova individualno, i to na osnovu nekih špekulacija šta bi moglo da bude, ili šta nam se sprema po našem ubeđenju. Mislim, to je glupo i neozbiljno. Lastini vozači su imali osnov da stanu, jer im je posao ugrožen zahtevom za raskid Ugovora, al i to ne može individualno. Znači, odbijanje posla tek tako ne ide, nema osnova za takav nastup, a za kolektivno istupanje sa nekim zahtevom, isto traži konkretan razlog. Kad bude zvanično sve ovo što mi ovde tu i tamo nabacimo kao nešto što se može desiti, e onda možemo da probamo da se pobunimo protiv toga, al ne kao marva, nego kao organizovana skupina, što je sve teže kod nas izgleda. Treba ljudi sami sebi da komplikuju život tek tako, onako kao usamljeni pojedinci iza koga sutra neće imati ko da stane. Lako je biti hrabar preko tuđih leđa. O svemu što se događa, mi možemo samo da nagađamo krajnji cilj, a mnogi na to ne gledaju kao ne znam kakvu pretnju za posao koji trenutno obavljaju, niti o tome mnogo razmišljaju. Zato bi tu trebali da budu sindikati, to im je glavna uloga, al nažalost oni niti se posebno oglašavaju, niti izveštavaju zaposlene o trenutnim događanjima vezanim za rad preduzeća, sem tamo nekih sitnih sindikata sa par desetina članova, koji isto tako mogu imati neki skriven cilj. Direktori su odbili da potpišu predlog o mogućem javno privatnom partnerstvu kad su u pitanju tramvaji i trolejbusi, tako da ne rade protiv interesa firme, a opet sindikata nema nigde. To što mi znamo ovde na forumu, realno velika većina zaposlenih u GSP-u ne mora biti toliko upućena, jer dosta toga u medijima i nema.
inmedija.rs
www.danas.rs
