Za stan u Beogradu dva u Budimpešti
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=97141
Dole, dole...izgleda da cene mogu i nize nego 2007...
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=97141
Dole, dole...izgleda da cene mogu i nize nego 2007...
Kupovina nekretnine, stana, kuće (pitanja i saveti)
- Začetnik teme Sinisa1
- Datum pokretanja
bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
Poenta priče sa rentiranjem nekretnina na dedinju nije koliko to košta nego da niko ne plaća porez a naša država je inače toliko bogata da joj te pare ionako ne trebaju.Zamislite koliko to sve neverovatno izgleda recimo Nemcima?
Uzgred receno,toliko je neuredjen sistem da sam ja platio porez za prenos apsolutnih prava od 27 kvadrata na zvezdari u zgradi staroj 40 godina 85000 dinara dok je prenos za 27 kvadrata na vracaru kostao 25000 dinara...
Jun 2008:
Da stanovi odu 100% u NBG blokovima za 1 godinu(?!), hladjenje je nesto sto neminovno sledi. U uslovima kada imamo zatvoreno trziste koje je tu usled nezdrave sprege politicara i lokalnih "biznismena" naravno da je moguce kontrolisati plitko trziste, onog trenutka kada se otvorimo situacija ce postati drugacija vezano za konkurenciju. Hoce li cene otici dole? Verovatno ne znacajno za nekretnine koje ce u tom trenutku biti u ponudi, projektovane po standardima, izgradjene po standardima, sa garancijama na kvalitet koje ce neko garantovati...U tom trenutku sledi veliko hladjenje upravo najlosijih nekretnina koje su trenutno u ponudi. U Becu je moguce kupiti stan po 1200-1300EUR/kvm u zgradama iz 60-tih ili 70-tih koje imaju izuzetno visoke troskove odrzavanja, ti troskovi ce se pojaviti pre ili kasnije i za stanove u zgradama koji se u BG trenutno nude po enormnim cenama. Nevezano za Belville potraznja za stanovima u BG je velika medjutim u uslovima trenutne ekonoske situacije u svetu i narocito u Srbiji retko ko se odlucuje da ulazi u rizik kreditni i naravno sa cenom koja je daleko od realne. Euribor je trenutno na nivou od 5%, sta ako na kraju godine bude 6%, bankarska provizija ode sa 2% na 3% i nasa rata za kredit uz kurs EUR od 100din se poveca 40%? Ko je spreman da udje u ovakav rizik pod uslovom da iole prati ekonomsku situaciju?!
Sta ce se dalje desavati?
Da stanovi odu 100% u NBG blokovima za 1 godinu(?!), hladjenje je nesto sto neminovno sledi. U uslovima kada imamo zatvoreno trziste koje je tu usled nezdrave sprege politicara i lokalnih "biznismena" naravno da je moguce kontrolisati plitko trziste, onog trenutka kada se otvorimo situacija ce postati drugacija vezano za konkurenciju. Hoce li cene otici dole? Verovatno ne znacajno za nekretnine koje ce u tom trenutku biti u ponudi, projektovane po standardima, izgradjene po standardima, sa garancijama na kvalitet koje ce neko garantovati...U tom trenutku sledi veliko hladjenje upravo najlosijih nekretnina koje su trenutno u ponudi. U Becu je moguce kupiti stan po 1200-1300EUR/kvm u zgradama iz 60-tih ili 70-tih koje imaju izuzetno visoke troskove odrzavanja, ti troskovi ce se pojaviti pre ili kasnije i za stanove u zgradama koji se u BG trenutno nude po enormnim cenama. Nevezano za Belville potraznja za stanovima u BG je velika medjutim u uslovima trenutne ekonoske situacije u svetu i narocito u Srbiji retko ko se odlucuje da ulazi u rizik kreditni i naravno sa cenom koja je daleko od realne. Euribor je trenutno na nivou od 5%, sta ako na kraju godine bude 6%, bankarska provizija ode sa 2% na 3% i nasa rata za kredit uz kurs EUR od 100din se poveca 40%? Ko je spreman da udje u ovakav rizik pod uslovom da iole prati ekonomsku situaciju?!
Ekonomske nebuloze tek slede...Euribor pao , banke svoju "fiksnu" marzu znacajno podigle, kurs je ne tako daleko od 100RSD/EUR, cene kvadrata su vec 25-30% nize.jovanovm":1u71yyey je napisao(la):Samo brz komentar na tvoju poruku koja je inace cela puna ekonomskih nebuloza - Gledajuci poslednjih 8 godina, dolar je mnogo nestabilnija valuta od dinara... kurs dinar-euro se nece bitnije promeniti osim ukoliko dodje do smene guvernera NBS, sto neko moze lako da predupredi prodajom stana i spekulacijom ultimatno profitira... to ljudi koji se bave nekretninama vec znaju (znaju i bankari) i zato do nikakve vece promene ne moze doci
Sta ce se dalje desavati?
Cene u Beogradu nisu toliko visoke zbog potraznje - tj. potraznja jeste faktor, ali ne jedini, a ni glavni za vrtoglave cene koje smo imali - nego zbog nekih drugih razloga.
Prvo i osnovno su banke koje su u kreditnoj ludnici proteklih godina koja nije ni Srbiju zaobisla odobravali kredite na sve strane. Da damo kao primer i to da su banke uzimali za stambeni kredit do 50% opterecenja plate (dakle mesecna rata = max. 50% mesecne plate) dok je u razvijenim zemljama (bar pre kreditne ludnice) taj iznos negde oko 30-33% (trecina plate).
Drugo su alavi investitori koji po novinskim clancima nisu hteli da ubadaju asov ako nemaju bar 100% profit. Ej! 5% profit je dobar, 10% odlican, 20% super, 50% fenomenalan...a oni su hteli ni manje ni vise bar 100%...a banke su im omogucile to davajuci ludacke kredite (za nase uslove, kada se pogledaju prosecne plate).
Trece - korupcija, svaki sluzbenik trazi svoj % i "ugradjuje se" u cenu kvadrata, ali opet to je sekundarno u odnosu na 1. i 2. razlog.
Cetvrto - monopol - pokusajte da gradite nesto veliko (ne mislim na cetvorospratnice i nadogradnje) a da niste Delta, MPC, Verano ili neka slicna politicko-povezana firma (ovo se opet nadovezuje na 3. razlog). Dakle ono relativno slobodno trziste se svodi na nadogradnje i zgrade do max. 5-6 spratova po Vracaru, Zvezdari, periferiji i sl.
Peto - ulazak para od prodaje nekretnina za sulude cene Rusima u CG.
E sad, prvi razlog je presusio...neke banke jednostavno vise ni ne daju stambene kredite, a sve su mnogo restriktivnije...Sto se tice investitora i "investitora" oni mnogo alavi ce da puknu...ostali ce da smanje apetite usled ekonomske krize. I peti razlog je nestao, manje-vise. 3. i 4. uzroci nazalost ostaju. No ipak, cene moraju dole - jos dole.
Npr. u Americi pre kreditnog ludovanja cena porodicne kuce je reda velicine oko 3 puta godisnjeg porodicnog primanja. Onda je 90tih otisla na preko 10, i desilo se sta se desilo...
Dakle, ako uzmemo da je prosecna plata u Beogradu 500 evra, dakle porodicno primanje je 12000 evra godisnje (bracni par * 12 meseci), dolazimo do toga da prosecni stan za 4-clanu porodicu treba da kosta oko 36000 evra. Ajde da kazemo da je Beograd glavni grad, skup (mada smo to vec uracunali delom jer su plate vece), da konstatno ima pridoslica i da to sve dize traznju pa da kazemo da je faktor 4, a ne 3, pa nek bude cena 48000 evra. Ako je srpski standard za 4-clanu porodicu stan od 60 kvadrata, dolazimo do prosecne cene od 800 eura/kvadratu. Ako je i 50 kvadrata, to je opet manje od 1000 EUR/m2 (960).
Bellville je neka "prosecna" lokacija, a kako je cena nekih 2300 EUR/m2 (onih 1900 bez poreza + PDV), cak i da dozvolimo da stan u Bellvilu bude skuplji od prosecne cene (800/960) zato sto je ganc nov, dolazimo do toga da je i dalje dvaput skuplji nego sto bi trziste, realno, dugorocno mogli da izdrzi.
Cene u Beogradu moraju da padnu 50% od svog vrhunca - ako ne i vise.
Prvo i osnovno su banke koje su u kreditnoj ludnici proteklih godina koja nije ni Srbiju zaobisla odobravali kredite na sve strane. Da damo kao primer i to da su banke uzimali za stambeni kredit do 50% opterecenja plate (dakle mesecna rata = max. 50% mesecne plate) dok je u razvijenim zemljama (bar pre kreditne ludnice) taj iznos negde oko 30-33% (trecina plate).
Drugo su alavi investitori koji po novinskim clancima nisu hteli da ubadaju asov ako nemaju bar 100% profit. Ej! 5% profit je dobar, 10% odlican, 20% super, 50% fenomenalan...a oni su hteli ni manje ni vise bar 100%...a banke su im omogucile to davajuci ludacke kredite (za nase uslove, kada se pogledaju prosecne plate).
Trece - korupcija, svaki sluzbenik trazi svoj % i "ugradjuje se" u cenu kvadrata, ali opet to je sekundarno u odnosu na 1. i 2. razlog.
Cetvrto - monopol - pokusajte da gradite nesto veliko (ne mislim na cetvorospratnice i nadogradnje) a da niste Delta, MPC, Verano ili neka slicna politicko-povezana firma (ovo se opet nadovezuje na 3. razlog). Dakle ono relativno slobodno trziste se svodi na nadogradnje i zgrade do max. 5-6 spratova po Vracaru, Zvezdari, periferiji i sl.
Peto - ulazak para od prodaje nekretnina za sulude cene Rusima u CG.
E sad, prvi razlog je presusio...neke banke jednostavno vise ni ne daju stambene kredite, a sve su mnogo restriktivnije...Sto se tice investitora i "investitora" oni mnogo alavi ce da puknu...ostali ce da smanje apetite usled ekonomske krize. I peti razlog je nestao, manje-vise. 3. i 4. uzroci nazalost ostaju. No ipak, cene moraju dole - jos dole.
Npr. u Americi pre kreditnog ludovanja cena porodicne kuce je reda velicine oko 3 puta godisnjeg porodicnog primanja. Onda je 90tih otisla na preko 10, i desilo se sta se desilo...
Dakle, ako uzmemo da je prosecna plata u Beogradu 500 evra, dakle porodicno primanje je 12000 evra godisnje (bracni par * 12 meseci), dolazimo do toga da prosecni stan za 4-clanu porodicu treba da kosta oko 36000 evra. Ajde da kazemo da je Beograd glavni grad, skup (mada smo to vec uracunali delom jer su plate vece), da konstatno ima pridoslica i da to sve dize traznju pa da kazemo da je faktor 4, a ne 3, pa nek bude cena 48000 evra. Ako je srpski standard za 4-clanu porodicu stan od 60 kvadrata, dolazimo do prosecne cene od 800 eura/kvadratu. Ako je i 50 kvadrata, to je opet manje od 1000 EUR/m2 (960).
Bellville je neka "prosecna" lokacija, a kako je cena nekih 2300 EUR/m2 (onih 1900 bez poreza + PDV), cak i da dozvolimo da stan u Bellvilu bude skuplji od prosecne cene (800/960) zato sto je ganc nov, dolazimo do toga da je i dalje dvaput skuplji nego sto bi trziste, realno, dugorocno mogli da izdrzi.
Cene u Beogradu moraju da padnu 50% od svog vrhunca - ako ne i vise.
Cena je 1950€/kvm + 8 % PDV= 2100€/kvm
Prodato oko 1000stanova, 400 rezervisano, 400 slobodno. (?!)
Masovna stanogradnja sledeće godine
Jeftini stanovi gradiće se u deset gradova
http://www.blic.rs/temadana.php?id=101737
Tokom sledeće godine u Srbiji bi trebalo da počne masovna gradnja neprofitnih stanova, čiji će kvadrat koštati između 570 i 770 evra. Kako se sada procenjuje, prve godine gradiće se najmanje 5.000 ovakvih objekata, dok bi se kasnije taj broj mogao popeti i na 20.000. U projekat masovne stanogradnje, kako saznaje "Blic", biće uključeno najviše deset gradova u Srbiji, ali još nije razmatrano koje će sve kategorije stanovništva moći da učestvuju na konkursu za kupovinu.
...
Stanovi do 60 kvadrata
Zgrade koje se budu gradile u okviru ovog projekta imaće najviše četiri sprata i potkrovlje, a najmanje tri. Radna grupa zaključila je da je najbolje da stanovi imaju između 40 i 60 kvadrata, jer za te stanove postoji najveće interesovanje na tržištu.
....
Prodato oko 1000stanova, 400 rezervisano, 400 slobodno. (?!)
Masovna stanogradnja sledeće godine
Jeftini stanovi gradiće se u deset gradova
http://www.blic.rs/temadana.php?id=101737
Tokom sledeće godine u Srbiji bi trebalo da počne masovna gradnja neprofitnih stanova, čiji će kvadrat koštati između 570 i 770 evra. Kako se sada procenjuje, prve godine gradiće se najmanje 5.000 ovakvih objekata, dok bi se kasnije taj broj mogao popeti i na 20.000. U projekat masovne stanogradnje, kako saznaje "Blic", biće uključeno najviše deset gradova u Srbiji, ali još nije razmatrano koje će sve kategorije stanovništva moći da učestvuju na konkursu za kupovinu.
...
Stanovi do 60 kvadrata
Zgrade koje se budu gradile u okviru ovog projekta imaće najviše četiri sprata i potkrovlje, a najmanje tri. Radna grupa zaključila je da je najbolje da stanovi imaju između 40 i 60 kvadrata, jer za te stanove postoji najveće interesovanje na tržištu.
....
Sta se prica kod komsija:
STRUČNJACI OČEKUJU SLOM: Ne kupujte još stanove, cijene će pasti 40 posto!
http://www.javno.com/hr-profit/ne-kupujte-jos-stanove-cijene-ce-pasti-40-posto_243464
Ma koliko vam se privlačnima čine novi uvjeti kreditiranja i kupnje stanova, koje ovih dana na akciji nude Raiffeisen, Hypo Alpe Adria i Erste & Steiermärkische Bank, pričekajte barem još godinu dana. Do tada će, predviđa ekonomski analitičar Damir Novotny, cijene stanova pasti i 30 posto, pa se više isplati čekati i plaćati najam stana, nego kupovati kvadrate po sadašnjoj cijeni.
Bankama u interesu visoke cijene stanova
Akcijskim kamatama banke prije svega štite svoje interese, a prvi među njima je da cijene stanova ostanu što više, budući su banke, kroz hipotekarno osiguranje kredita, najveći vlasnik stanova u Hrvatskoj. Stimulirajući kupce akcijskim kamatama održavaju potražnju stanova prema sadašnjim cijenama.
Kao kreditori malih i srednjih poduzeća koje su uglavnom i graditelji novih 13.000 stanova koji su neprodani, banke su vlasnice mrtvog kapitala. Građevinska poduzeća ne mogu im vraćati kredite.
- Najviše su pritom eksponirane upravo Raiffeisen, Hypo Alpe Adria i Erste & Steiermärkische Bank, kojima subvencija kamata sada služi da otvore kanale prodaje. Tako će, primjerice, za neku zgradu umjesto jednog dužnika - poduzeća, kad prodaju stanove imati 30 dužnika - građana. Banci se disperziraju rizici, a građani su pritom i sigurniji platiše nego firme - objašnjava bankovnu logiku Novotny.
Simultano podizanje kamata na stare stambene kredite ne smatra licemjernim prebacivanjem tereta zarade na leđa starih dužnika.
Privlačenje sigurnijih platiša - građana
- Banke su redom podigle kamatne stope na štedne uloge građana, pa je logično da su prisiljene taj trošak novca prebaciti na kreditoprimce. Nema tu ničeg spornog, jer većina je kredita ugovorena uz varijabilnu stopu, pa kamata ovisi o politici banke. Ako k tome dodate i komplikacije zbog rasta švicarskog franka prema euru, nekima će anuiteti rasti i 30 posto - kaže Novotny.
Njegova je preporuka da se, bez obzira koliko mogu zvučati primamljivo manje i fiksne kamate, sada nikako ne treba ulaziti u kupnju stana. Cijene kvadrata, kaže, još su uvijek prenapuhane.
"Ne" novim kreditima
- Građani ne bi smjeli olako ulaziti u nove stambene kredite, a pogotovo ne na ovoj cijeni bez obzira na nižu kamatnu stopu. Realno je očekivanje da će se cijene vratiti na nivo otprije pet godina, kada su najskuplji stanovi u Zagrebu stajali 2.500 eura po četvornom metru. Slijedi dakle pad cijena od 30 do 40 posto. U Španjolskoj se to već dogodilo, tamo već imate potpuni kolaps tržišta. Oni su očekivali navalu inozemnih kupaca, posebice iz Njemačke, pa su sagradili milijun stanova na obali između Valencije i Barcelone. Nemaju ih kome prodati pa su snizili cijene, i to tako da je, primjerice, trosobni stan bio 180.000 eura, a sada je 50.000 eura. A kod nas je još apsurdnija situacija, pa na Pagu niste za 50.000 eura prošle godine mogli kupiti ništa osim stare garaže. Posve mi je nejasno zašto naši građevinari još nisu značajnije spustili cijene stanova. Oni će, jednako kao i vlasnici dionica, morati iskusiti slom tržišta. To se u Hrvatskoj naprosto mora dogoditi, a onda će kao i kod dionica morati primijeniti tzv. stop-loss strategiju. Prodavat će stanove po niskim cijenama kako bi zaustavili potpune gubitke - najavljuje Novotny kataklizmu na tržištu nekretnina.
STRUČNJACI OČEKUJU SLOM: Ne kupujte još stanove, cijene će pasti 40 posto!
http://www.javno.com/hr-profit/ne-kupujte-jos-stanove-cijene-ce-pasti-40-posto_243464
Ma koliko vam se privlačnima čine novi uvjeti kreditiranja i kupnje stanova, koje ovih dana na akciji nude Raiffeisen, Hypo Alpe Adria i Erste & Steiermärkische Bank, pričekajte barem još godinu dana. Do tada će, predviđa ekonomski analitičar Damir Novotny, cijene stanova pasti i 30 posto, pa se više isplati čekati i plaćati najam stana, nego kupovati kvadrate po sadašnjoj cijeni.
Bankama u interesu visoke cijene stanova
Akcijskim kamatama banke prije svega štite svoje interese, a prvi među njima je da cijene stanova ostanu što više, budući su banke, kroz hipotekarno osiguranje kredita, najveći vlasnik stanova u Hrvatskoj. Stimulirajući kupce akcijskim kamatama održavaju potražnju stanova prema sadašnjim cijenama.
Kao kreditori malih i srednjih poduzeća koje su uglavnom i graditelji novih 13.000 stanova koji su neprodani, banke su vlasnice mrtvog kapitala. Građevinska poduzeća ne mogu im vraćati kredite.
- Najviše su pritom eksponirane upravo Raiffeisen, Hypo Alpe Adria i Erste & Steiermärkische Bank, kojima subvencija kamata sada služi da otvore kanale prodaje. Tako će, primjerice, za neku zgradu umjesto jednog dužnika - poduzeća, kad prodaju stanove imati 30 dužnika - građana. Banci se disperziraju rizici, a građani su pritom i sigurniji platiše nego firme - objašnjava bankovnu logiku Novotny.
Simultano podizanje kamata na stare stambene kredite ne smatra licemjernim prebacivanjem tereta zarade na leđa starih dužnika.
Privlačenje sigurnijih platiša - građana
- Banke su redom podigle kamatne stope na štedne uloge građana, pa je logično da su prisiljene taj trošak novca prebaciti na kreditoprimce. Nema tu ničeg spornog, jer većina je kredita ugovorena uz varijabilnu stopu, pa kamata ovisi o politici banke. Ako k tome dodate i komplikacije zbog rasta švicarskog franka prema euru, nekima će anuiteti rasti i 30 posto - kaže Novotny.
Njegova je preporuka da se, bez obzira koliko mogu zvučati primamljivo manje i fiksne kamate, sada nikako ne treba ulaziti u kupnju stana. Cijene kvadrata, kaže, još su uvijek prenapuhane.
"Ne" novim kreditima
- Građani ne bi smjeli olako ulaziti u nove stambene kredite, a pogotovo ne na ovoj cijeni bez obzira na nižu kamatnu stopu. Realno je očekivanje da će se cijene vratiti na nivo otprije pet godina, kada su najskuplji stanovi u Zagrebu stajali 2.500 eura po četvornom metru. Slijedi dakle pad cijena od 30 do 40 posto. U Španjolskoj se to već dogodilo, tamo već imate potpuni kolaps tržišta. Oni su očekivali navalu inozemnih kupaca, posebice iz Njemačke, pa su sagradili milijun stanova na obali između Valencije i Barcelone. Nemaju ih kome prodati pa su snizili cijene, i to tako da je, primjerice, trosobni stan bio 180.000 eura, a sada je 50.000 eura. A kod nas je još apsurdnija situacija, pa na Pagu niste za 50.000 eura prošle godine mogli kupiti ništa osim stare garaže. Posve mi je nejasno zašto naši građevinari još nisu značajnije spustili cijene stanova. Oni će, jednako kao i vlasnici dionica, morati iskusiti slom tržišta. To se u Hrvatskoj naprosto mora dogoditi, a onda će kao i kod dionica morati primijeniti tzv. stop-loss strategiju. Prodavat će stanove po niskim cijenama kako bi zaustavili potpune gubitke - najavljuje Novotny kataklizmu na tržištu nekretnina.
Da li je moguće graditi legalno kuću ako ne postoji detaljan plan regulacije? Evo šta kaže bivši gradski arhitekta, Đorđe Bobić na svom blogu:
"Dakle, nije sasvim tačno da je uzrok divlje gradnje, ili kako je zvanično zovu - nelegalna, nedostatak planova. Beograd ima Generalni plan 2021. gde su jasno određene zone za individualnu izgradnju, koja i jeste preovlađujuća u nelegalnom graditeljstvu, i sledeći slovo zakona moguće je da građanin nameran da zida na osnovu tog dokumenta dobije validne uslove i dozvole za gradnju, ukoliko za tu zonu ne postoji Plan detaljne regulacije.″
Da li je ovo samo teoretski moguće ili je ostvarljivo u praksi?
"Dakle, nije sasvim tačno da je uzrok divlje gradnje, ili kako je zvanično zovu - nelegalna, nedostatak planova. Beograd ima Generalni plan 2021. gde su jasno određene zone za individualnu izgradnju, koja i jeste preovlađujuća u nelegalnom graditeljstvu, i sledeći slovo zakona moguće je da građanin nameran da zida na osnovu tog dokumenta dobije validne uslove i dozvole za gradnju, ukoliko za tu zonu ne postoji Plan detaljne regulacije.″
Da li je ovo samo teoretski moguće ili je ostvarljivo u praksi?
Kada zelis da gradis bilo sta, moras da se obratis sekretarijatu za Akt o urbanistickim uslovima. Taj akt je baziran na DUP-u, a ako DUP za odredjeni kraj grada nije donesen, radi se individualno za parcelu, ali opet u odnosu na GUP. Tako da, moguce je i legalno je.
Wile E. Coyote
Advanced
Хајде да мало апропо "социјалне" градње на Новом Београду изнесем пар чињеница обема странама у расправи.
Кад је покренута она прича "1.000 станова за повлашћене категорије" пре неколико година, гомила тих "социјалних" станова је подигнута на Новом Београду: блокови, околина Арене, Ретензија (добро, није Нови Београд него Земун али је на самој граници), са ценом од 950 ЕУР по квадрату, учешћем од 20%, роком отплате од сад не знам баш тачно да ли 20 или 30 година и каматом од 0,1 %!!! Такорећи, џабе. Као врхунац, те отплате нису биле хипотекарни кредити, што је (пазите, то је сад врло битно у целој причи) значило да стан можеш у било којем тренутку да продаш. Е, сад, чињеница је да је квадрат на Новом Београду заиста у то време отприлике толико и коштао, али чињеница је и да су кренуле да се (прво на Новом Београду, то је такође јако битно за целу причу, центар не улази у целу причу, јер је прича за себе) назидавају цене. Тако су повлашћени, који су добили такве и такве станове на такве и такве кредите, дошли у ситуацију да те станове ладно продају, отплате кредите и да им остане пара да купе станове у јефтинијим крајевима! Међу тим јефтинијим крајевима су били, например, Вождовац и Земун, па су одједном и тамо цене кренуле у небеса! Зашто? Зато што су се појавили кеш, колица и лаганица... Одакле? Од продаје "социјалних" станова! Затим креће дивљање цена и по осталим крајевима Београда! Да не би СЕКЕ, станови на Новом Београду би се данас вероватно продавали по систему квадратни метар - кило злата.
Шта се затим дешава? Прича се да "треба помоћи младим људима да дођу до стана". Тако се креће у пројекат универзитетског насеља, где ће, јелте, да се подигне већи број "социјалних станова", и то, погодите где... Тачно! На Новом Београду! Такође, почетак целог пројекта обележава прича како "на тржишту некретнина у Београду нема довољно станова и како ће Белвил бар мало попунити ту потражњу"... Е сад, ко је помислио да неће доћи двапут до исте грешке, сам је направио грешку... Станова по тој цени има колико хоћеш, а ко нема пара за стан по тој цени, ено му Сремчица, Падинска Скела или евентуално Бановци (Обреновац и Барајево отпадају у старту због тога што не постоје сређене земљишне књиге)... Остало закључите сами: ко, шта, коме, а нарочито кога ту...
Кад је покренута она прича "1.000 станова за повлашћене категорије" пре неколико година, гомила тих "социјалних" станова је подигнута на Новом Београду: блокови, околина Арене, Ретензија (добро, није Нови Београд него Земун али је на самој граници), са ценом од 950 ЕУР по квадрату, учешћем од 20%, роком отплате од сад не знам баш тачно да ли 20 или 30 година и каматом од 0,1 %!!! Такорећи, џабе. Као врхунац, те отплате нису биле хипотекарни кредити, што је (пазите, то је сад врло битно у целој причи) значило да стан можеш у било којем тренутку да продаш. Е, сад, чињеница је да је квадрат на Новом Београду заиста у то време отприлике толико и коштао, али чињеница је и да су кренуле да се (прво на Новом Београду, то је такође јако битно за целу причу, центар не улази у целу причу, јер је прича за себе) назидавају цене. Тако су повлашћени, који су добили такве и такве станове на такве и такве кредите, дошли у ситуацију да те станове ладно продају, отплате кредите и да им остане пара да купе станове у јефтинијим крајевима! Међу тим јефтинијим крајевима су били, например, Вождовац и Земун, па су одједном и тамо цене кренуле у небеса! Зашто? Зато што су се појавили кеш, колица и лаганица... Одакле? Од продаје "социјалних" станова! Затим креће дивљање цена и по осталим крајевима Београда! Да не би СЕКЕ, станови на Новом Београду би се данас вероватно продавали по систему квадратни метар - кило злата.
Шта се затим дешава? Прича се да "треба помоћи младим људима да дођу до стана". Тако се креће у пројекат универзитетског насеља, где ће, јелте, да се подигне већи број "социјалних станова", и то, погодите где... Тачно! На Новом Београду! Такође, почетак целог пројекта обележава прича како "на тржишту некретнина у Београду нема довољно станова и како ће Белвил бар мало попунити ту потражњу"... Е сад, ко је помислио да неће доћи двапут до исте грешке, сам је направио грешку... Станова по тој цени има колико хоћеш, а ко нема пара за стан по тој цени, ено му Сремчица, Падинска Скела или евентуално Бановци (Обреновац и Барајево отпадају у старту због тога што не постоје сређене земљишне књиге)... Остало закључите сами: ко, шта, коме, а нарочито кога ту...
zhaba
Higher intermediate
Lucifer da li si siguran da takva odredba i dalje stoji? Ja se dobro secam da sam negde procitao pre par godina kako je ukinuta. Ne mogu da se setim gde.
Pricas svasta, stanovi o kojima govoris predati su sa retencijom, sto znaci da ce njihovi korisnici postati vlasnici tek kada otplate poslednju ratu. Jedan deo je predat u svojinu ali je u zemljisne knjige uneta visegodosnji zabrana otudjenja. Ja konkretno znam za zgrade cije stanovi su dobili zaposleni na beogradskom univerzitetu (pored crkve uz autoput) - tamo i dalje zive svi oni ljudi koji su stanove "dobili" i mahom je zaista rec o ljudima koji su ranije imali velike stambene probleme (zivot sa roditeljima, u iznajmljenim prcvarnicama isl.) i koji su presrecni sto im je pruzena prilika de se skuce. U slucaju Fondacije za mlade nacunike predvidjena je bila obavezna hipoteka i nemogucnost otudjenja do otplate duga.
Zaista ne razumem kako te nije blam da dodjes ovde i prodajes izmisljene scenarije iz tvoje glave. :|
Члан 25.
Фондација и млади научни радник и уметник закључују уговор о кредиту. Уговор о
кредиту садржи следеће елементе:
1. уговорне стране и датум закључења уговора;
2. назначење акта о давању кредита;
3. намену одобреног кредита;
4. износ, време и начин коришћења кредита;
5. начин, рок, почетак отплате кредита и висину месечне отплатне рате;
6. почетак и динамику коришћења кредита;
7. камату;
8. изјаву корисника кредита, односно члана његовог породичног домаћинства да
прихвати хипотеку на стамбену зграду која се гради кредитом, односно на којој
се изводе радови на побољшању услова становања или на стану који се купује
на кредит;
9. услове и начин престанка уговора о кредиту;
10. време исељења из стана који користи а које не може бити дуже од 30 дана од
дана усељења у нови стан;
11. право даваоца кредита да врши надзор и контролу наменског коришћења
кредита и обавезу корисника кредита да доставља извештај о наменској
употреби средства;
12. одредбе о ступању уговора на снагу и
13. друго од значаја за регулисање међусобних односа у складу са законом.
Члан 26.
На захтев корисника кредита неотплаћени дуг се може исплатити пре уговореног рока.
12
О захтеву корисника одлучује Управни одбор Фондације.
Ако Управни одбор Фондације усвоји захтев корисника вредност дуга у том случају
утврђује се тако што се број неотплаћених рата помножи са вредношћу месечне рате
утврђене на начин прописан у члану 22. став 3. овог Правилника.
Корисник кредита не може да отуђи стан пре исплате неотплаћеног износа кредита.
http://www.fondacija.bg.ac.yu/fondbg/article.php?aid=94
Zaista ne razumem kako te nije blam da dodjes ovde i prodajes izmisljene scenarije iz tvoje glave. :|
Члан 25.
Фондација и млади научни радник и уметник закључују уговор о кредиту. Уговор о
кредиту садржи следеће елементе:
1. уговорне стране и датум закључења уговора;
2. назначење акта о давању кредита;
3. намену одобреног кредита;
4. износ, време и начин коришћења кредита;
5. начин, рок, почетак отплате кредита и висину месечне отплатне рате;
6. почетак и динамику коришћења кредита;
7. камату;
8. изјаву корисника кредита, односно члана његовог породичног домаћинства да
прихвати хипотеку на стамбену зграду која се гради кредитом, односно на којој
се изводе радови на побољшању услова становања или на стану који се купује
на кредит;
9. услове и начин престанка уговора о кредиту;
10. време исељења из стана који користи а које не може бити дуже од 30 дана од
дана усељења у нови стан;
11. право даваоца кредита да врши надзор и контролу наменског коришћења
кредита и обавезу корисника кредита да доставља извештај о наменској
употреби средства;
12. одредбе о ступању уговора на снагу и
13. друго од значаја за регулисање међусобних односа у складу са законом.
Члан 26.
На захтев корисника кредита неотплаћени дуг се може исплатити пре уговореног рока.
12
О захтеву корисника одлучује Управни одбор Фондације.
Ако Управни одбор Фондације усвоји захтев корисника вредност дуга у том случају
утврђује се тако што се број неотплаћених рата помножи са вредношћу месечне рате
утврђене на начин прописан у члану 22. став 3. овог Правилника.
Корисник кредита не може да отуђи стан пре исплате неотплаћеног износа кредита.
http://www.fondacija.bg.ac.yu/fondbg/article.php?aid=94
pre godinu dana arhitekta opsitne novi beograd, ona simpaticna mlada gospodja, je pricala o tom ogranicenju i opljuvala ga uz naznaku da je opstina svesna da je takvo resenje glupo, ali da gradski urbanisti smatraju da je vizionarsko.zhaba":3dndj0eq je napisao(la):
@ Wile E Coyote
nisam baš najbolje razumeo šta želiš da kažeš. Da je bilo zloupotrebe socijalnih stanova na Novom Beogradu, verovatno je bilo. (Mislim na one kod Arene koji nisu ni prodavani naučnicima, ne na one kod Novog Merkatora) Međutim, potpuno sam siguran da to nije bio jedini razlog za zidanje u nebesa cena nekretnina na Novom Beogradu, jer je naprosto to bila win-win situacija za sve igrače - investitori postižu velike profite, grad na osnovu toga uzima velike naknade za građevinsko zemljište...
Neki dan sam video, ljudi za stan u Ivana Ribara traže preko 2000 po kvadratu! Opet, niko normalan neće to da plati, a novogradnje nema... To će morati da bude rešeno na neki način, ali na koji - ne znam...
nisam baš najbolje razumeo šta želiš da kažeš. Da je bilo zloupotrebe socijalnih stanova na Novom Beogradu, verovatno je bilo. (Mislim na one kod Arene koji nisu ni prodavani naučnicima, ne na one kod Novog Merkatora) Međutim, potpuno sam siguran da to nije bio jedini razlog za zidanje u nebesa cena nekretnina na Novom Beogradu, jer je naprosto to bila win-win situacija za sve igrače - investitori postižu velike profite, grad na osnovu toga uzima velike naknade za građevinsko zemljište...
Neki dan sam video, ljudi za stan u Ivana Ribara traže preko 2000 po kvadratu! Opet, niko normalan neće to da plati, a novogradnje nema... To će morati da bude rešeno na neki način, ali na koji - ne znam...
Ja uopste vise ne razumem ovu diskusiju. Trziste je jedna stvar (i to nije tema ovih stranica), a dogovr je druga stvar (upravo je dogovor grada i investitora tema ovih stranica - dogovr koji nije ispostvoan). Niko ovde nije lud da porice da postoje gotovo mehanicki zakoni trzista, ali izmedju njih i volje investitora ne postoji uzrocno-posledicna veza. Proslo je vreme kapitalizma u kome samo uknjiziv novcani profit znaci dobitak za neko preduzece. Stavise, takav kapitalizam nije nikada nigde ni postojao osim kao idealizovani neprijatelj marksizma. Diskusija koja se ovde vodi je na nivou pojmanja poslodavca koje ima odbacena radnica starih Robnih kuca Beograd.
Beogradska naselja imaju mesani "klasni" sastav i to ima niz prednosti u odnosu na francusku ili americku klasterizaciju gradova po plateznoj moci, poreklu isl. Grad je trazio partnera koji ce sa njim rame uz rame raditi na ocuvanju heterogene strukture, koja btw. nije ni izbliza narusena kao sto neki to ovde predstaljvaju. I taj partner se pojavio, rekao je hocu, a onda prevario grad i stvorio skaredni pseudoelitisticki blok.
Beogradska naselja imaju mesani "klasni" sastav i to ima niz prednosti u odnosu na francusku ili americku klasterizaciju gradova po plateznoj moci, poreklu isl. Grad je trazio partnera koji ce sa njim rame uz rame raditi na ocuvanju heterogene strukture, koja btw. nije ni izbliza narusena kao sto neki to ovde predstaljvaju. I taj partner se pojavio, rekao je hocu, a onda prevario grad i stvorio skaredni pseudoelitisticki blok.
Wile E. Coyote
Advanced
Lucifer":cqurd1yt je napisao(la):
Пре него што кренеш да лепиш етикете, пажљиво прочитај. Уопште нисам причао о становима за запослене на Београдском универзитету, већ на 1000 "непрофитних" станова. За такве станове се даје повластица у вези земљишта итд. па би самим тим требало и квадрат стана да буде јефтинији. Отуд и оно "непрофитни". А да је било злоупотреба са продавањем станова и под каквим су условима склопљени уговори, знам поуздано. Значи, није овде никакав измишљени сценарио у питању, него оно што се догодило.Wile E. Coyote":cqurd1yt je napisao(la):
Још ће на крају да испадне и да сам измислио причу о томе да су на Новом Београду цене највише назидане.
Сигурно је да није био једини разлог. Има ту много фактора (насилно пресељавање центра на НБГД , највећа концентрација тржних центара по глави становника, чији почетак градње датира, мање-више, у истом периоду, намере градских власти да негде назидају цене станова... могло би се разглабати о томе поприлично). Факат је, међутим, да је цело лудило кренуло од Новог Београда, а да ли је случајно или намерно, као што рекох, закључите сами.ACR":cqurd1yt je napisao(la):
Тачно, нико нормалан неће, али све док неко са дугачким ноктом на малом прсту, празилуком у ушима и кешом у буђелару буде плаћао не питајући шта кошта остаће пат-позиција, у којој ће највише испаштати они који пуне другом џеп јер немају услова да се скуће...ACR":cqurd1yt je napisao(la):