Продаја опала у Миријеву, Вишњици, на Карабурми и Канаревом брду, док је константно велико интересовање за стамбеним простором у центру – на Врачарском платоу, Дедињу и Сењаку
Продаја станова у последњих четири месеца опала је за више од 50 одсто. Смањена тражња и продаја непокретности последице су повећаних камата на стамбене кредите али и глобалне финансијске неизвесности у којој купци чекају да квадрати појефтине. Агенти за некретнине кажу да је претходних месеци тржиште мировало, али да ни ове године цене станова неће драстично пасти.
– Продаја јесте вртоглаво опала али не и цена. Тачно је да су продавци смањили цене станова које су биле нереално високе и то би се десило и без економске кризе. Али таквих станова на тржишту није много. Један од разлога мање продаје су савети политичара који су говорили да грађани одложе куповину крова над главом док они не појефтине. Ако цене нису пале за четири месеца то се неће догодити ни у скорије време, јер Београду и даље недостаје више од 100.000 станова – објашњава Недељко Малиновић, директор и власник агенције „Легат”.
Затишје на тржишту одразило се и на банке. Зајмови су поскупели и мањи број људи ће кредитом долазити до стана, премда је он пре светског финансијског слома за готово 50 одсто суграђана био једини начин да пазаре некретнине. Интересовање за кредитима знатно је смањено крајем прошле године и ситуација је засад без промена, напомиње Ненад Лучић, менаџер за развој производа Фолксбанке.
– Наша банка кориговала је каматне стопе у еврима од један до 1,5 одсто, тако да су оне скочила са 6,95 на 7,95 процената али маржу нисмо повећавали. Иако у појединим банкама каматне стопе прелазе 10 одсто, на пад тражње позајмица првенствено су утицале превисоке цене некретнина јер је тржиште код нас још неуређено да бисмо засад осетили праве ефекте кризе – изричит је Лучић.
Куповина станова на кредит посебно је опала у Миријеву, Вишњици, на Карабурми и Канаревом брду, док је велико интересовање за стамбеним простором у центру, на Врачарском платоу, Дедињу и Сењаку непромењено. Инвеститори који су зидали сопственим средствима, а не новцем будућих власника сада не продају некретнине већ из издају – тврди Томислав Секулић, председник Удружења посредника у промету непокретности.
– Предузетници којима је новац одмах потребан спуштају цене до 10 одсто и продају станове али то не утиче на пад цена. Наше тржиште је непредвидиво. Специфично је и по томе што нема разлика у цени квадрата старих и нових станова. Понуда је лоша, и ако оваква ситуација потраје није искључено да цене поново скоче, мада је тренутно незахвално давати било какве прогнозе. Златно доба продаје може се повратити ако услови за кредитирање буду повољнији – коментарише Секулић.
Инвеститори су једногласни да је све стало. Купци који имају готовину чекају на појефтињење квадрата, они без живог новца одложили су куповину за боља времена, а високе камате могу да стопирају градњу код оних предузетника који се финансирају путем кредита. Неки, ипак не планирају да обуставе зидање јер како кажу не морају да зараде 30 одсто. Биће задовољни и са добити од 10 процената.
И док се већина жали на кризу, агенти јер немају посла, инвеститори који не могу да рачунају на профит као досад, грађани јер им опада куповна моћ, инвеститори комплекса „Белвил” у новобеоградском Блоку 67 задовољно трљају руке. Интересовање за становима у будућем универзитетском селу не да није спласнуло већ је и превазишло њихова очекивања. У децембру су потписали 114 купопродајних уговора, по цени од 1.950 евра за квадрат без пореза.
– За јануар када је обично мртва сезона планирали смо да продамо 15 станова а већ смо достигли тај број. Купцима излазимо у сусрет тако што смо продужили период чекања да они среде папире за кредит, а у процесу добијања зајма имамо 200 клијената – каже Слободан Михајловић, извршни директор фирме „Блок 67 асошиејтс”.
Без обзира на кризу, банкари и агенти тврде да је куповина некретнина за све оне који имају новац још најсигурнија инвестиција на дуге стазе.
Д. Мучибабић
[објављено: 20/01/2009]