Relja, SVAKO radi SVE da ga košta sve manje. A što se tiče cena u Maxiju i Tempu, razmisli 3 puta zašto je to tako. Tempo je CC objekat, istovremeno i magacin i maloprodaja. Prosečna kupovina je mnogo veća i troškovi mnogo manji. Objekat košta mnogo manje, od izgradnje ili zakupa u centru. Tako je kod svih maloprodaja u Svetu (što bi Miško bio izuzetak).relja":3c5v1fpd je napisao(la):Delta je preuzela posao, Mišković SVE, ali SVE, radi tako da njega košta što manje a da proda što više (npr MAXI svim dobavljačima plaća 90 dana odloženo, a opet ista roba ne košta isto u Maxiju i Tempu, a obe su Deltine firme).
Tu se slažem 100%.GOJE":od0p3zq7 je napisao(la):Na kraju krajeva, kupac određuje dal će da plati ili neće. Belville će se rasprodati po ovim cenama, a uticaj na cene nekretnina u gradu će biti minimalan, gotovo nikakav.
извор БлицAutor: Svetlana Palić | FOTO: D. Stefanović | 07.07.2008 - 10:15
Kvadrat stana u luksuznoj novogradnji iza Hrama svetog Save, u ulicma Stojana Protića ili Partijarha Varnave prodat je za čak 5.000 evra. To su najskuplji kvadrati u Beogradu, i predstavljaju više izuzetak nego pravilo, kažu agenti za nekretnine. U proseku, najskuplji (prodat) kvadrat u gradu je oko 3.000 evra.
U Gospodar Jovanovoj ulici na Dorćolu, nova zgrada na uglu sa Dobračinom imala je, prema nezvaničnim informacijama iz agencija za nekretnine, istu cenu kvadrata od 5.000 evra, a investitor koji zida na Dedinju, planira da za svoju luksuznu novogradnju sledeće godine traži takođe 5.000 evra po kvadratu.
- Ne sporima da ima takvih primera. U Beogradu ima onih koji žele da za kvalitetno stanovanje plate tako visoku cenu. Međutim, to je mali broj ljudi. Cene nekretnina u gradu rastu, ali nisu tako astronomske. U proseku, najskuplje prodat kvadrat stana u gradu je oko 3.000 evra - kaže za „Blic“ Milan Pavlović, konsultatnt agencije „AmbassadorM“ koja uglavnom trguje luksuznim kućama i apartmanima.
Manipulacije
Pola miliona evra za 150 kvadrata na Senjaku (oko 3.000 evra kvadrat), isto toliko para za 250 kvadrata na Vračaru (2.300 kvadrat) ili 1,5 miliona evra za luksuzan stan u Ulici 27. marta od 360 kvadrata (oko 4.000 evra kvadrat)... to su, u proseku, cene najskupljih i najkvalitetnijih nekretnina koje imaju ili bi mogle da nađu kupce.
- Tržište nekretnina kod nas je neuređeno. Postoje grupe ljudi kojima je posao da manipulišu i dižu cene lažnim obećanjima koje daju prodavcima stanova. Navodno, doći će strani investicioni fondovi i doneće velike pare, samo treba sačekati. Zato prodavci stanova traže mnogo, a realizacija nije tako sjajna - kaže Pavlović.
U moru neproverenih informacija, tvrdi se da bi cena kvadrata najkvalitetnije novogradnje u centru Beograda mogla da pređe i 10.000 evra, što agenti za nekretnine smatraju „marketingom“, odnosno namerom investitora da privuče na sebe potrebnu pažnju. Neki su, međutim, oprezni.
- Nisam čuo da se sprema gradnja zgrade koja bi imala tako visoku cenu kvad rata. Pretpostavljam da je priča za sada nerealna. Međutim, kad pogledate koliko investitora košta, plac u ekstra zoni stanovanja, gde se samo Direkciji za građevinsko zemljište plaća 500 evra po kvadratu, pa sve one visoke tehnologije koje investitori u tako skupim zgradama ugrađuju, kao što je lift do stana, gašenje svetla na daljinu.... sve to ulazi u cenu kvadrata tako da je svaka cena moguća - kaže Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretninama i vlasnik agencije „Evropa ekskluziv“.
Cene objektivno rastu
Mada ima dosta manipulacija, na tržištu nekretnina cene objektivno i dalje rastu.
- U toku je lagani porast cena stanova, bez dramatičnih skokova. Leto je doba kada ima posla u prodaji nekretnina - kaže Sekulić.
U proteklih godinu dana, cene nekretnina u Beogradu porasle su u proseku za 50 posto. Na primer, luksuzna kuća na Mačkovom kamenu, koja je pre godinu i po kupljena za 800.000 evra sad ima realnog kupca za čak 1,4 milona evra. Ili druga vila na Senjaku kupljena pre dve godine za 700 hiljada evra sad „ladno“ može da se proda za milion i po. Ar placa na Dedinju dostigao je cenu od 100.000 evra, a pre samo godinu-dve koštao je duplo manje, mada i tada užasno mnogo.
Beograd kao Meka
Beograd je za građevinske investitore prava Meka, tvrdi Milan Pavlović, konsultant agencije „Ambassador M“.
- Ovde se 20 godina ništa nije gradilo, potražnja je ogromna, a gradnja i dalje skromna. Profiti su na nivou 30 posto, i više, dok je u Nemačkoj, na primer, profit u građevinarstvu svega osam posto. Cene će i dalje rasti sve dok ne bude masovne stanogradnje - kaže Pavlović.
Uzas. Blizim se kupovini stana, merak mi je upravo Crveni krst (Vojvode Supljikca, Niska, i taj deo ka Bulevaru). Cene su stravicne, 2500-3000e za novogradnju, tako sam sve blize odluci o kupovini starijeg stana po relativnoj normalnoj ceni (salonac bi bio idealan), pa makar sacekao godinu-dve da skupim pare za potpunu adaptaciju (300-400 po kvadratu).vrachar":385bynqx je napisao(la):Nije problem u ceni kvadrata koliko je kvalitet gradnje pod znakom pitanja. Investitor ulozi ne vise od 500-1000€ u kvm jednog takvog "eksluzivnog" stana. Ovde na Krstu se trenutno zidaju deseditne kuca koje ce se sigurno prodavati za po minimum 3000€ po kvadratu. Iako neke jos nisu zavrsene, vec sada pocinje da se ljusti fasada, ispadaju prozori i sl.
A kako ti se čini kombinacija montažne kuće plus placa na periferiji. To je isto OK varijanta, a i montažne kuće nisu tolko skupe, po principu ključ u ruke košta oko max 450 eur po kvadratummilos":1q14g7v2 je napisao(la):Uzas. Blizim se kupovini stana, merak mi je upravo Crveni krst (Vojvode Supljikca, Niska, i taj deo ka Bulevaru). Cene su stravicne, 2500-3000e za novogradnju, tako sam sve blize odluci o kupovini starijeg stana po relativnoj normalnoj ceni (salonac bi bio idealan), pa makar sacekao godinu-dve da skupim pare za potpunu adaptaciju (300-400 po kvadratu).vrachar":1q14g7v2 je napisao(la):Nije problem u ceni kvadrata koliko je kvalitet gradnje pod znakom pitanja. Investitor ulozi ne vise od 500-1000€ u kvm jednog takvog "eksluzivnog" stana. Ovde na Krstu se trenutno zidaju deseditne kuca koje ce se sigurno prodavati za po minimum 3000€ po kvadratu. Iako neke jos nisu zavrsene, vec sada pocinje da se ljusti fasada, ispadaju prozori i sl.
Na kraju balade neka stignem do 2800-3000, barem znam gde su pare i sta sam stavljao.
izvor B92Cena nekretnina u Beogradu izjednačila sa cenama u većim evropskim gradovima poput Minhena, Frankfurta, Varšave. Kvadrat stambenog prostora na Novom Beogradu u blizini Beogradske arene košta 3.000 evra, a za kupovinu stana u luksuznijim delovima Vračara građani moraju da izdvoje i do 5.000 evra za kvadrat.
Međutim, zbog nerealnih cena kvadrata, guverner Narodne banke Radovan Jelašić procenjuje da će građani slabije kupovati stanove, a da će banke morati da povećaju kamate na stambene kredite.
To će po njegovim rečima uticati da se visoke cene nekretnina u Srbiji "prizemlje" za tri do šest meseci.
“Pašće iz prostog razloga, jer smo sada došli u fazu gde ljudi kažu - dva put meri, jednom seci. Dakle, po ovim kamatnim stopama i cenama nekretnina, ja sam siguran da će jedan veliki broj ljudi da odloži tu svoju investiciju. Jedno je sigurno, cene nekretnina su u padu u celom evrpskom regionu, u Pešti i u Varšavi, to će sigurno doći i u Srbiju“, objašnjava Jelašić.
Pojedini stručnjaci za nekretnine u Srbiji tvrde da je potražnja tolika da i dalje 10 kupaca čeka na jedan stan.
Direktorka agenicije "Alka" Katarina Lazarević ocenjuje da će cena stanova biti niža kada se poveća ponuda i kada dođu investitori koji će graditi velike stambene objekte.
“Naši građani ne treba da prave ishitrene odluke, mislim da treba verovati bankama da postoji sigurnost, iako smo svi prošli loš period. Ali, treba da se dogode određene stavri na trzištu nekretnina, poput toga da se povećaju kamate, ili nam ne daju, pa da dođe do poremećaja i pada cena nekretnina“, smatra Lazarevićeva.
Ekonomista Milan Kovačević ističe da će se stanovi kupovati jeftinije, samo ukoliko se otovri i razvije tržište nekretnina.
“Ako bismo stvorili lakše uslove za ulazak preduzeća u izgradnju stanova, ako bismo olakšali finasiranje te izgradnje, ako bi se povećala ponuda, to bi bio pravi način da se obori cena i da bude pristupačnija za one koji treba da kupe stan“, ocenjuje Kovačević.
Vrednost stanova i kuća širom sveta za samo godinu dana opala je za čak 40 odsto, što je izazvalo krizu u građevinskoj industriji.
Velika Britanija samo je jedna od evropskih zemalja u kojima cene nekretnina padaju. Zbog toga bar četvrtini Britanaca kuća ili stan vrede manje nego kredit koji su uzeli da bi ih kupili.
Izvor: B92Skuplji stambeni krediti, kao jedna od posledica svetske finansijske krize, već su uticali na cene nekretnina u Beogradu.
Naime, poslednjih nekoliko nedelja, cena kvadrata pala je za 10 odsto, a očekuje se da će za koji mesec stanovi pojeftiniti i za 20 procenata. Stručnjaci tvrde da cena stanova u Beogradu koja se kretala od 1.500 do 4.000 evra po kvadratu nije bila realna.
Ekonomska kriza mogla bi da natera one koji diktiraju nerealne cene nekretnina u Srbiji da ih spuste za određeni procenat, ocenila je Katarina Lazerević iz agencije za nekretnine "Alka".
Ona smatra da i investitori koji zidaju stanove i za njih očekuju tri do četiri hiljade evra po kvadratu moraju da snize cene, jer se može desiti da ostanu bez kupaca.
Gostujući u emisiji "Dizanje" na televiziji B92, Katarina Lazarević rekla je da očekuje da bi u narednih šest meseci cena stanova mogle da padu i do 20 odsto.
“Mislim da ćemo konačno doći do onoga što smo imali pre par godina, da će se nivelisati i korigovati cene, da će to biti neki normalan red cena i veličina i za periferiju i za sam centar grada”, kaže Lazarevićeva.
Ona smatra da su se i investitori našli u nezavidnom položaju, jer su očekivali i do tri hiljade evra po kvadratu, ali će sada i oni korigovati cene, jer su i banke pooštrile uslove za kredite koji su investitorima neophodni za gradnju.
“Ja stalno uzimam za primer novobeogradske blokove, mi smo dogurali da blokovi imaju cenu po kvadratu u proseku dve hiljade evra. Ako vi možete za dve hiljade evra da nađete stan u na primer Dimitrija Tucovića na Zvezdari u novogradnji, verovatno ćete se pre odlučiti da kupite nov stan, nego da kupite stari stan u koji treba da uložite još novca. Kod nas se izjednačila periferija sa centrom, što isto nije dobro. Ipak stan u samom centru više vredi”, ukazuje ona.
извор НовостиD. KRSNIK, 26.10.2008
U BEOGRADU je samo tokom prošle godine završena izgradnja 2.037 zgrada sa površinom preko milion kvadrata! Broj objekata isključivo za stanovanje popeo se na 1.617 sa više od pola miliona kvadratnih metara. Među 17 gradskih opština na prvom mestu po broju "novoparkiranih" građevina je Obrenovac sa 238, a u stopu ga prati Barajevo sa 227 zgrada. Međutim, iako na četvrtom mestu po broju izgrađenih sa 136, Zvezdara je po novoj stambenoj površini prva - sa 71.883 novih kvadrata, odnosno sa oko 1.160 stanova.
- Verujemo da bi do 2010. godine mogli da započnemo sa radovima na izgradnji potpuno novog stambenog naselja na Zvezdari na oko 15 hektara zemljišta - kaže Marija Leković, savetnik predsednika opštine Zvezdara. - Trenutno je plan za naselje Stražarska kosa u fazi izrade i nadamo se da će biti završen do juna sledeće godine. Predviđeno je da se grade stambeni objekti sa pratećim sadržajima, ali i poslovnim delom. U planu je višespratna gradnja kao i individualni stambeni objekti.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna cena novog kvadrata u prvoj polovini ove godine iznosila je 130.723 dinara. To je za 16.910 dinara skuplje u odnosu na celu prošlu godinu.
Da se pored stambenog prostora otvara i poslovni, pokazuje nam 239 novih, isključivo poslovnih objekata u prestonici sa oko 300.000 kvadrata.
Tako, na Novom Beogrdau iako je sagrađeno svega 25 poslovnih objekata njihova površina je 169.093 kvadrata, odnosno više od polovine ukupnog na nivou celog grada.
Međutim, podaci se odnose na prijavljene površine dok broj nelegalnih objekata koji se i dalje zidaju nije poznat. Procene su da ih najviše ima u naseljima Krnjača, veliki deo Borče, Staro sajmište, Altina, Ledine, deo Batajnice, Kumodraž, Padina, Jajinci... Nelegalna površina se tako prema tvrdnjama stručnjaka, prostire na čak 5.430 hektara, dok je na primer, površina novog Beograda 450 hektara.
ZAMRZNUTE LOKACIJE
NAJVIŠE nerealizovanih, "zamrznutih" lokacija, pre tri godine je bilo u Novom Beogradu 134, dok se u međuvremenu u ovoj opštini odledilo oko 50 gradilišta. Brojke se od tada nisu značajnije promenile u drugim delovima grada. U opštini Stari grad 104 građevine, na Čukarici je bilo 83 nezavršenih objekata, Savskom vencu 67, Vračaru 53, Zvezdari 42, Voždovcu 35, Paliluli 22, a najmanje u Zemunu 19 i Rakovici 14.
GRADNjA U BROJKAMA
1.099.393 kvadratnih metara je ukupna površina završenih zgrada(novogradnja, dogradnja, adaptacija) u 2007. godini, kaže statistika.
510.213 metara kvadratnih ima novi stambeni prostor
3,5 divljih kuća i zgrada je legalizovano u proteklih pet godina
Pa da, to i ja kažem, nije se promenila potražnja a padaju cene, što znači da su cene bile nerealne. Sada kada su cene realnije, može biti da će manje da se gradi, jer će investitori manje da zarađuju, pa će možda da se daju u prodaju kikirikija. Lupam, ali kapiraš šta hoću da kažem? Baš o tržištu nekretnina sam pričao sa prijateljima iz Beograda i svi su me ubeđivali kako je potražnja ogromna i kako je plitko tržište i kako to kod nas neće da se prelije.jovanovm":t5xor1x0 je napisao(la):ali od glavnih razloga zasto je potraznja visoka u Beogradu nije se promenio nijedan ... Kada se promeni jedan od tih razloga, po meni, doci ce do promene krive potraznje stanova.
Da li neko zna sta se desava sa stanovima u Belvillu? da li je potraznja opala i da li ima ikakvih nagovestaja o padu cena? Naime ja imam rezervaciju koju sam ludom srecom uspela d napravim, makar tako kazu, i ovih dana/nedelja treba da potpisem predugovor pa uzmem kredit pa potpisem ugovor.... i naravno dosta se razmisljam sta da radim...Vlada Kalif":20ku69df je napisao(la):Pa da, to i ja kažem, nije se promenila potražnja a padaju cene, što znači da su cene bile nerealne. Sada kada su cene realnije, može biti da će manje da se gradi, jer će investitori manje da zarađuju, pa će možda da se daju u prodaju kikirikija. Lupam, ali kapiraš šta hoću da kažem? Baš o tržištu nekretnina sam pričao sa prijateljima iz Beograda i svi su me ubeđivali kako je potražnja ogromna i kako je plitko tržište i kako to kod nas neće da se prelije.jovanovm":20ku69df je napisao(la):ali od glavnih razloga zasto je potraznja visoka u Beogradu nije se promenio nijedan ... Kada se promeni jedan od tih razloga, po meni, doci ce do promene krive potraznje stanova.
U svakom slučaju, da li ima nekoga ko traži stan u ovom trenutku da nam kaže kakvo je stanje na terenu? Baš sam pričao za vreme ručka sa kolegom koji je skoro kupio stan, reče mi da su cene (u Njujorku, doduše) pale samo neznatno, ali da se promenilo to da sada traže veće učešće (bar 20%) i da manje ljudi kupuje, pa možeš više da razmišljaš oko toga da li hožeš da kupiš taj stan ili ne...
извор БизнисZakonski problemi u Srbiji utiču na dramatično zaostajanje građevinarstva i celog industrijskog razvoja Srbije. Jedina smo zemlja u ovom delu sveta koja nema zakon o restituciji
Cene stanova na tržištu Srbije su nerealno visoke, a naročito su precenjeni polovni stanovi, koji su i do 30, 40 odsto skuplji od svoje realne vrednosti, kaže Slobodan Mihajlović, direktor kompanije „Blok 67 Associates", koja u tom novobeogradskom bloku na 13,7 hektara gradi stambeni kompleks „Belvil". Prema njegovim rečima, slična situacija na tržištu nekretnina dešavala se i Poljskoj za vreme tranzicije, kada su cene polovnih i novih stanova u Varšavi bile izjednačene. Zahvaljujući merama koje su Poljaci bili u obavezi da prihvate prilikom priključenja EU, došlo je do kontinuirane izgradnje stanova, što je, kako ističe Mihajlović, drastično oborilo cenu polovnih nekretnina. Direktor kompanije „Blok 67 Associates" je na panelu održanom u okviru Sajma nekretnina i investicija „Belre" naglasio da će poljski model biti primenljiv i u Srbiji, i izrazio očekivanje da će u narednom periodu biti moguće ostvariti kontinuiranu gradnju novih stanova.
- Sa početkom masovne gradnje u Poljskoj novi stanovi su zadržali istu cenu. Ona nije dalje rasla, ali su tri-četiri godine nakon tog procesa polovni stanovi postali upola jeftiniji od novih. Do tada se cena gradila po stepenastom principu - na cenu prodatog stana u komšiluku dodavano je deset odsto, što je bilo daleko od realnog. Potrebno je stvoriti uslove da se u Beogradu gradi minimum deset projekata poput „Belvila" i da se tržište formira tako da se na pravu meru svedu oni koji spekulišu cenama - kazao je Mihajlović.
On smatra da kriza na svetskom finansijskom tržištu neće izazvati drastične promene na srpskom tržištu, jer je Srbija dugo bila isključena iz globalnih finansijskih tokova, u kojima su hipotekarni krediti osnovni metod za kupovinu stanova. Mihajlović je izneo podatak da je u našoj zemlji svega pet odsto stanovništva sposobno da podigne hipotekarni kredit, dok u zapadnim zemljama takav kapacitet ima skoro 90 odsto stanovništva.
I Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a sada partner u advokatskoj kancelariji „Wolf Theiss" mišljenja je da se samo masovnom izgradnjom stanova može smanjiti njihova cena. On kaže da je trenutna ponuda nekretnina vrlo oskudna i ograničena, ali da će cene početi da padaju tek nakon što se obave svojinske reforme koje će omogućiti masovnu gradnju.
Slobodan Mihajlović, direktor kompanije „Blok 67 Associates" i Milan Parivodić
Parivodić naglašava da je potrebno da Vlada Srbije „pod hitno" pošalje u Skupštinu Zakon o restituciji i građevinskom zemljištu, koji je on svojevremeno napisao sa timom stručnjaka.
- Ovaj zakon je kompletan i jedinstven, a rešava i pitanje privatizacije građevinskog zemljišta i restitucije. To mora biti jedinstven zakon, jer bi u suprotnom to bilo polovično rešenje. Zakonski problemi u Srbiji utiču na dramatično zaostajanje građevinarstva i celog industrijskog razvoja Srbije. Jedina smo zemlja u ovom delu sveta koja nema zakon o restituciji. Konsolidacija svojinskih odnosa je suština pravne sigurnosti. Reforme moraju biti brzo završene, jer se nalazimo u uslovima svetske krize. Nalazimo se pred zastojem građevinske industrije zbog nedostatka novca, a cene nekretnina u Srbiji su bitno veće nego u zemljama u okruženju. U Bugarskoj su one na 50 odsto naših, a u Rumuniji na 60 odsto - rekao je Parivodić.
On kaže da se u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja radi na zakonu o planiranju i izgradnji, ali je, ističe Parivodić, uslov za njegovo donošenje omogućavanje privatne svojine nad građevinskim zemljištem. Ako novi zakon bude zasnovan na, kako je Parivodić kazao, državnom monopolu nad građevinskim zemljištem, onda suštinski nismo uradili ništa osim što ćemo dobiti katastrofalan zakon.
- Oliver Dulić je jedini ministar u ovoj vladi koji nastoji da pojednostavi proceduru dobijanja građevinskih dozvola i bori se protiv građevinske mafije. U prošloj vladi sam to bio ja. Problem je što u političkoj eliti Srbije ne postoji konsenzus da se ukine ovaj oblik pravne nesigurnosti - istakao je Parivodić.
Izvor: PolitikaБез обзира на то што је куповина стана у изградњи ризична, економска рачуница је примамљива, по стану од педесетак квадрата може се зарадити и до 25.000 евра
Од укупног броја купаца на београдском тржишту некретнина око 10 одсто пазари станове у сивој фази да би их касније препродали. Цена квадрата у изградњи нижа је у просеку око 300 евра тако да по стану трговци непокретностима могу да зараде и до 25.000 евра. После неколико успешних послова, они убрзо постају инвеститори и почињу да граде вишеспратнице, а у овакве пословне подухвате упуштају се углавном они који су стекли капитал у иностранству или пензионисани банкари, кажу у Удружењу посредника у промету некретнина.
– Највећа потражња станова у изградњи до 50 квадрата је на Врачару, Старом граду и Савском венцу. Њихова цена у сивој фази креће се од 2.500 до 3.500 евра, а по завршетку продају се у зависности од квалитета градње и локације за 3.500 до 4.000 евра – истиче Томислав Секулић, председник удружења.
Без обзира на то што је свака куповина стана у сивој фази ризична, економска рачуница је примамљива. Купци недовршених станова, кажу упућени, не упуштају се у инвестирање док претходно не провере досије људи од којих пазаре. Обраћају се углавном инвеститорима који имају кредибилитет и чија се имена не доводе у везу са бројним преварама такозване грађевинске мафије. Једна од заштита је то што они не исплаћују инвеститору сав новац одмах већ постепено, у складу са динамиком извођења радова. Уговори најчешће садрже и казнене поене за случај да грађевински предузимачи не испоштују рокове градње али и поред тога често се догађа да купац буде преварен.
– Међу нама се зна ко су неозбиљни инвеститори. Они улазе у посао тако што измире само десет одсто Дирекцији за грађевинско земљиште. Покупе паре од будућих власника капарисаних станова, који заправо кредитирају градњу, а да тога често нису ни свесни. У недостатку пара, градња стане. Локације годинама зјапе празне, а несретни купци преко суда покушавају да остваре своја права – објашњава инвеститор који је желео да остане анониман.
За већину инвеститора профитабилнији посао је да до грађевинске парцеле дођу тако што поруше стару кућу, и са њеним власницима направе уговор, према којем они добијају од 20 до 30 одсто квадратуре зграде која се гради на том плацу. Услед експанзије градње и све веће конкуренције, инвеститори данас у најбољем случају могу да зараде око 40 одсто од уложеног новца, али ако су сами финансирали градњу.
– Пре неколико година наша зарада била је готово стопостотна. Временом су скочиле цене земљишта, власници уџерица почели су да уцењују и захтевају нереално. Данас смо у просеку на добитку око 20 одсто по објекту, јер је мало оних који успевају да заврше зграду, а да претходно нису продали станове – каже инвеститор.
У пракси су бројни примери намерног „блокирања” атрактивних локација. Квазиинвеститори обећају куле и градове и уговором обавежу људе који су дали плац. Међутим, све се заврши на обећању. Људи остану без крова над главом све док се не појави озбиљан инвеститор коме та локација западне за око.
– Адвокати не саветују власницима парцела да туже шарлатане, јер спорови трају годинама. Проблем могу решити тако што у договору са озбиљним предузимачем исплате преваранте и пред судом овере раскид уговора. Накнаде штете могу се доказати, али питање је да ли и наплатити – објашњава Марија Рабреновић, адвокат, и додаје да нажалост ни суд ни држава не могу апсолутно заштитити купце станова.
Д. Мучибабић
[објављено: 24/11/2008]