Kultura i umetnost
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
Sa Instagram profila Sluzbenog glasnika:
"У понедељак, 22. фебруара, поново је почела с радом легендарна књижара „Геца Кон“ у Кнез Михаиловој 12 у Београду. Она ће своја врата посетиоцима отворити у реновираном руху, које прати традиционални изглед овог чувеног кутка за све љубитеље књижевности и књига.
У књижари ће убудуће моћи да се купе вредна издања Гласника и других издавача, сувенири, слике и други уметнички предмети. Уједно, она ће извесно поново бити место сусрета и дружења свих оних који поштују квалитетну литературу, и у њој ће убудуће бити организована и традиционална представљања Гласникових нових издања, која су до сада била одржавана у Гласниковој књижари у Улици Кнеза Милоша."
Da niste bili mozda Beogradjani?
Deluje lepo.
Duleja
Advanced
"Bijenale mladih je nova manifestacija pod okriljem Udruženja likovnih umetnika Srbije u okviru koje se organizuje međunarodna izložba savremene umetnosti mladih, radionice produkcije radova sa timom kustosa iz Srbije i regiona, kao i višenedeljni diskurzivni program. Inicijativa za ponovno pokretanje Bijenala, kao kulturnog okvira u kojem su vizuelni umetnici udruživali svoj rad, oslanja se na baštinu Fonda mladih (1972-1990) koja je poverena ULUS-u na čuvanje, a proistekla iz Fonda mladih „Moše Pijade“. Takođe, širi okvir ovog poduhvata je tradicija organizovanja Bijenala mladih na našim prostorima, izložbe koja se pune tri decenije održavala u Rijeci (1960-1991), a potom u Vršcu (1994-2004)."
Bijenale mladih
"Više od 120 autora govori o distopiji, zamkama kapitalizma, podvalama ideologija, odnosima moći, ekonomskom kolapsu, ekološkim krizama, krahu revolucionarnih ideja, nudeći izlaz u „novom kolektivitetu“, satkanom od mnoštva „iskričavih strujanja“
Šta mladi umetnici hoće da saopšte Zajedničkim jezikom, kako je nazvano međunarodno Bijenale mladih, od 29. jula do 5. septembra na dvadesetak beogradskih lokacija, a u organizaciji ULUS-a? Prvi je utisak da nisu zadovoljni svetom koji nasleđuju, da ovo osećanje izražavaju mračnim tonovima, premda ima i onih što duhovito prilaze problemima, iskačući iz sumornog plurala. Ili se to čini nekom ko se na sadašnjicu uveliko svikao?
Кonkretno, većina radova više od 120 autora govori o distopiji, zamkama kapitalizma, podvalama ideologija, odnosima moći, ekonomskom kolapsu, ekološkim krizama, krahu revolucionarnih ideja, ipak nudeći izlaz u „novom kolektivitetu“, satkanom od mnoštva „iskričavih strujanja“."
Dragana Nikoletić / NIN 12.08.2021
Bijenale mladih
"Više od 120 autora govori o distopiji, zamkama kapitalizma, podvalama ideologija, odnosima moći, ekonomskom kolapsu, ekološkim krizama, krahu revolucionarnih ideja, nudeći izlaz u „novom kolektivitetu“, satkanom od mnoštva „iskričavih strujanja“
Šta mladi umetnici hoće da saopšte Zajedničkim jezikom, kako je nazvano međunarodno Bijenale mladih, od 29. jula do 5. septembra na dvadesetak beogradskih lokacija, a u organizaciji ULUS-a? Prvi je utisak da nisu zadovoljni svetom koji nasleđuju, da ovo osećanje izražavaju mračnim tonovima, premda ima i onih što duhovito prilaze problemima, iskačući iz sumornog plurala. Ili se to čini nekom ko se na sadašnjicu uveliko svikao?
Кonkretno, većina radova više od 120 autora govori o distopiji, zamkama kapitalizma, podvalama ideologija, odnosima moći, ekonomskom kolapsu, ekološkim krizama, krahu revolucionarnih ideja, ipak nudeći izlaz u „novom kolektivitetu“, satkanom od mnoštva „iskričavih strujanja“."
Dragana Nikoletić / NIN 12.08.2021
Duleja
Advanced
Kod dve lipe
Na tromeđi Konjarnika, Zelenog brda i Malog Mokrog Luga sloboda možda ne ume da peva, ali se u srcu prečisti tuga
Stih Milana Mladenovića „u svakom porazu ja sam video deo slobode” često mi je u životu padao na pamet, toliko često da sam, ne jednom, upitao sebe: šta će meni uopšte tolika sloboda, to jest toliko viđanja s njom?
Pravi poraz, pritom, podrazumeva to da smo sámi, dakle, lično odgovorni za njega. Da, to znači da smo na sopstvenu odgovornost, i sopstvenom odgovornošću, izborili taj deo slobode, teške slobode, proistekle iz naše nemoći, iz puste naše prirode koju nikad nećemo izmeniti.
Kad se nađem u stanju poraza koje mi pruža uvid u deo slobode, ali još više u svu štroku i jad koje mi ta sloboda donosi - pribežište ne mogu naći ni među ljudima, ni među rečima, pa čak ni u pešačenju. Sve što volim postane mi besmisleno i daleko.
Vremenom se, međutim, kod mene iskristalisao jedan recept, ili „recept” – sve je pod znacima navoda kad čovek ugleda još jedan deo slobode – a taj je baš neobičan, i ne znam koliko će se vâs s njime identifikovati: odem negde, ali ne daleko od kuće, nego tako, samo kilometar-dva daleko, najviše tri, pronađem neku kafanicu gde me niko ne poznaje (ili se nadam da me ne poznaje, ili slažem sebe da me ne poznaje), i onda tu popijem pivo.
Jedno od takvih mesta je kafanica „Kod dve lipe”, koja se nalazi na tromeđi Konjarnika, Zelenog brda i Malog Mokrog Luga, na Bulevaru (uvek je bolje reći „na Bulevaru” nego „u Bulevaru”, verujte), nekoliko stotina metara poviše tramvajske okretnice na vrhu Ustaničke.
Kafanu „Kod dve lipe” ne treba brkati s ugostiteljskim objektom „Dve lipe”, takođe bulevarskim.
U hladne dane, ovo kafanče podseća na jedno slično mesto u Vladičinom Hanu gde sam sedeo davno, početkom devedesetih. Kad je toplo, međutim, „Kod dve lipe” može da se sedne napolju, nadomak bulevarskog kolovoza (tu ima samo dve trake, po jedna u svakom smeru), i da se – gleda.
Gledate ljude koji putuju za Kaluđericu, Leštane, Boleč, Vinču, Ritopek, Grocku i dalje, ka Smederevu. I one koji otuda nadiru ka beogradskom jezgru. Gledate ogromnu stambenu zgradu preko puta: u prizemlju su banke ili banka, ne mogu sad da se setim da li jedna ili više njih; banka ili banke su podigle zgradu, prodale stanove, pa sad žive od kredita zaduženih.
Gledate žene koje se nikad ne okrenu da pogledaju ko sedi u toj uzanoj baštici, i pametne su što se ne okreću, šta bi pa imale da vide.
Ako se zagledate u daljinu levo, možete zamisliti Jerinu kako u vreme izgradnje Smederevske tvrđave naređuje da se od seljaka uzimaju jaja, jer bez belanaca, valjda, nema postojanih zidina.
Ako je suton – a ja tamo volim u suton da sedim – pa pogledate desno, videćete zalazak sunca iznad Istočne kapije Beograda, pravog mini-grada u tri oblakodera koji i danas nosi oficijelan naziv „Rudo”, dok ga ja već dugo zovem „Roboti”, jer tako je moj stariji sin, kad je imao četiri-pet godina, nazvao ova
impozantna zdanja sagrađena na visu.
Između sutona stare države na istoku i sutona starog dana na zapadu, kafana „Kod dve lipe” ima Mišu, koji, iako otežano hoda, brže i ljubaznije donese pivo od 95 odsto beogradskih konobara, a naročito onih znatno mlađih od njega. Miša je čovek s kojim popričate dva-tri minuta, kažete mu sve, on vama kaže sve, a opet imate utisak da ste, u tako izvanrednom društvu, bili i ostali sami, da ništa nije narušilo pustinjački epilog vašeg novog viđanja sa slobodom, koje niti ste priželjkivali, niti tražili, već od njega nervozno strahovali zavarani nadom da će ostati tamo negde gde je i bolje da svi delići slobode i sloboda kao celina zauvek ostanu – dovoljno daleko od vas.
Gore, gde se aktuelna prestonica bez prestola propinje da bi pružila krak ka nekadašnjoj prestonici u kojoj nekakvog prestola, moguće, i danas ima, gore, dakle, na tromeđi Konjarnika, Zelenog brda i Malog Mokrog Luga, sloboda možda ne ume da peva, ali se u srcu prečisti tuga.
https://www.academia.edu/44970554/Vladimir_D_Janković_BEOGRAD_ZA_UPUĆENE
Na tromeđi Konjarnika, Zelenog brda i Malog Mokrog Luga sloboda možda ne ume da peva, ali se u srcu prečisti tuga
Stih Milana Mladenovića „u svakom porazu ja sam video deo slobode” često mi je u životu padao na pamet, toliko često da sam, ne jednom, upitao sebe: šta će meni uopšte tolika sloboda, to jest toliko viđanja s njom?
Pravi poraz, pritom, podrazumeva to da smo sámi, dakle, lično odgovorni za njega. Da, to znači da smo na sopstvenu odgovornost, i sopstvenom odgovornošću, izborili taj deo slobode, teške slobode, proistekle iz naše nemoći, iz puste naše prirode koju nikad nećemo izmeniti.
Kad se nađem u stanju poraza koje mi pruža uvid u deo slobode, ali još više u svu štroku i jad koje mi ta sloboda donosi - pribežište ne mogu naći ni među ljudima, ni među rečima, pa čak ni u pešačenju. Sve što volim postane mi besmisleno i daleko.
Vremenom se, međutim, kod mene iskristalisao jedan recept, ili „recept” – sve je pod znacima navoda kad čovek ugleda još jedan deo slobode – a taj je baš neobičan, i ne znam koliko će se vâs s njime identifikovati: odem negde, ali ne daleko od kuće, nego tako, samo kilometar-dva daleko, najviše tri, pronađem neku kafanicu gde me niko ne poznaje (ili se nadam da me ne poznaje, ili slažem sebe da me ne poznaje), i onda tu popijem pivo.
Jedno od takvih mesta je kafanica „Kod dve lipe”, koja se nalazi na tromeđi Konjarnika, Zelenog brda i Malog Mokrog Luga, na Bulevaru (uvek je bolje reći „na Bulevaru” nego „u Bulevaru”, verujte), nekoliko stotina metara poviše tramvajske okretnice na vrhu Ustaničke.
Kafanu „Kod dve lipe” ne treba brkati s ugostiteljskim objektom „Dve lipe”, takođe bulevarskim.
U hladne dane, ovo kafanče podseća na jedno slično mesto u Vladičinom Hanu gde sam sedeo davno, početkom devedesetih. Kad je toplo, međutim, „Kod dve lipe” može da se sedne napolju, nadomak bulevarskog kolovoza (tu ima samo dve trake, po jedna u svakom smeru), i da se – gleda.
Gledate ljude koji putuju za Kaluđericu, Leštane, Boleč, Vinču, Ritopek, Grocku i dalje, ka Smederevu. I one koji otuda nadiru ka beogradskom jezgru. Gledate ogromnu stambenu zgradu preko puta: u prizemlju su banke ili banka, ne mogu sad da se setim da li jedna ili više njih; banka ili banke su podigle zgradu, prodale stanove, pa sad žive od kredita zaduženih.
Gledate žene koje se nikad ne okrenu da pogledaju ko sedi u toj uzanoj baštici, i pametne su što se ne okreću, šta bi pa imale da vide.
Ako se zagledate u daljinu levo, možete zamisliti Jerinu kako u vreme izgradnje Smederevske tvrđave naređuje da se od seljaka uzimaju jaja, jer bez belanaca, valjda, nema postojanih zidina.
Ako je suton – a ja tamo volim u suton da sedim – pa pogledate desno, videćete zalazak sunca iznad Istočne kapije Beograda, pravog mini-grada u tri oblakodera koji i danas nosi oficijelan naziv „Rudo”, dok ga ja već dugo zovem „Roboti”, jer tako je moj stariji sin, kad je imao četiri-pet godina, nazvao ova
impozantna zdanja sagrađena na visu.
Između sutona stare države na istoku i sutona starog dana na zapadu, kafana „Kod dve lipe” ima Mišu, koji, iako otežano hoda, brže i ljubaznije donese pivo od 95 odsto beogradskih konobara, a naročito onih znatno mlađih od njega. Miša je čovek s kojim popričate dva-tri minuta, kažete mu sve, on vama kaže sve, a opet imate utisak da ste, u tako izvanrednom društvu, bili i ostali sami, da ništa nije narušilo pustinjački epilog vašeg novog viđanja sa slobodom, koje niti ste priželjkivali, niti tražili, već od njega nervozno strahovali zavarani nadom da će ostati tamo negde gde je i bolje da svi delići slobode i sloboda kao celina zauvek ostanu – dovoljno daleko od vas.
Gore, gde se aktuelna prestonica bez prestola propinje da bi pružila krak ka nekadašnjoj prestonici u kojoj nekakvog prestola, moguće, i danas ima, gore, dakle, na tromeđi Konjarnika, Zelenog brda i Malog Mokrog Luga, sloboda možda ne ume da peva, ali se u srcu prečisti tuga.
https://www.academia.edu/44970554/Vladimir_D_Janković_BEOGRAD_ZA_UPUĆENE
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.407
- Pohvaljen
- 11.795
"KOLEKCIJA KAO OGLEDALO..." PRED POSETIOCIMA Izložba u Galeriji SANU: Modernizam u delima Galerije Matice srpske
Par njegovih blistavih radova deo su izuzetne izložbe koja je u toku u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti "Kolekcija kao ogledalo. Modernizam u delima Galerije Matice srpske". A savest i savesnost su, sva je prilika, iščilele iz vokabulara, što će reći i iz života... No, umetnost uvek...
www.blic.rs
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.407
- Pohvaljen
- 11.795
Kad sam već kod serija, jedno važno podsećanje na to kako je Đorđe Kadijević radio seriju o Vuku, kako je prolazio kod nas, a kako u svetu:https://www.telegraf.rs/pop-i-kultu...a-evrope-i-sveta-reditelj-i-danas-zivi-za-nju