Kultura i umetnost
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=664838#p664838:9mazqsvo je napisao(la):
Vama svaka čast za info o aktuelnoj izložbi. Mislim da su i beogradski vrapci čuli da je DEMON MEĐU NAMA.
Zato razumite moj sledeći gest. Znam da je to ništa u odnosu na realni bunt al' rekoh, daj šta daš. I tako... ide jedno čišćenje teme o kulturi i umetnosti.
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.411
- Pohvaljen
- 11.823
U Galeriji Doma vojske se do početka februara održava izložba "Srpsko slikarstvo od 1950", koja se nadovezuje na prošlogodišnju koja je bila fantastična, a obuhvatala je dela iz prve polovine 20. veka.
Izložbu je pripremio Nikola Kusovac, koji će svake subote u 12h održavati stručna vodjenja. Ulaz je besplatan.
Izložbu je pripremio Nikola Kusovac, koji će svake subote u 12h održavati stručna vodjenja. Ulaz je besplatan.
Duleja
Advanced
Ma sigurno nas ima ovde, koji gotivimo poeziju. 
Četiri poljupca da spasimo svet
NB: poezija jača imunitet!
Četiri poljupca da spasimo svet
NB: poezija jača imunitet!
Duleja
Advanced
Život piše romane. Prošlog leta spontano zovnem drugaricu Kaću da napustimo pregrejani Beograd i odemo na Nišville festival, da se opustimo i lepo provedemo. I da na simboličan način proslavimo 35 godina poznanstva, koje je začeto susretom u džez klubu Doma omladine.
Kaže mi ona još u busu, večeras ćemo da se sretnemo sa Draganom, mojim poznanikom, koji ima poklon za mene. Super, ja ću da upoznam nekog novog, a ti ćeš da dobiješ poklon, uskliknem ja. Odličan plan! Tako i bude, pa jedva dočekasmo veče, da kraj vrelog dana zalijemo hladnim pivom i druženjem. Stigosmo na tvrđavu, tamo nas čekaju Dragan i Branka, supruga. On je sociolog i pisac, ona filozofkinja, predaju u srednjim školama. On je napisao knjigu, koju je doneo Kaći na poklon: Pitao sam malog puža
Kako se ćaskanje razlivalo, tako smo i ogladneli, pa se preselismo iz kafića u kafanu, da klopamo. Stig’o roštilj, muzika piči, sve je kako treba, prelazimo s jedne teme na drugu. U jednom trenutku ja izjavih da stanujem u Kelnu. A Dragan meni na to veli, prijatno iznenađen, kako jedan od njemu omiljenih pisaca tamo živi i kako je sve njegove knjige već pročitao, osim poslednje: „Krečenje“. Da li možda poznajem dotičnog?
Slučajno ga poznajem, velim ja, Žare je moj drug. Znate, Keln je tesan grad i staze su nam gusto prepletene. Evo na primer, u romanu „Krečenje“ ja sam glavni junak, dodam kao krunski dokaz rečenom. Tada smo svi prestali da žvaćemo, pa kad sam video da to može da potraje, uskliknuo sam jedno gromko živeli! I pozvao muzikante za naš sto. Naravno, onda se razgovor razlio u neslućene širine umetnosti i života uopšte, tako da smo proveli jedno razgaljujuće i nezaboravno veče. O toplini nišlijskih duša, kvalitetu roštilja i muzike, nemam ništa novo da dodam. Vrh!
Nekoliko meseci pre toga, sretnemo se Žare i ja sasvim slučajno u Zemunu, bila je zima. On kao stari i ja kao novi Zemunac, nalazimo se u restoranu Paša, na keju. Da klopamo odličnu riblju čorbu i pijemo sjajno belo vino. Kad sam stigao, on je već sedeo, a na stolu knjiga. Gde si, šta radiš i tako to, a on veli kako se baš vratio sa turneje, gde ja pretstavljao svoj novi roman. Evo ga kaže, ti si tu glavni lik, a ovo je tvoj primerak. Au, burazeru, pa šta ti je to trebalo! Kud baš mene? Ne brini, kaže on, nije ti se ništa strašno desilo, udesio sam tako da nestaneš u pravom trenutku. I da posmatraš stvari iz prikajka, da tako kažem. Jedna sasvim ugodna situacija, umirio me je. A onda smo navalili na ono glavno, hranu i piće.
Ali dok smo na niškoj tvrđavi ćaskali o tome, još se nisam bio upoznao sa sobom iz te priče. To se dogodilo nešto kasnije, kada sam se napokon dokopao slabo naseljenog ostrva, gde čovek može u potpunoj osami, na praznom žalu i uz šum mora, da se posveti talasima u sebi.
Nije mi do toga da se hvališem, nego da vas malo zabavim ovim anegdotama i naravno, da preporučim Žaretovu literaturu za čitanje. Ne samo što gaji svoj osoben stil pisanja, nego se iz njegove proze usput doznaje puno o našoj umetničkoj sceni od 60-tih i 70-tih godina pa naovamo, o životu razapetom između dijaspore i matice, itd.
I najzad, jedna pikanterija. Pošto je Žarko Radaković glavni prevodilac dela Petera Handkea na srpski, po čemu je nekima možda već poznat, žalio se nedavno: Burazeru, od kako je pomama za Handkeom, padam na nos od prevođenja, niko drugi se ne hvata posla. A ima dobrih prevodilaca, koji su to već radili. Sada ne smeju! Zašto? Kaže, svi oni koji prevode Zapadne autore, plaćeni su od njihovih fondacija. Znamo kako Handkea tretiraju tamo, pa se ovi ne usuđuju, jer bi izgubili priliv kinte, tj. egzistenciju, je*******iga.
LEPAK POKREĆE SEĆANJA
Kaže mi ona još u busu, večeras ćemo da se sretnemo sa Draganom, mojim poznanikom, koji ima poklon za mene. Super, ja ću da upoznam nekog novog, a ti ćeš da dobiješ poklon, uskliknem ja. Odličan plan! Tako i bude, pa jedva dočekasmo veče, da kraj vrelog dana zalijemo hladnim pivom i druženjem. Stigosmo na tvrđavu, tamo nas čekaju Dragan i Branka, supruga. On je sociolog i pisac, ona filozofkinja, predaju u srednjim školama. On je napisao knjigu, koju je doneo Kaći na poklon: Pitao sam malog puža
Kako se ćaskanje razlivalo, tako smo i ogladneli, pa se preselismo iz kafića u kafanu, da klopamo. Stig’o roštilj, muzika piči, sve je kako treba, prelazimo s jedne teme na drugu. U jednom trenutku ja izjavih da stanujem u Kelnu. A Dragan meni na to veli, prijatno iznenađen, kako jedan od njemu omiljenih pisaca tamo živi i kako je sve njegove knjige već pročitao, osim poslednje: „Krečenje“. Da li možda poznajem dotičnog?
Slučajno ga poznajem, velim ja, Žare je moj drug. Znate, Keln je tesan grad i staze su nam gusto prepletene. Evo na primer, u romanu „Krečenje“ ja sam glavni junak, dodam kao krunski dokaz rečenom. Tada smo svi prestali da žvaćemo, pa kad sam video da to može da potraje, uskliknuo sam jedno gromko živeli! I pozvao muzikante za naš sto. Naravno, onda se razgovor razlio u neslućene širine umetnosti i života uopšte, tako da smo proveli jedno razgaljujuće i nezaboravno veče. O toplini nišlijskih duša, kvalitetu roštilja i muzike, nemam ništa novo da dodam. Vrh!
Nekoliko meseci pre toga, sretnemo se Žare i ja sasvim slučajno u Zemunu, bila je zima. On kao stari i ja kao novi Zemunac, nalazimo se u restoranu Paša, na keju. Da klopamo odličnu riblju čorbu i pijemo sjajno belo vino. Kad sam stigao, on je već sedeo, a na stolu knjiga. Gde si, šta radiš i tako to, a on veli kako se baš vratio sa turneje, gde ja pretstavljao svoj novi roman. Evo ga kaže, ti si tu glavni lik, a ovo je tvoj primerak. Au, burazeru, pa šta ti je to trebalo! Kud baš mene? Ne brini, kaže on, nije ti se ništa strašno desilo, udesio sam tako da nestaneš u pravom trenutku. I da posmatraš stvari iz prikajka, da tako kažem. Jedna sasvim ugodna situacija, umirio me je. A onda smo navalili na ono glavno, hranu i piće.
Ali dok smo na niškoj tvrđavi ćaskali o tome, još se nisam bio upoznao sa sobom iz te priče. To se dogodilo nešto kasnije, kada sam se napokon dokopao slabo naseljenog ostrva, gde čovek može u potpunoj osami, na praznom žalu i uz šum mora, da se posveti talasima u sebi.
Nije mi do toga da se hvališem, nego da vas malo zabavim ovim anegdotama i naravno, da preporučim Žaretovu literaturu za čitanje. Ne samo što gaji svoj osoben stil pisanja, nego se iz njegove proze usput doznaje puno o našoj umetničkoj sceni od 60-tih i 70-tih godina pa naovamo, o životu razapetom između dijaspore i matice, itd.
I najzad, jedna pikanterija. Pošto je Žarko Radaković glavni prevodilac dela Petera Handkea na srpski, po čemu je nekima možda već poznat, žalio se nedavno: Burazeru, od kako je pomama za Handkeom, padam na nos od prevođenja, niko drugi se ne hvata posla. A ima dobrih prevodilaca, koji su to već radili. Sada ne smeju! Zašto? Kaže, svi oni koji prevode Zapadne autore, plaćeni su od njihovih fondacija. Znamo kako Handkea tretiraju tamo, pa se ovi ne usuđuju, jer bi izgubili priliv kinte, tj. egzistenciju, je*******iga.
LEPAK POKREĆE SEĆANJA
Duleja
Advanced
Hvala na komplimentu Beki, al' da ne preterujemo.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.400
- Pohvaljen
- 48.942
Znači, Dule, voliš Barsu i Mesija...
Pa, bravo majstore!
:kk:
Nisam čitao ništa od Žarka Radakovića, ali ću uzeti. Prva preporuka, osim ove knjige?
Da ne bude da samo tražim a ništa ne nudim: upravo sam pročitao roman 'Brizbejn' Jevgenija Vodolazkina. Briljantno, mada, možda sam subjektivan, jer obožavam pisca.
Pa, bravo majstore!
:kk:
Nisam čitao ništa od Žarka Radakovića, ali ću uzeti. Prva preporuka, osim ove knjige?
Da ne bude da samo tražim a ništa ne nudim: upravo sam pročitao roman 'Brizbejn' Jevgenija Vodolazkina. Briljantno, mada, možda sam subjektivan, jer obožavam pisca.
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 10.754
- Pohvaljen
- 21.643
Imas bar 5 sigurnih prodatih primeraka :wink:[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=741845#p741845:38rtbuvy je napisao(la):Duleja » Ned Maj 24, 2020 7:54 pm[/url]":38rtbuvy]Hvala na komplimentu Beki, al' da ne preterujemo.
Duleja
Advanced
Hvala Panto, Mesi je priznat kao Bog, on i Pele. Možemo samo da se pokolnimo! :kk:
Takođe hvala za preporuku. Što se Žarka tiče, ne bih izdvajao neku knjigu posebno. Pročitao sam ih samo četiri, i to ne u hronološkom redu nastanka. Međutim, mogu da tvrdim da je svaka osobena i na svoj način zanimljiva, pa je maltene svejedno odakle početi. Evo ovde linka sa listom njegovih najčitanijih dela, sa kratkim opisom sižea, pa se poigraj izborom.
https://knjige.pravac.com/biografije/zarko-radakovic-8377/
Takođe hvala za preporuku. Što se Žarka tiče, ne bih izdvajao neku knjigu posebno. Pročitao sam ih samo četiri, i to ne u hronološkom redu nastanka. Međutim, mogu da tvrdim da je svaka osobena i na svoj način zanimljiva, pa je maltene svejedno odakle početi. Evo ovde linka sa listom njegovih najčitanijih dela, sa kratkim opisom sižea, pa se poigraj izborom.
https://knjige.pravac.com/biografije/zarko-radakovic-8377/
Duleja
Advanced
Beki, jel' to onaj sindrom 'daj pet komada'!
Igore, ništa lakše, okupimo se kod Paše, svako ponese po priču da je razmeni uz čorbu, ribu i vino. I na kraju se ispotpisujemo: autor, junak i jataci!
Pa gde toga ima, ljudi moji? Samo na Beobuildu!
Igore, ništa lakše, okupimo se kod Paše, svako ponese po priču da je razmeni uz čorbu, ribu i vino. I na kraju se ispotpisujemo: autor, junak i jataci!
Pa gde toga ima, ljudi moji? Samo na Beobuildu!
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.535
- Pohvaljen
- 41.398
Izvor: B92.net
Čuvena Izabel Iper u Beograd stiže tek naredne godine
"Zbog suzbijanja pandemije dolazak Izabel Iper pomeren je iz septembra za novembar, a novi datumu za koje se nadamo da su konačni su 16. i 17. mart. Čuvena francuska glumica nastupiće u predstavi Teatra de la Vil iz Pariza, u režiji Boba Vilsona", kazala je Vujić.
https://www.b92.net/kultura/vesti.php?y ... id=1710631
Čuvena Izabel Iper u Beograd stiže tek naredne godine
"Zbog suzbijanja pandemije dolazak Izabel Iper pomeren je iz septembra za novembar, a novi datumu za koje se nadamo da su konačni su 16. i 17. mart. Čuvena francuska glumica nastupiće u predstavi Teatra de la Vil iz Pariza, u režiji Boba Vilsona", kazala je Vujić.
https://www.b92.net/kultura/vesti.php?y ... id=1710631
Otis.Driftwood
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.08.2019.
- Poruke
- 565
- Pohvaljen
- 1.130
Prati li neko skoru najavu raskopavanja Studenstkog trga?
Duleja
Advanced
Saša Stojanović „Neobjavljeno nebesko pecivo", galerija Kvaka 22
"Izložba „Neobjavljeno nebesko pecivo" predstavlja ideološki stejtement o kulturi i politici. Imajući u vidu nove razumevanja kulture druge polovine dvadesetog veka, Stojanović sprovodi višemedijski koncept i izmešta vrednosti tradicionalizma, ističući ličnu ekspresiju kao vid direktne poruke koju upućuje posmatraču. Na taj način umetnik kroz sopstvenu poetiku ilustruje probleme savremenog društva i rekontekstualizuje ustanovljene normative putem lične percepcije. Sprovođenjem imaginacije se kreira nova stvarnost u radovima, a time Stojanović podseća na važnost mašte koju bi trebalo očuvati uprkos refleksiji političe prozaičnosti; kroz takav pristup realnosti, pojedinac bi trebalo da insistira na slobodnoj misli, inicijalnoj ideji i volji za promenama."
Vredi odslušati podcast. Izložba je otvorena do 8.10.
"Izložba „Neobjavljeno nebesko pecivo" predstavlja ideološki stejtement o kulturi i politici. Imajući u vidu nove razumevanja kulture druge polovine dvadesetog veka, Stojanović sprovodi višemedijski koncept i izmešta vrednosti tradicionalizma, ističući ličnu ekspresiju kao vid direktne poruke koju upućuje posmatraču. Na taj način umetnik kroz sopstvenu poetiku ilustruje probleme savremenog društva i rekontekstualizuje ustanovljene normative putem lične percepcije. Sprovođenjem imaginacije se kreira nova stvarnost u radovima, a time Stojanović podseća na važnost mašte koju bi trebalo očuvati uprkos refleksiji političe prozaičnosti; kroz takav pristup realnosti, pojedinac bi trebalo da insistira na slobodnoj misli, inicijalnoj ideji i volji za promenama."
Vredi odslušati podcast. Izložba je otvorena do 8.10.
Mikie
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 26.08.2019.
- Poruke
- 1.773
- Pohvaljen
- 3.751
Надам се да је права тема!
Извор: http://ukstarigrad.rs/nikola-nestorovic ... dne-epohe/ | од 20.01.2021. године
У петак, 22. јануара у 19ч у сарадњи са Заводом за заштиту споменика града Београда у УК Стари град биће отворена изложба “Никола Несторовић – Портрет једне епохе”.
Деценије на прелому векова – дугог деветнаестог и кратког двадесетог – представљају раздобље културног, научног и политичког успона Србије, оствареног деловањем изузетних појединаца. Високо образована грађанска и интелектуална елита, неуморним деловањем у оквиру сопствених професија и активним суделовањем у јавном животу Београда, допринела је убрзаном културном и друштвеном напретку. Управо током тог периода одиграла се и најупечатљивија трансформација Београда из оријенталне вароши у европски град, првенствено стваралачким деловањем прве генерације архитеката рођених у Србији, школованих на Великој школи, а специјализованих у иностранству, пре свега у Немачкој.
Један од најпродуктивнијих стваралаца те генерације био је архитекта Никола Несторовић (1868, Пожаревац – 1957, Београд). Већи део његовог обимног стваралачког рада, оствареног у Београду, и данас представља окосницу историјског језгра града, што потврђује и број од 12 здања која су утврђена за културна добра.
Несторовићево стваралаштво осцилира између академизма и сецесије, уносећи у градитељство Београда средњоевропски дух, пре свега утицаје берлинске архитектуре. Поред тога што су дефинисала урбано ткиво града, дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији, почевши од зграде Управе фондова – данашњег Народног музеја, Београдске задруге и хотела „Бристол“, Зграде са зеленим плочицама, Гранд пасажа, а касније и Универзитетске библиотеке и зграде Техничког факултета.
Изложба “Никола Несторовић – Портрет једне епохе” премијерно је приказана у мају 2019. године у галерији УЛУС-а.”
Извор: http://ukstarigrad.rs/nikola-nestorovic ... dne-epohe/ | од 20.01.2021. године
Duleja
Advanced
"U knjizi se opisuju Beograd, druge varoši, sela i predeli tadašnje Srbije, njen vladar knjaz Miloš, njegova porodica ali i obični ljudi, momci, devojke, trgovci, seljaci... Knjigu nije napisao ni pisac, političar niti diplomata, već jedan mladi pruski poručnik, Oto Dubislav plemeniti Pirh, koji je na sopstvenu želju zatražio i dobio odsustvo i došao da upozna Srbiju. Vedrog duha, oštrog oka, vojničke preciznosti i znatiželjnog karaktera, bez predrasuda i očekivanja, dao je neke od najiskrenijih opisa naše zemlje, grada i ljudi ali i njenih institucija, državnog uređenja."
Digitalno izdanje:
Narodna biblioteka Požarevac
Digitalno izdanje:
Narodna biblioteka Požarevac