Kultura i umetnost
- Začetnik teme Goldstein
- Datum pokretanja
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
Лепо због В.Л.
Пуззле су врло интересантне за слагање.
О.Д.
Остах збуњена због лустера а онда се присетих, и мени се допао на први поглед. Још лепше изгледа са бине него ме нешто зеза нова направа за фотографисанје па није јасан као што је иначе.
Пуззле су врло интересантне за слагање.
О.Д.
Остах збуњена због лустера а онда се присетих, и мени се допао на први поглед. Још лепше изгледа са бине него ме нешто зеза нова направа за фотографисанје па није јасан као што је иначе.
Duleja
Advanced
Duleja
Advanced
Dušan Gerzić Gera: Od grada do grada
Ovog septembra u fokusu Velike galerije je ikonični beogradski multimedijalni umetnik Dušan Gerzić Gera, čije radove predstavljamo publici na specijalnoj prodajnoj retrospektivnoj izložbi kojom se obeležava dvadesetogodišnjica umetnikove smrti.
Publika će na otvaranju 3. septembra od 20 časova imati priliku da vidi selekciju Gerinih dela iz svih faza stvaralaštva, uz dokumentarne fotografije, video-snimke i intervjue. Gerin opus, razvrstan po fazama, pružiće sveobuhvatni pogled na njegovo multimedijalno stvaralaštvo kroz tri grada u kojima je živeo i stvarao.
Od samih početaka u Beogradu, gde je 1981. godine osnovao legendarni sint pop bend VIA Talas i radio kao dj u Akademiji, sarađujući sa prominentnim muzičarima poput bendova Haustor i EKV na performansima, umetničkim akcijama i nastupima. Jedan je od pionira body painta, koji je početkom osamdesetih često izvodio na umetničkim akcijama u galeriji SKC-a. Nekoliko godina kasnije već je u Njujorku, i body painting akcije izvodi u jednom od najpoznatijih klubova osamdesetih, The Tunnel. Tokom boravka u Velikoj jabuci izlagao je grupno, na izložbi Jugoslovenski umetnici u Njujorku u galeriji Atrium u Beogradu, dok je u Njujorku 1989. izlagao samostalno, u Galeriji 48.
Nomadski instinkti Geru vode dalje u Pariz, gde je tokom šest godina imao tri samostalne izložbe, uz kontinuirano učešće na grupnim, poput Jeune Peinture u Grand Palais 1992. i na Majskom salonu 1993. Vratio se u Beograd 1997, gde je radio na multimedijalnim projektima poput neizvedene „Modne revije za konja i vola“ i dokumentarnom filmu „Osamdesete“, međutim prerana smrt okončala je poslednju fazu Gerinog stvaralaštva 1998. godine.
Publika će do 9. septembra imati priliku da vidi odabrana dela iz kolekcije Gerinog brata Borivoja Gerzića, kao i iz privatnih kolekcija. Selekcija iz veoma obimnog opusa biće razvrstana u četiri celine, a odabrane slike i crteži biće stavljeni na prodaju. Ne propustite ekskluzivnu priliku da se podsetite ili upoznate sa opusom jednog od najznačajnijih protagonista Novog talasa osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u Beogradu.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wJbQPRWEZA8[/youtube]
Ovog septembra u fokusu Velike galerije je ikonični beogradski multimedijalni umetnik Dušan Gerzić Gera, čije radove predstavljamo publici na specijalnoj prodajnoj retrospektivnoj izložbi kojom se obeležava dvadesetogodišnjica umetnikove smrti.
Publika će na otvaranju 3. septembra od 20 časova imati priliku da vidi selekciju Gerinih dela iz svih faza stvaralaštva, uz dokumentarne fotografije, video-snimke i intervjue. Gerin opus, razvrstan po fazama, pružiće sveobuhvatni pogled na njegovo multimedijalno stvaralaštvo kroz tri grada u kojima je živeo i stvarao.
Od samih početaka u Beogradu, gde je 1981. godine osnovao legendarni sint pop bend VIA Talas i radio kao dj u Akademiji, sarađujući sa prominentnim muzičarima poput bendova Haustor i EKV na performansima, umetničkim akcijama i nastupima. Jedan je od pionira body painta, koji je početkom osamdesetih često izvodio na umetničkim akcijama u galeriji SKC-a. Nekoliko godina kasnije već je u Njujorku, i body painting akcije izvodi u jednom od najpoznatijih klubova osamdesetih, The Tunnel. Tokom boravka u Velikoj jabuci izlagao je grupno, na izložbi Jugoslovenski umetnici u Njujorku u galeriji Atrium u Beogradu, dok je u Njujorku 1989. izlagao samostalno, u Galeriji 48.
Nomadski instinkti Geru vode dalje u Pariz, gde je tokom šest godina imao tri samostalne izložbe, uz kontinuirano učešće na grupnim, poput Jeune Peinture u Grand Palais 1992. i na Majskom salonu 1993. Vratio se u Beograd 1997, gde je radio na multimedijalnim projektima poput neizvedene „Modne revije za konja i vola“ i dokumentarnom filmu „Osamdesete“, međutim prerana smrt okončala je poslednju fazu Gerinog stvaralaštva 1998. godine.
Publika će do 9. septembra imati priliku da vidi odabrana dela iz kolekcije Gerinog brata Borivoja Gerzića, kao i iz privatnih kolekcija. Selekcija iz veoma obimnog opusa biće razvrstana u četiri celine, a odabrane slike i crteži biće stavljeni na prodaju. Ne propustite ekskluzivnu priliku da se podsetite ili upoznate sa opusom jednog od najznačajnijih protagonista Novog talasa osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka u Beogradu.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wJbQPRWEZA8[/youtube]
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
Juče sam posetila 57. oktobarski salon. Izdvajam tri eksponata, ostalo je manje više standardna kakofonija dok ovo što izdvojh više je od kakofonije.
Pogledajte prilog 20 Pogledajte prilog 19Pogledajte prilog 18Pogledajte prilog 17Pogledajte prilog 16Pogledajte prilog 15Pogledajte prilog 14Pogledajte prilog 13Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Iz galerije sam izašla potpuno smoždena. :o
Nema mojih komentara! :shock:
Pogledajte prilog 20 Pogledajte prilog 19Pogledajte prilog 18Pogledajte prilog 17Pogledajte prilog 16Pogledajte prilog 15Pogledajte prilog 14Pogledajte prilog 13Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Iz galerije sam izašla potpuno smoždena. :o
Nema mojih komentara! :shock:
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
dišo, tvoj komentar me je asocirao na eksponat iz istog izložbenog salona koga nesmotreno zaboravih.
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 1
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
Изложба савремене београдске архитектуре у Мелбурну.
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
Синоћ:
Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Овако је почело:
Музыка из фильма "Leto" (Официальный саундтрек)
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=84OaS2-tNiM[/youtube]
Издвајам: 02. Звери - Лето ( 03:29 )
Leto Summer Kirill Serebrennikov Movie Clip Cannes 2018
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=KlHwIRZLFdc[/youtube]
Одличан филм.
Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Овако је почело:
Музыка из фильма "Leto" (Официальный саундтрек)
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=84OaS2-tNiM[/youtube]
Издвајам: 02. Звери - Лето ( 03:29 )
Leto Summer Kirill Serebrennikov Movie Clip Cannes 2018
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=KlHwIRZLFdc[/youtube]
Одличан филм.
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
dišo, mislila sam da se nećeš pitati zašto baš tebi. Ništa, zaboravi. Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2
Isto veče Književno veče, zaboravih autora ali bilo je jako prijatno. :kafa: Pogledajte prilog 1
Isto veče Književno veče, zaboravih autora ali bilo je jako prijatno. :kafa: Pogledajte prilog 1
Duleja
Advanced
Ekskluzivno za Beobuild!
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=A4Jya9AHIGw[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=A4Jya9AHIGw[/youtube]
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
IZLOŽBA U DOMU VOJSKE Blago iz privatnih kolekcija, sad i nikad više
https://www.blic.rs/kultura/vesti/izloz ... se/9n66pht
"Lako je bilo sklopiti, bilo je teško dobiti. Privatni kolekcionari su nam dali svoje slike na poverenje, pristali bez reči, jer naše ministarstvo kulture ne bi moglo da izdrži da plati osiguranje za njih", kaže za "Blic nedelje" Nikola Kusovac, autor postavke.
Na izložbi u Domu Vojske u Beogradu, čiji je organizator Fondacija "Plavo", nalazi se preko 60 dela četrdeset troje umetnika koja su pozajmili 17 kolekcionara. Kuriozitet je što su ova dela retko ili uopšte nisu viđena u javnosti.
- Izložbu sam nazvao "Sad i nikad više". Pravio sam nekoliko takvih u životu, jednu 1965, drugu osamdesetih. To su neke stvari koje se više neće ponoviti i ova izložba jedna je od tih. Ove slike nisu u posedima muzeja. Država nam je posustala, naše ministarstvo za kulturu odvaja malo, muzeji slede ministarstvo, pa u poslednjih desetak godina dela idu kod onih koji su finansijski potentni.
Kao i svaki muzealac, jedno vreme sam kolekcionare doživljavao kao konkurenciju, a posle sam shvatio da sam u krivu. I dalje mi je žao, ja više volim kad slika dođe u muzej, ali pomoći nema. Videćete ovde šta sve mi držimo u privatnim rukama i biće toga sve više i sve bolje, a sve slabije kod muzeja i galerija - smatra Kusovac.
TRI GRACIJE
Od zaista zadivljujućih eksponata ističe "Tri gracije" Milana Konjovića, prvi put među nama. Kupljene su u Parizu prošle godine.
- Za Konjovića smo znali da postoji, ali nismo znali da je tako monumentalna i moćna slika. Evo, gledam Joba iz dvadesetih godina, da se zamrznete, to je biser nad biserima. Tu je "Devojka sa kotaricom" Mila Milunovića vrlo retko izlagana, Sava Šumanović koji je sliku poklonio likovnom kritičaru Todoru Manojloviću, pa Branko Popović, koji je bio blizak saradnik Nadežde Petrović - nabraja Kusovac.
I Nadeždina "Gračanica" je u Domu vojske. Ova izložba je, inače, neka vrsta omaža Nadeždi, kaže autor izložbe.
- Ona mi je odredila sadržaj. Rekla je da, ako u umetnosti nema nešto od onoga odakle potiče, od naroda kome pripada, onda nema ni umetnosti. Za Peđu Milosavljevića kažu da je naš najevropskiji, najzapadnjačkiji srpski slikar, ali ne po tome što je uzeo od Evrope, nego po onome što joj je dao. Ovde su oni koji daju. Oni koji uzimaju nikada me nisu zanimali - ističe bivši kustos Narodnog muzeja.
SA SRPSKOG STANOVIŠTA
Kusovac napominje da je prva polovina 20. veka, što se tiče srpskog učešća u evropskoj likovnoj sceni, odnosno gorepomenutog davanja, skromnija od druge polovine. Tim periodom će se baviti na sledećoj izložbi.
- To moje gledanje je srpsko stanovište (estetičko, ne političko) i mnogima se neće dopasti, pogotovo ne u Beogradu. Beograd nije sklon da sa srpskog stanovišta nešto gleda, a ja jesam. Prepisivači me ne zanimaju. Mnogi se s tim neće složiti, ali to je moj stav. I ova izložba je moj stav, ali i izvesna kritika Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja. Kod njih nema stava, a to nije dobro. Praviti nešto a ne znati šta radite je opasnost. To se dogodilo i kod jednih i kod drugih - ocenjuje naš sagovornik i potom se nadovezuje:
- Oni nisu dobro predstavili ono što imaju. Ne vidi se šta hoće da kažu. Ako kažu, ovo je pregled naše umetnosti kroz istoriju, ja ću vam odmah reći da nije. U tome je stvar. U Muzeju savremene umetnosti nema najboljih naših slikara druge polovine 20. veka. Za mene su to oni koji su najradikalnije rešili probleme moderne umetnosti: Aca Tomašević, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija, Bogić Risimović Risim i tako redom... Tih nema. Tamo nećete videti sve one koji su čestito i dobro stajali i imaju čist naboj, a izlaze iz onoga što je naše (uvreženo) stanovište. Zbog toga ovo i radimo, da pokažemo da postoje vrednosti koje se ne vide. Ovde ih činimo vidljivim i pokazujemo da imamo, fala bogu, sa čim pred Miloša - poručuje Nikola Kusovac.
Među eksponatima su i dela Leona Koena, Marka Murata, Bete Vukanović, Koste Miličevića, Jovana Bijelića, Ivana Radovića, Živorada Nastasijevića, Milana Konjovića, Veljka Stanojevića, Petra Lubarde...
KVALITET UVEK ISPLIVA
Kolekcionar Đura Popović sakuplja slike već 30 godina. Pet dela od hiljadu, koliko ih ima, pozajmio je za ovu izložbu.
- To je rad koji leči čoveka, posebno ljude koji znaju, sabiraju, tragaju, čekaju. To je draž, izazov imati vrhunska dela, tragati za njima i napraviti jednu koncepciju. Moja kolekcija pokriva čitavu istoriju srpske umetnosti od baroka i romantizma do današnjih dana - kaže Popović za "Blic nedelje".
On tvrdi da se srpska umetnost kotira dobro na svetskom tržištu, ali gore nego što zaslužuje.
- Imamo nesreću što stalno imamo loše, pasivne kadrove u oblasti kulture. Da se malo bolje zauzmu, imali bismo kvalitetnije mesto na svetskoj sceni. Imamo Lubardu koji je pobedio Pikasa (na Svetskoj izložbi u Parizu 1937 – prim. nov.), a sa cenama je daleko ispod tog nivoa. Mi sami ne cenimo umetnike, kako će nas onda svet ceniti? - pita se Popović.
Lobiranje galerista ne igra tu veliku ulogu, smatra on.
- Jedino u umetnosti ne možete pobeći od pravde. Može neko da lobira i gura nekog autora, ali pravda će tu stići, pa makar i za sto godina. Pogledajte sudbinu Branka Popovića kog su komunisti ubili. Njegov impresionizam je na kraju, ipak, isplivao. Ne može kvalitet da ne ispliva. Možemo ga mi sakrivati, uništavati, raditi protiv njega na sve moguće načine, ali tu pravda mora da stigne - zaključuje Popović.
Izložba "Srpsko slikarstvo 1900-1950: Antologijski izbor iz privatnih zbirki" otvorena je u Domu Vojske do 26. decembra.
https://www.blic.rs/kultura/vesti/izloz ... se/9n66pht
"Lako je bilo sklopiti, bilo je teško dobiti. Privatni kolekcionari su nam dali svoje slike na poverenje, pristali bez reči, jer naše ministarstvo kulture ne bi moglo da izdrži da plati osiguranje za njih", kaže za "Blic nedelje" Nikola Kusovac, autor postavke.
Na izložbi u Domu Vojske u Beogradu, čiji je organizator Fondacija "Plavo", nalazi se preko 60 dela četrdeset troje umetnika koja su pozajmili 17 kolekcionara. Kuriozitet je što su ova dela retko ili uopšte nisu viđena u javnosti.
- Izložbu sam nazvao "Sad i nikad više". Pravio sam nekoliko takvih u životu, jednu 1965, drugu osamdesetih. To su neke stvari koje se više neće ponoviti i ova izložba jedna je od tih. Ove slike nisu u posedima muzeja. Država nam je posustala, naše ministarstvo za kulturu odvaja malo, muzeji slede ministarstvo, pa u poslednjih desetak godina dela idu kod onih koji su finansijski potentni.
Kao i svaki muzealac, jedno vreme sam kolekcionare doživljavao kao konkurenciju, a posle sam shvatio da sam u krivu. I dalje mi je žao, ja više volim kad slika dođe u muzej, ali pomoći nema. Videćete ovde šta sve mi držimo u privatnim rukama i biće toga sve više i sve bolje, a sve slabije kod muzeja i galerija - smatra Kusovac.
TRI GRACIJE
Od zaista zadivljujućih eksponata ističe "Tri gracije" Milana Konjovića, prvi put među nama. Kupljene su u Parizu prošle godine.
- Za Konjovića smo znali da postoji, ali nismo znali da je tako monumentalna i moćna slika. Evo, gledam Joba iz dvadesetih godina, da se zamrznete, to je biser nad biserima. Tu je "Devojka sa kotaricom" Mila Milunovića vrlo retko izlagana, Sava Šumanović koji je sliku poklonio likovnom kritičaru Todoru Manojloviću, pa Branko Popović, koji je bio blizak saradnik Nadežde Petrović - nabraja Kusovac.
I Nadeždina "Gračanica" je u Domu vojske. Ova izložba je, inače, neka vrsta omaža Nadeždi, kaže autor izložbe.
- Ona mi je odredila sadržaj. Rekla je da, ako u umetnosti nema nešto od onoga odakle potiče, od naroda kome pripada, onda nema ni umetnosti. Za Peđu Milosavljevića kažu da je naš najevropskiji, najzapadnjačkiji srpski slikar, ali ne po tome što je uzeo od Evrope, nego po onome što joj je dao. Ovde su oni koji daju. Oni koji uzimaju nikada me nisu zanimali - ističe bivši kustos Narodnog muzeja.
SA SRPSKOG STANOVIŠTA
Kusovac napominje da je prva polovina 20. veka, što se tiče srpskog učešća u evropskoj likovnoj sceni, odnosno gorepomenutog davanja, skromnija od druge polovine. Tim periodom će se baviti na sledećoj izložbi.
- To moje gledanje je srpsko stanovište (estetičko, ne političko) i mnogima se neće dopasti, pogotovo ne u Beogradu. Beograd nije sklon da sa srpskog stanovišta nešto gleda, a ja jesam. Prepisivači me ne zanimaju. Mnogi se s tim neće složiti, ali to je moj stav. I ova izložba je moj stav, ali i izvesna kritika Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja. Kod njih nema stava, a to nije dobro. Praviti nešto a ne znati šta radite je opasnost. To se dogodilo i kod jednih i kod drugih - ocenjuje naš sagovornik i potom se nadovezuje:
- Oni nisu dobro predstavili ono što imaju. Ne vidi se šta hoće da kažu. Ako kažu, ovo je pregled naše umetnosti kroz istoriju, ja ću vam odmah reći da nije. U tome je stvar. U Muzeju savremene umetnosti nema najboljih naših slikara druge polovine 20. veka. Za mene su to oni koji su najradikalnije rešili probleme moderne umetnosti: Aca Tomašević, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija, Bogić Risimović Risim i tako redom... Tih nema. Tamo nećete videti sve one koji su čestito i dobro stajali i imaju čist naboj, a izlaze iz onoga što je naše (uvreženo) stanovište. Zbog toga ovo i radimo, da pokažemo da postoje vrednosti koje se ne vide. Ovde ih činimo vidljivim i pokazujemo da imamo, fala bogu, sa čim pred Miloša - poručuje Nikola Kusovac.
Među eksponatima su i dela Leona Koena, Marka Murata, Bete Vukanović, Koste Miličevića, Jovana Bijelića, Ivana Radovića, Živorada Nastasijevića, Milana Konjovića, Veljka Stanojevića, Petra Lubarde...
KVALITET UVEK ISPLIVA
Kolekcionar Đura Popović sakuplja slike već 30 godina. Pet dela od hiljadu, koliko ih ima, pozajmio je za ovu izložbu.
- To je rad koji leči čoveka, posebno ljude koji znaju, sabiraju, tragaju, čekaju. To je draž, izazov imati vrhunska dela, tragati za njima i napraviti jednu koncepciju. Moja kolekcija pokriva čitavu istoriju srpske umetnosti od baroka i romantizma do današnjih dana - kaže Popović za "Blic nedelje".
On tvrdi da se srpska umetnost kotira dobro na svetskom tržištu, ali gore nego što zaslužuje.
- Imamo nesreću što stalno imamo loše, pasivne kadrove u oblasti kulture. Da se malo bolje zauzmu, imali bismo kvalitetnije mesto na svetskoj sceni. Imamo Lubardu koji je pobedio Pikasa (na Svetskoj izložbi u Parizu 1937 – prim. nov.), a sa cenama je daleko ispod tog nivoa. Mi sami ne cenimo umetnike, kako će nas onda svet ceniti? - pita se Popović.
Lobiranje galerista ne igra tu veliku ulogu, smatra on.
- Jedino u umetnosti ne možete pobeći od pravde. Može neko da lobira i gura nekog autora, ali pravda će tu stići, pa makar i za sto godina. Pogledajte sudbinu Branka Popovića kog su komunisti ubili. Njegov impresionizam je na kraju, ipak, isplivao. Ne može kvalitet da ne ispliva. Možemo ga mi sakrivati, uništavati, raditi protiv njega na sve moguće načine, ali tu pravda mora da stigne - zaključuje Popović.
Izložba "Srpsko slikarstvo 1900-1950: Antologijski izbor iz privatnih zbirki" otvorena je u Domu Vojske do 26. decembra.
Duleja
Advanced
Duleja
Advanced
abrines
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.05.2017.
- Poruke
- 1.328
- Pohvaljen
- 2.889
Колеге форумаши, позивам вас на два дешавња у петак и суботу:
*Концерт мешовитих хорова ,,Родини" из Софије и Лицеја ,,Хеленидон" из Јањине у Саборној цркви у петак,
*Концерт мешовитог хора ИНА из Загреба у Народном Музеју у петак,
Након ових наступа, у суботу ће у Коларчевој задужбини наступити заједно са два београдска хора ,,Београдски Мадригалисти" и хор АКУД-а ,,Иво Лола Рибар".
Улаз је бесплатан, видимо се!
Pogledajte prilog 1
*Концерт мешовитих хорова ,,Родини" из Софије и Лицеја ,,Хеленидон" из Јањине у Саборној цркви у петак,
*Концерт мешовитог хора ИНА из Загреба у Народном Музеју у петак,
Након ових наступа, у суботу ће у Коларчевој задужбини наступити заједно са два београдска хора ,,Београдски Мадригалисти" и хор АКУД-а ,,Иво Лола Рибар".
Улаз је бесплатан, видимо се!
Pogledajte prilog 1
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.800
- Pohvaljen
- 55.941
Ево ако некога интересује програм Дана европске баштине https://www.beograd.rs/images/data/995a644f5a7c2258eb1b3057c4d7ca44_2600617252.pdf
Има доста занимљивих садржаја, а издвојићу неколико - опсерваторија на Звездари 21.9., спомен соба Арчибалда Рајса на полицијској академији 23.9. и 26.9., обилазак ВРО 24.9., ново грбоље, архив, налазиште у Винчи, анатомски музеј ветеринарског факултета од 23. до 27.9., тропикаријум, народну скупштину 21., 22., 28. и 29.9., дворове на Дедињу 17., 20., 26. и 30.9., палату Србија 23.9., НБС, зграду владе, амбасаду Француске, кућу Краља Петра, ...
Има доста занимљивих садржаја, а издвојићу неколико - опсерваторија на Звездари 21.9., спомен соба Арчибалда Рајса на полицијској академији 23.9. и 26.9., обилазак ВРО 24.9., ново грбоље, архив, налазиште у Винчи, анатомски музеј ветеринарског факултета од 23. до 27.9., тропикаријум, народну скупштину 21., 22., 28. и 29.9., дворове на Дедињу 17., 20., 26. и 30.9., палату Србија 23.9., НБС, зграду владе, амбасаду Француске, кућу Краља Петра, ...