http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1713392Пројекција на згради Старог двора „Знаменити Београђани”
У склопу једногодишњег пројекта „Културизација”, компанија OHillusions је започела серију пројекција на згради Старог двора, са циљем да грађанима приближи неке од најистакнутијих Срба, њихова достигнућа и стваралаштво којим су се уписали у историју света.
Прва реализована пројекција, од 6. до 8. новембра, била је „Знаменити Београђани”, у којој смо се, кроз ликове и цитате људи који су оставили трага у нашем друштву, подсетили на неке помало заборављенe вредности.
Смењивали су се ликови, од Иве Андрића и његовог размишљања о томе како су све Дрине овога света криве, али да не смемо одустати од њиховог исправљања, преко генијалног Милутина Миланковића и промишљања Моме Капора на тему одгађања смрти уз помоћ уметности, па до храбре и данас заборављене Милунке Савић, хероине са највише одликовања у историји ратовања, која је девет пута била рањавана у биткама Балканских ратова и Првог светског рата.
Неке давно изречене речи, које смо имали прилике да видимо на фасади Старог двора, и данас нагоне на размишљање. Тако је бесмртни Душко Радовић духовито, али и оштро, приметио: „Пред Народном библиотеком је ред, али за трамвај. Ред је и пред Народним музејем, али за аутобус.”
Док су се на фасади смењивале речи Арчибалда Рајса о томе како нам прави пријатељи не ласкају већ у лице говоре истину и Бранислава Нушића, који је знао да знање има граница, за разлику од незнања, на лицима наших суграђана смењивале су се емоције које су нас увериле да, упркос свим тешкоћама, овакав пројекат има смисла.
Predstava Kokana Mladenovića nepoželjna u Beogradu
Predstava Kokana Mladenovića nepoželjna u Beogradu Izvor: N1
Autor teksta:
Tijana Romić
Podeli vest:
219
22
0
0
12
Predstava Julije Cezar reditelja Kokana Mladenovića u četvrtak uveče premijerno je izvedena u Centru za kulturu Svilajnac. Zašto pozorišta u Beogradu Kokana Mladenovića ponovo stavljaju na marginu i ko se i zašto plaši Šekspirovih reči napisanih pre više od 400 godina?
Šta biste uradili kada bi uvideli da vam se država kreće ka tiraniji? Ako bi jedan čovek postajao isuviše moćan da li biste i šta to uradili da ga u tome zaustavite? Ovo pitanje postavio je reditelj Kokan Mladenović u predstavi Julije Cezar. Šekspirov komad nijedno beogradsko pozorište nije htelo na svom repertoaru.
"Beogradski pozorišni život je jedna velika kolotečina koja ponekad iznedri neku dobru predstavu, ali koja uživa sve svoje privilegije i koja se dirljivo trudi da o aktuelnom trenutku ne razmišlja i da se ni na koji način ne zameri onima koji vladaju našom zemljom", kaže Mladenović.
Glumac Branislav Trifunović, koji s bratom Sergejom glumi u ovoj predstavi, kaže da nije bilo razloga da se Kokanova predstava ne prihvati u beogradskim pozorištima.
"Nije bilo ni jednog razloga da se ovakav naslov sa ovakvim rediteljem i sa ovakvom ekipom ne prihvati. Pogotovo ako imate veliko deo sredstava obezbeđen sa nekih drugih strana. Pozorišta nisu smela ni tehnički da daju podršku ovoj predstavi što je potpuni apsurd", rekao je Trifunović.
Sa druge strane, opštinske vlasti Svilajnca kažu da se Kokanovih pitanja ne plaše i da rado ulažu u kulturu.
"Mislim da je obaveza svih opština i gradova da podržavaju kulturu, a Kokan Mladenović je reditelj koji radi svoj posao i očigledno da ga radi dobro. Mi ovu predstavu ne stavljamo u kontekst u koji ga stavlja veća srpska javnost, a nije je ni videla, mi je gledamo kao na još jednu predstavu i za nas svilančane to nije ništa neobično", rekao je predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović.
Komad koji je govori o revoluciji i političkom prevratu koji se kompromituju u sopstvenoj nemoći, obesmišljavajući istinsku demokratiju, prema rečima autora nije izgubio na aktuelnosti
"Julije Cezar kojeg smo radili u koprodukciji Budva teatra i Centra za kulturu Svilajnac je Šekspirov komad napisan pre 400 godina koga su se mnogi u Srbiji uplašili. To zašto se mi plašimo Šekspira, zašto se plašimo njegovih rečenica govori više o nama i aktuelnoj vlasti nego o samom teatru", smatra reditelj.
Predstava će gostovati u beogradskom Zvezdara teatru 16. decembra, a posle toga njen dalji život je neizvestan.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1724328„Српска средњовековна уметност на Косову и Метохији” на фасади Стaрог двора за викенд
Током предстојећег викенда, 26. и 27. децембра, од 18.30 до 21.30 сати на згради Старог двора одржаће се бесплатна премијера 4Д пројекције у оквиру пројекта „Културизација” на тему „Српска средњовековна уметност на Косову и Метохији”, рекла је данас на представљању пројекта Тијана Маљковић, градска секретарка за привреду.
Тијана Маљковић је подсетила да је Град Београд са компанијом „Ohillusions” потписао Протокол о сарадњи у септембру ове године, као и да читав пројекат траје следећих годину дана, до октобра 2016. године.
– За то време, у складу са временским условима, биће приказано шест историјских целина у 30 термина. Овај начин едукације омладине и нешто старијих о великанима Београда и целе Србије за нас је веома битан, јер је наша историја веома занимљива а сами догађаји и начини презентације су и туристички атрактивни – казала је Тијана Маљковић, захваливши Републичком заводу за заштиту споменика културе на добијању потребних дозвола, као и Српској православној цркви на сарадњи и подршци у спровођењу овог пројекта.
Јована Мркић, пи-ар компаније „Ohillusions”, подсетила је да после прве реализоване пројекције на тему „Знаменити Београђани”, која се одржала од 6. до 8. новембра, ова презентација има за циљ да апелује на јавност о важности очувања српске културне баштине на Косову и Метохији.
– Као допринос глобалној акцији „#NoKosovoUnesco” и указивањем да Србији тек предстоји упорна борба како би заштитила своје културно наслеђе, 4Д мапирањем биће приказано српско национално благо са Косова и Метохије, од фреско сликарства до архитектуре манастира и цркви – истакла је Јована Мркић.
Мира Антић, директорка Републичког завода за заштиту споменика, који је за ову прилику доставио све потребне фотографије и текстове, истакла је да је ово прилика да се тај завод јавности прикаже на нешто другачији и медијски привлачнији начин.
– Овог пута представљамо се на транспарентнији начин омладини и млађим генерацијама, уводећи их у тематику на начин који је њима близак, а истовремено им показујући објекте које можда до сада нису имали прилике да виде – рекла је Мира Антић.
Ђакон Владимир Радовановић, директор Mузеја СПЦ, истакао је подршку Српске православне цркве овом пројекту, указавши да је то један од начина очувања српског културног блага.
– Преко савременог медија имамо прилику да широку јавност упознамо са вредностима нашег друштва које су тренутно угрожене. Културно наслеђе Србије је истовремено и културно наслеђе Европе и целог света и између осталог и на овај начин чинимо напор да оно буде запамћено и заштићено – казао је Радовановић.
Пројекат „Културизација” је донација групе „Ohillusions”, а аутор читавог пројекта је др Душан Јововић.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=359176#p359176:azsdx42z je napisao(la):tragac » 20 Nov 2015 04:51 pm[/url]":azsdx42z]Predstava Kokana Mladenovića nepoželjna u Beogradu
http://rs.n1info.com/a110982/Vesti/Kult ... ovica.html
НА ТЕМЕЉИМА МУЗЕЈА РЕВОЛУЦИЈЕ
Нови дом Филхармоније у Блоку 13
Град расписује конкурс за урбанистичко-архитектонско решење за део новобеоградског блока преко пута Парка пријатељства у којем ће бити и ново здање класичне музике
Аутор: Далиборка Мучибабићпетак, 12.08.2016. у 09:04
Блок 13, део простора код никад завршеног музеја револуције, у планским документима Београда резервисан је за културна здања од националног значаја што Филхармонија јесте (Фото: Д. Мучибабић)
Иван Тасовац испао је из шпила карата који је Вучић промешао за нову Владу Србије. Ако Тасовац тугује што није добио министарску функцију, могла би да га утеши вест да ће се зидати ново здање Филхармоније на месту несуђеног музеја револуције, преко пута Парка пријатељства. Јер, када је пре пет година угостио Сантјага Калатраву, чувеног шпанског архитекту, и са градским челницима га прошетао по Београду у потрази са локацијом новог музичког здања, Тасовац је показао колико му је стало до тог пројекта, а успут је побрао све симпатије стручне јавности. Додуше, осим штурог саопштења из Београдске филхармоније, на чијем је челу био Тасовац, јавност тада ништа није сазнала о детаљима Калатравине посете. Ако смо онда прокоцкали шансу да отац небодера – уврнутог торза у Малмеу – остави ауторски печат у Београду и пројектује зграду Филхармоније, која не би била само културни него и пословни погодак, ни сада све лађе нису потонуле. Јер, град ће, како сазнајемо, највероватније у септембру расписати конкурс за урбанистичко-архитектонско решење дела новобеоградског Блока 13 са зградом Филхармоније. То значи да се најпре тражи плански документ за тај простор. Није искључено да следеће године буде одржан и међународни конкурс за само здање на којем би могли да учествују велемајстори архитектуре који деценијама никако да се „приме” у нашој средини.
Блок 13, део простора поред темеља никад завршеног музеја револуције, у планским документима Београда резервисан је за културна здања од националног значаја што Филхармонија јесте. Док урбанисти нису пикирали ову позицију, кућа музике шетала се по граду. Предлагано је да буде подигнута на Дунаву поред хотела „Југославија” и у градићу „Пејтон” на Чубури. Чак је за тај део Врачара планом детаљне регулације предвиђена градња јавног објекта културне намене – музичког центра. Филхармонија је требало да има приземље и три спрата и да буде висока петнаест метара са салом која би могла да прими око 1.000 посетилаца. Било је речи да се на врху здања подигне и музичко обданиште, односно дечја филхармонија. Од те идеје се одустало јер је требало раселити закупце локала у градићу „Пејтон”, а они су били и сад су против такве одлуке.
На крају је повучен најмање болан рез. Здање у Улици Студентски трг 11 реконструисао је 2004. године архитекта Горан Војводић. Али оно је скучено за све садржаје неопходне кући музике.
О новом здању Београдске филхармоније не сањају само домаће архитекте и музичари, већ и славни уметници који су код нас гостовали. Један од њих је Зубин Мехта, диригент светског гласа, који годинама подржава Београдску филхармонију. Он је у више наврата скретао пажњу стручној јавности, али и највишим државницима да је овој културној институцији преко потребан нови дом налик на светске. Прошле године у разговору са премијером Александром Вучићем добио је обећање да ће почети изградња концертне дворане и да она неће, казао је Вучић, коштати више од 50 милиона евра.
– Направићемо једну од најбољих концертних дворана у региону која ће имати 1.500 места са најбољим звуком. Узећемо најквалитетније фирме из света, а неколико је и Мехта препоручио – казао је Вучић у септембру прошле године, а пренео Танјуг.
....Na Beogradskom sajamu sutra 08.11.2016. počinje 54. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije i 54. Međunarodni sajam mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije, na kojima će se predstaviti više od 520 izlagača iz 45 zemalja....
izvor http://www.tanjug.rs/mobile/full-view.aspx?izb=281726
Izvor: http://www.blic.rs/slobodno-vreme/zanim ... az/cqteyhqBeograd je grad iz serijala "RATOVI ZVEZDA",...
....Galerija arhitekture Beograda kao iz "Ratova zvezda" koja je pre par dana osvanula na portalu "Boredpanda" navešće vas da potpuno drugačije gledate na neke od zgrada pored kojih svakodnevno prolazite. Ovu galeriju pogledalo je 51 hiljada ljudi....