Šta je novo?

Kružni tokovi

Samo ti odgovori. Je l drveće troši kiseonik? Jel drveće blokira i to malo sunca što imamo zimi?

Da, i drveće troši kiseonik. Ali koliko ga troši, i kojim se tempom on nadoknađuje iz okolnog vazduha? Ukupna zapremina kiseonika u vazduhu u nekoj ulici je toliko ogroman broj puta veća od zapremine potrošenog kisonika od strane drveća da je relativna promena njegove koncentracije daleko ispod bilo čega što može uticati na biološke funkcije našeg tela, tj od nečega što mi uopšte možemo primetiti. A zatim se i taj izrazito mali manjak kiseonika uz samo drveće brzo nadoknađuje iz ogromne mase okolnog vazduha jer atmosfera ne trpi neravnotežu gasova, tj da negde postoji prostorni gradijent koncentracije kiseonika u vazduhu. Pa je manjak em premali da bi ga mi mogli primetiti, em i taj minijaturni (i strogo lokalni manjak) postoji samo vrlo kratko.

Što se tiče "drveća koje zimi blokira Sunce" moram te obavestiti da listopadno drveće zimi nema lišća, i još je u stanju hibernacije. Tako da je ionako mala potrošnja kiseonika zimi još mnogo manja, a bez lišća Sunce nema šta da blokira. Sem ako pod blokiranjem Sunca misliš na nesrećnu sudbinu prosjaka koji je naslonjen na samo deblo drveta - sa severne strane - pa mu golo deblo drveta prosečne širine od 20 cm "zaklanja Sunce", koga, usput, zimi obično i nema.

Ne znam da li je ovo dovoljno objašnjenje?
 
Da, i drveće troši kiseonik. Ali koliko ga troši, i kojim se tempom on nadoknađuje iz okolnog vazduha?
Drveće je NEUTRALNO, koliko proizvede kiseonika toliko ga i potroši, čim može 48 godina zatvoreno da živi i napreduje
. drvece u staklu.png
 
Drveće nije neutralno. Takođe to u tegli nije drvo.

U tegli se odvija raspadanje koje oslobađa ugljendioksid koji je biljka zarobila u sebi. Drveće i drugo rastinje (pa čak i trava u stepama) u suvim klimama na pogodnim zemljištima može da zarobi ugljenik stotinama godina. Dakle, drveće je donekle neutralno samo u veoma vlažnim klimama (Amazon) gde brzo raste, ali se i brzo raspada, a zbog kiša ne ostaje ugljenik u zemljištu. Mada, čak i tad deo ugljenika ostaje u tlu. U našoj klimi, a naročito na zemljištima Šumadije, drveće zarobi par desetina kila ugljenika godišnje. Sem toga, doprinosi raznovrsnosti ekosistema, kao izvor hrane, stanište, ali i kao hlad za druge vrste. Inače, što se hlada tiče, zbog svoje strukture ne dozvoljava pregrevanje (za razliku od suncobrana) i idealan je način za snižavanje temperature u gradu.
 
Drveće nije neutralno. Takođe to u tegli nije drvo.

U tegli se odvija raspadanje koje oslobađa ugljendioksid koji je biljka zarobila u sebi. Drveće i drugo rastinje (pa čak i trava u stepama) u suvim klimama na pogodnim zemljištima može da zarobi ugljenik stotinama godina. Dakle, drveće je donekle neutralno samo u veoma vlažnim klimama (Amazon) gde brzo raste, ali se i brzo raspada, a zbog kiša ne ostaje ugljenik u zemljištu. Mada, čak i tad deo ugljenika ostaje u tlu. U našoj klimi, a naročito na zemljištima Šumadije, drveće zarobi par desetina kila ugljenika godišnje. Sem toga, doprinosi raznovrsnosti ekosistema, kao izvor hrane, stanište, ali i kao hlad za druge vrste. Inače, što se hlada tiče, zbog svoje strukture ne dozvoljava pregrevanje (za razliku od suncobrana) i idealan je način za snižavanje temperature u gradu.
Šta ćemo sa granama koje ubjaju decu i prave štetu na automobilima, meni licno je grana unistila auto? Šta ćemo sa vlagom i senkom koje drveće pravi zimi i tako dodatno čini da zime bude još hladnija? Šta ćemo sa lišćem i semenkama drveća koje redovno začepljuju filtere automobila, kolika je to tek šteta na godišenjem nivou? Čak iako drveće lageruje ugljenik iz atmosfere, što je problematično jer možda lageruje ugljenik iz zemljišta, što se tiše kiseonika drveće je neutralno. zar nije mnogo efikasnije da se arhitekturom branimo od sunca jer ako samo zgrade budu bliže jedna drugoj uživacemo u hladovini preko celog dana, nešto kao blok 65.
 
Sve je to jasno, ali ipak se čuvajte grana koje padaju na kola…
 
Ako si dokon, idi na Reddit pa tamo piši nebuloze, ako si ozbiljan poseti psihologa, imaš neke traume iz detinjstva sa drvećem.
Ako si pratio temu, jasno ti je kome je ovo bilo upućeno kao i da li je izrečeno ozbiljno. U suprotnom prelistaj malo unazad, po mogućstvu pre ovakvih komentara.
 
Sve je to jasno, ali ipak se čuvajte grana koje padaju na kola…
Посебно кад падају платани на кола, када је велико невреме.
Невреме које је било почетком јула, тотална штета на Цитроену Ц3, блок 38 код друге зграде "мерцедеске".
IMG_20240704_175608_resized_20240704_080042002.jpg


За поједине кружне токове препоручујем да се засади/е "дрво живота" 😂 ;)
дрво живота.jpg
 
Šta ćemo sa granama koje ubjaju decu i prave štetu na automobilima, meni licno je grana unistila auto? Šta ćemo sa vlagom i senkom koje drveće pravi zimi i tako dodatno čini da zime bude još hladnija? Šta ćemo sa lišćem i semenkama drveća koje redovno začepljuju filtere automobila, kolika je to tek šteta na godišenjem nivou? Čak iako drveće lageruje ugljenik iz atmosfere, što je problematično jer možda lageruje ugljenik iz zemljišta, što se tiše kiseonika drveće je neutralno. zar nije mnogo efikasnije da se arhitekturom branimo od sunca jer ako samo zgrade budu bliže jedna drugoj uživacemo u hladovini preko celog dana, nešto kao blok 65.

nemoj da vozis auto
 
Šta ćemo sa granama koje ubjaju decu i prave štetu na automobilima, meni licno je grana unistila auto? Šta ćemo sa vlagom i senkom koje drveće pravi zimi i tako dodatno čini da zime bude još hladnija? Šta ćemo sa lišćem i semenkama drveća koje redovno začepljuju filtere automobila, kolika je to tek šteta na godišenjem nivou? Čak iako drveće lageruje ugljenik iz atmosfere, što je problematično jer možda lageruje ugljenik iz zemljišta, što se tiše kiseonika drveće je neutralno. zar nije mnogo efikasnije da se arhitekturom branimo od sunca jer ako samo zgrade budu bliže jedna drugoj uživacemo u hladovini preko celog dana, nešto kao blok 65.
 
Mislim da ova tema zavredjuje poseban topic, ne zbog toga sto je u pitanju velika gradska saobraċajnica- zila kucavica za koji je zainterseovano mnogo ljudi vec zbog duzine trajanja borbe sa "institucijama" .....
U pitanju je dvanaestogodisnja borba nazalost jos uvek bez pozitivnog resenja.
Mala napomena : ovakv resenje je izvedeno u Nehruovoj ulici, ja se borim za Gandijevu a identicna je situacija i u Omladinskih brigada...
 
Poslednja izmena:
Kružna raskrsnica nije kružni tok treba praviti razliku.Ovo iz Valensije, ali i iz Kotora, jesu kružne raskrsnice.Za kružni tok je potrebno da saobraćaj *teče* , u slučaju da nije dostignut nivo zasićenja.Ni stara Autokomanda pre rekonstrukcije 2014. nije bila kružni tok.
A tek što nije zvezda kod Trijumfalne kapije u Parizu.
 
Vrh