TERAZIJE BEZ KRUŽNOG TOKA Analizirane 133 lokacije u prestonici, a novi oblik će dobiti OVE RASKRSNICE
Skretanja za Borču, Bele vode i Železnik, kao i raskrsnica Balkanske i Admirala Geprata, najpogodnija su mesta za izgradnju kružnog toka, stoji u Studiji opravdanosti koju je naručio Sekretarijat za saobraćaj.
Ukupno su analizirane 133 raskrsnice, a potom su im dodeljivane ocene na osnovu više parametara: one koje imaju četiri i više prilaza pogodnije su za pretvaranje u kružni tok, a kao otežavajuća okolnost uziman je tramvajski saobraćaj. Nepovoljne su raskrsnice u sredini niza semafora sa zelenim talasom. Za krajnji izbor četiri najpogodnije raskrsnice, osim te ocene (od 0 do 1), presudilo je i pitanje da li je moguće formirati kružni tok na postojećim raspoloživim površinama ili širiti prostor na druge parcele.
MANJE NEZGODA
Na prvom mestu rang-liste sa ocenom 0,8 je isključenje sa Zrenjaninskog puta ka Borči odnosno Ovči. Reč je o velikoj raskrsnici sa dosta pešaka, a u blizini su autobuske stanice. Međutim, to nije crna tačka, a od 2009. do 2013. godine bilo je pet nezgoda sa 14 lakše povređenih. Postoje ograde koje onemogućavaju pešake da pretrčavaju ulicu van pešačkog prelaza, ali bi uvođenjem kružnog toka bio smanjen broj konflikta u saobraćaju, obezbedila bi se manja brzina i manje nezgoda, kao i manje zagađenja. Raskrsnica Balkanske i Admirala Geprata je na trećem mestu rang-liste, sa istom ocenom kao i ona u Borči.
To nije crna tačka, ali je raskrsnica nepravilna i netipična, što je potencijalni bezbednosni problem. Njena geometrija upućuje na kružni tok, a on bi uticao na "umirivanje saobraćaja". Ipak, problem je veliki broj pešaka koji bi mogli da otežaju saobraćaj.
CRNA TAČKA
Raskrsnica Trgovačke i Jablaničke ulice je na 17. mestu rang-liste, ali reč je o crnoj tački Ibarske magistrale kod skretanja za Bele vode i Cerak. Njeno pretvaranje u kružni tok povećalo bi bezbednost ne samo tu, već na čitavom pravcu ka centru grada.
Od 2009. do 2013. na raskrsnici se dogodilo čak 14 nezgoda, a 15 ljudi je povređeno. Pošto se ona nalazi na ulazu u gusto naseljenu zonu Beograda, navodi se da bi uvođenje kružnog toka upozorilo vozače na to da se menjaju uslovi u saobraćaju i da bi trebalo da smanje brzinu. Izbeglo bi se i to da oni brzo ulaze u grad kada je na ovoj raskrsnici za njih uključeno zeleno svetlo.
BEZBEDNOST PEŠAKA
Raskrsnica Novog Obrenovačkog puta i skretanja za Železnik nalazi se na osmom mestu rang-liste, ali je i ona odabrana kao pogodna za pretvaranje u kružni tok. Zgodno je što se nalazi van naselja, a pešaka nema mnogo i privlače ih mahom samo autobuske stanice i mogućnost presedanja. Kružni tok smanjio bi brzinu vozila kako u raskrnici, tako i na prilazima, a povećala bi se bezbednost pešaka. Manja bi bila i verovatnoća formiranja redova i potencijalno manje udesa zbog sustizanja vozila, a prolazak bi za većinu korisnika bio bez zadržavanja. Izvesno je i smanjenje zagađenja.
Studiju opravdanosti izgradnje kružnih tokova na postojećim raskrsnicama sa predlogom lokacija i idejnih rešenja uradile su beogradske firme "Cep" i "Cestra". Studija je koštala blizu 12 miliona dinara sa PDV-om.
Naš reporter imao je svega 60 minuta vremena da pregleda obimnu studiju, bez mogućnosti fotografisanja njenih delova ili kopiranja. Za uvid je pravljen i zapisnik, s brojem lične karte novinara.
U studiji su analizirane i neke raskrsnice u strogom centru grada, između ostalih i Terazije - Prizrenska i Terazije - Trg Nikole Pašića. U prvom slučaju ocena je svega 0,064 od maksimalne 1, a u drugom 0,288. Gotovo nemoguć bio bi kružni tok na uglu Carice Milice i Brankove ulice (ocena 0,00336).
kruzni tok Balkanska 
