Sećam se da je bio snimak u kome Tito lično vozi jugića.
Bio je to u tom trenutku novi auto koji je sastavlen sa Fiatovih polica komponenti na zalasku.
Prodor u Ameriku, ma kako bio sulud u startu, doneo je poboljšanja u kvalitetu materijala, posebno enterijera.
Najkvalitetnije i najbolje opremljene bile su verzije napravljene od aprila 1988. (kada je postao koral) do sredine 1990, kada su počeli unutar državni šumovi.
Nisam razumeo na koji prekidač osvetljenja table misliš. Pretpostavljam da misliš na osvetljenje ideograma na prekidačima sa leve strane. To su imali korali od 55 pa dalje. Sama tabla bila je osvetljena sa tri ubodne sijalice od 2 ili 3w, sa belom ili zelenom maskom. (iste te sijalice korišćene su i za razne kontrolne).
I pre raspada države, kroz ekonomski rat, fabrika je ostala bez kvalitetnih tradicionalnih dobavljača širom SFRJ, poput Jugoplastike i Iskre, Saturnusa...
Proizvodnja je nastavljana po svaku cenu uz pronalaženje surogat alternativa u maloj privredi, kako su je tada zvali. To je dovelo do niza blamova i stvaranja reputacije lošeg vozila.
Od 1988.do 2001.bio sam vlasnik jednog 45 i bio sa njim više puta u Grčkoj, Bugarskoj i CG na moru, bio u Pragu, Trstu, Minhenu... Dobar deo njegovog staža kod mene, gorivo se sipalo iz kanti i plastičnih flaša, a koristilo ulje još sumnivijeg kvaliteta. I izdržao je sve to. Jedini kvarovi na putu bili su pucanje sajle kvačila i otpala obloga sa kočione pločice. Oba puta sam ipak završio vožnje, ali tu je krivica do mog održavanja. Baš mog održavanja. Nakon isteka garancije svesam sam radio. Najveći zahvat bio je štelovanje zazora ventila i podizača koji je morao da se radi redovno zbog bregaste u bloku i mehanizma podiznih ipki i klackalica (55je to imao mnogo jednostavnije).
Na početku, reklamni adut bila je minimalna potrošnja od 5,5l. Nikada, ali NIKADA nisam potrošnju spustio ispod 7, ali se dešavalo da me od Užica do Beograda niko ne pretekne. Inače, na brdskim putevima 45 je bio brži od 55 zbog kraćeg finalnog prenosa. Na otvorenom i, posebno autoputu, nedostajala mu je peta brzina. Bilo je čak pokušaja ugrađivanja (novije serije su imale tu mogućnost) zupčanika i sinhrona 5, a neki su ugrađivali menjače iz una.
Danas, neopravdano jugo nosi epitet užasnog automobila. U momentu kad se pojavio i tokom naredne decenije bio je to sasvim solidan auto po meri naroda. Kad je bilo vreme za restajling država se raspala
