[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=736368#p736368:1ww6pb60 je napisao(la):
Vox91 » Čet Maj 07, 2020 6:41 pm[/url]":1ww6pb60]Direktore, o raspadu Jugoslavije sam pisao master rad.
U Hagu je 1991. god. nudjen tzv. specijalni status za područja gde manjinski narodi čine većinu (odnosno za Srbe u Krajini i Kosovo), koji je podrazumevao pravo na sopstvene nacionalne simbole, dvojna državljanstva, obrazovni sistem, zakonodavno telo, administraciju, sopstvenu policiju, sudstvo, a najvažnije - za Krajinu je predvidjena trajna demilitarizacija..
Od Jugoslavije je trebalo da se formira labava konfederacija, sa carinskom unijom, jedinstvenim tržištem, zajedničkom valutom itd.. Sve ono što naš Vodja mašta da napravi danas na "Zapadnom Balkanu", ali je prethodni Vožd s lakoćom odbio u Hagu, pre svega jer nije hteo da Albancima daje prava koja im je oduzeo dve godine ranije. Kako da sidje sa stepenica kojima se popeo na vlast, kako da uruši svoj oreol neprikosnovenog vodje?
To je bila poslednja prilika da se pre masovnih ratnih strahota ovaj prostor nekako unormali.
Albanci su od 1912. pa do Latinke i Nikezića bili gradjani trećeg reda, to je valjda i vrapcima na grani jasno. Imali su sva prava od 1974. do 1989, kada se njihova vrhuška, obodrena jakom autonomijom, prema Srbima delom ponašala kao i srpska pre toga prema Albancima. Bunili su se 1981. pre svega privučeni hodžističkim egalitarnim socijalizmom. Paradoksalno, najgorim staljinizmom u Evropi. Bio im je privlačan jednakošću, makar i u siromaštvu. Oni su u Jugoslaviji dobili sva prava, ali nisu bili jednaki sa ostalima u Jugoslaviji. Smatrali su da treba da imaju republiku, obzirom da su brojniji i od Crnogoraca, Makedonaca, pa skoro i Slovenaca. Ekonomska situacija tamo bila je najgora, a natalitet ogroman, veliki problemi, to već svi znaju.
Sa tim narodom je trebalo stalno razgovarati, a ne praviti cirkus i histeriju koja je kulminirala faktičkim ukidanjem autonomije '89. Ne možeš nekome oduzimati prava koja si mu jednom već dao, to se ne radi u ozbiljnim zemljama.
Stambolić je 1987. postigao konsenzus sa svim republikama oko izmena Ustava SFRJ i blagog smanjenja autonomija pokrajina u spornim tačkama na koje se Srbija žalila. To medjutim za deo SANU i većinu nacionalističke elite nije bilo dovoljno. Ovde se htelo Kosovo bez Albanaca, ili barem sa nevidljivim Albancima. Milošević je tu šansu iskoristio i svojom bahatošću i glupošću sve uništio, da bi na Kosovu do 1999. zaveo pravi aparthejd.
Mi smo, kao najbrojniji narod imali najveću odgovornost za stanje u Jugoslaviji, jer je ona bila najviše u srpskom interesu da svi žive u jednoj državi. Ako ti je to cilj, pa onda moraš da uvažavaš interese drugih. To se ovde nije umelo i to je glavni razlog za današnju situaciju.
Pročitaj odličnu knjigu Dejana Jovića - Jugoslavija, država koja je odumrla. On je dao najbolje objašnjenje za njenu propast, potvrdjujem to posle gomile pročitane literature o tome.