Juče sam se samoorganizovao i posetio gradilište na Koridoru 10. Peške sam obišao deonicu od km 28+000 do km 30+000, i video mnogo toga zanimljivog.
Prva slika pokazuje početak gradilišta sa radničkim autobusima i provizornim zgradama gde su smešteni radnici i šef gradilišta:
Tu je otprilike početak iskopanog tla, malo iza pomenutih zgrada:
Famozni 28. kilometar od granice:
Greder uskoro počinje sa radom:
Tabla sa izvođačima radova:
Prvi sloj već leži na podtlu:
Ogromne rupe pored autoputa, deo su budućeg sistema odvodnjavanja, visina im je oko 3,5 - 4 m:
Prvi sloj koji se nalazi na podtlu je peskoviti les (les sa velikim procentom peska):
Lepo se vidi humus ispod postojećeg poluautoputa, a i dubina iskopa:
Ovde se takođe vidi dubina, a i tragovi ježa:
Na peskoviti les se nanosi sloj peska u debljini od 50 cm, valjak ga ravna:
Pesak se upravo sipa iz kamiona, a buldožer ga razastire:
Kao što vidite, radovi teku punom parom:
Kamion prska vodu na tlo da se radnici ne bi ugušili od lesne prašine:
Evo i zanimljivog uređaja koji vrši ispitivanje zbijenosti tla - u ovom slučaju peskovitog lesa (ispituje se svaki sloj). Uređaj meri plastičnu deformaciju, pa se na osnovu toga ustanovljava da li određeni sloj može da pretrpi predviđena dinamička opterećenja. Ako ne može, onda se vrši zamena sloja (eventualno bi se moglo raditi ubrizgavanje cementa u problematični sloj, ali to u ovom slučaju nije predviđeno). Ispitivanje se radi na svakih 150 m.
Evo mašinerije izbliza:
Već sam kod 30. kilometra, upravo je stigla velika količina peska:
Ovo je km 30+000, dalje od propusta nisam išao:
Odavde sam išao nazad prema km 28+000.
Bager @ work:
Pesak se skuplja:
Pa se natovaruje na kamion:
Hrpa mašina sa ježevima u glavnoj ulozi:
Stanje radova kod 29. kilometra:
Poslednji prilaz gradilištu za građevinske mašine i ostala vozila:
Kad sam se vratio do početka gradilišta, vidno sam se iznenadio pošto su tokom moje šetnje nasuli pesak na les, tako da se radi zaista impozantnim tempom:
Mesto gde nestaju tragovi mašina (nešto ispred km 28+000):
Nakon što sam gradilište ostavio za sobom, napravio sam sliku poluautoputa između km 27+500 i km 28+000:
Eto, to bi bilo to, mislim da je ovo lep učinak od mene, pogotovu što sam pešačio od 10 do 11 sati pre podne kad je temperatura već bila dostigla 32 stepena Celzijusovih. Moram napomenuti da su svi šefovi, kao i radnici bili izuzetno predusretljivi, svi su mi pomogli i objašnjavali sve što sam pitao. Čak sam se upoznao sa jednim inženjerom koji je rodom iz Centralnoafričke Republike, zove se Gerard. Kaže da njegova država nema svetlu budućnost, pa je došao u našu, koja je, u odnosu na njegovu, puna mogućnosti. Završio je Građevinski fakultet u Beogradu, a sad stiče praksu na terenu.
Pozdrav za sve ljubitelje puteva i železnica! :kk: