Šta je novo?
Od:
Filteri

Koridor 10

А сви који буду путовали на одмор у Грчку, поведите рачуна, и Грци и Македонци су доста повећали казне за саобраћајне прекршаје. Такође казне су повећали и Црногорци, Италијани, они из "њихове лепе", Словенци,... , нема ко није.

Ако у Грчкој возите без сигурносног појаса, олакшаће вас за 350 еврића, а пролазак кроз црвено само 700 еврића. За коришћење мобилног мислим да је 100 еврића мање од проласка кроз црвено.
 
http://www.politika.rs/scc/clanak/35775 ... lep-sluzbi

Коридор 10 на црној листи због лажних шлеп-служби

Ауто-мото савез Немачке члановима саветује да избегавају овај коридор, а преваранти користе и лажне ознаке АМСС-а
Аутор: Данијела Вукосављевићпетак, 24.06.2016. у 08:30

Возачи чији се аутомобил поквари у Србији постају потенцијалне жртве лажних шлеп-служби. С фалсификованим ознакама мото-служби на возилима, преваранти „нуде” путницима помоћ шлеповања. На овај проблем упозорио је највећи европски аутомобилски клуб – Ауто-мото савез Немачке (АДАК), који броји 20 милиона чланова. АДАК је због лажних шлеп-служби, које се представљају као њихови партнери у Србији, својим члановима препоручио да избегавају Коридор 10 и тако овај путни правац ставио на црну тачку путева Европе.
Kliknite za proširenje...
 
To se da rešiti za 5 minuta, ako se hoće.

Autoputevi kod nas imaju zatvoren pristup, tako da...
 
Istocni krak

Untitled.png


Link ka patroli. Mirko ce obici sve puteve kako je krenuo :D

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/r ... -mora.html
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=393605#p393605:1looxee4 je napisao(la):
mekbejn » 23 Jun 2016 12:00 pm[/url]":1looxee4]A kakav je put od Kavadaraca do Bitolja, i jos bitnije, od Bitolja do tog novog AP?
Kliknite za proširenje...


Od Bitolja do granice sa GR je svega 15-ak km odličnog, širokog puta (2 trake). Novi AP počinje neposredno iza graničnog prelaza. Još prošlog leta je AP bio praktičnog gotov do iza Florine, mada nije još bio pušten.

Kavadarci-Bitola je širok put, 2 trake, ponegde izazovan, prilično kilav, ali ne i užasan asfalt. Ko želi da malo promeni, bolje da ide preko Prilepa na Bitolj. Bitolj je prelep grad i vredi svake pauze.
 
Hoće neko napokon na GM da ucrta auto-put na deonici Grabovnica-Grdelica?
 
Blade, pređi na HERE maps, mnogo bolje i ažurnije su karte, čak su ucrtani i neki putevi u izgradnji.
 
Ovaj istočni krak se gradi kao Skadar na Bojani, stalno smo blizu kraja, a nikako da dočekamo kraj...
 
Da li ima šanse da se ispoštuju rokovi, do 31.12.2016. godine da bude gotova cela deonica?
I da li je moguće da ćemo samo na deonicu tunel Bancarevo - Crvena Reka čekati do 30.11.2017. godine ili je to greška?

http://www.koridor10.rs/projekat-istok
АУТОПУТ Е80 НИШ – ДИМИТРОВГРАД, Л=86.9км
Преглед по деоницама

Деоница Просек - Црвена Река Л=22,5 км
Извођење радова финансира EIB. Изградња у току.
ЛОТ 1 - Траса и мостови: Просек - тунел Банцарево
Извођачи радова JV Aktor и Terna. Очекивани рок завршетка радова 31.12.2016.
ЛОТ 2 - Траса и мостови: тунел Банцарево - Црвена Река
Извођачи радова JV Aktor и Terna. Очекивани рок завршетка радова 30.11.2017.
ЛОТ 3 - Тунел Банцарево.
Извођач радова Subterra A.S. Очекивани рок завршетка радова 31.08.2016.

Деоница Црвена Река – Чифлик Л= 12,7 км
Извођење радова финансира EBRD. Деоница је пуштена у саобраћај 30.12.2015. у пуном профилу.
Извођач радова AKTOR S.A. Очекивани рок завршетка радова 30.11.2016.

Паралелни некомерцијални пут Бела Паланка – Пирот (запад)
Извођење радова финансира EBRD. Изградња у току.
Извођач радова Trace Group Hold plc. Очекивани рок завршетка радова 30.11.2016.

Деоница Чифлик – Станичење Л= 12,07 км
Извођење радова финансира EIB. Изградња у току. Деоница у дужини од 10,6км пуштена је у саобраћај 30.12.2015. у полу профилу.
Извођач радова Consstructiones Rubau. Очекивани рок завршетка радова 25.12.2016.

Деоница Станичење – Пирот исток Л= 16,64 км
Извођење радова финансира EIB. Изградња у току.
Извођач Aktor S.A. Очекивани рок завршетка радова 30.12.2016.

Деоница Пирот исток – Димитровград Л= 14,3 км
Извођење радова финансира EBRD
Извођач радова - Trace Group Hold PLC; ЛОТ 11
Очекивани рок завршетка радова 31.12.2016.

Деоница Обилазница Димитровград Л= 8,6 км
Извођење радова финансира Светска банка. Изградња у току.
Извођач радова на ЛОТ 1 и ЛОТ 2 Alpine Bau GmbH - компанија у стечају.
ЛОТ 12 – Траса и мостови; Извођач радова - Aktor S.A - очекивани рок завршетка радова 31.12.2016.
ЛОТ 3 – Тунели Прогон и Пржојна Падина.
Уговорени грађевински радови суштински завршени 23.10.2014. Извођач радова Terna S.A.
ЛОТ 3 ЕМ - Електромашинска опрема тунела. Тендерска процедура је у току.
Kliknite za proširenje...
 
Meni deluju realno s tim da nista nece znaciti deonica Prosek-tunel Bancarevo dok se ne zavrsi i deo do Crvene reke. Put u tunelu je trebao da betonira pre vise od mesec dana ali su imali problem sa vodama. Sada je to sanirano i betoniranje bi trebalo biti odradjeno u julu i avgustu. Kad sam bio pre 3 meseca deo Prosek-Bancarevo je delovao da dobro napreduje, ali je deo iza tunela bio u zaostatku tako da moguce da je ta deonica planirana za 2017.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=396697#p396697:2jappfd7 je napisao(la):
Stomatolog » Sun Jul 10, 2016 2:58 pm[/url]":2jappfd7]Da li ima šanse da se ispoštuju rokovi, do 31.12.2016. godine da bude gotova cela deonica?
I da li je moguće da ćemo samo na deonicu tunel Bancarevo - Crvena Reka čekati do 30.11.2017. godine ili je to greška?
Kliknite za proširenje...

Greška je, ali u suprotnom pravcu. Čekaćemo mi to do 2018/19. Em što je teren loš do bola, em što Aktor tamo k..cem ne mrda 2 godine.
Čekaćemo i obilaznicu Dimitrovgrada još najmanje godinu dana. A bez nje nema smislenog povezivanja Pirot istok - Dimitrovgrad na postojeću putnu mrežu.
Ovo ostalo tako-tako, osim Pirot istok-Dimitrovgrad. To će biti gotovo do kraja leta sigurno.
Takođe Staničenje - Pirot istok sigurno neće biti gotovo do kraja godine.
Čiflik - Staničenje se radi pod saobraćajem i najbolje napreduje, ali pitanje je da li će biti gotovo krajem ove ili početkom naredne godine.
Na puštenoj deonici Crvena reka-Čiflik produžili su rok za habajući i ostale završne radove od 30.06. na 30.11.2016. (opet Aktor).
Tunel Bancarevo će nekako završiti ove godine, od Proseka do tunela je teren užasno go.njiv (zilion klizišta), ali završetak krajem ove ili početkom naredne godine deluju kao realnost.
Džabe, kad od tunela do Crvene reke nema napretka, a nema te devijacije koja bi mogla da eskivira tih 11km.
Mislim, mogu da pošalju saobraćaj od Bancareva do Crvene reke na regionalni, ali bi tek za njegovu rekonstrukciju bila potrebna ogromna sredstva.
 
Kinezi i Azeri su keve za ove Evropljane. Tu mislim i na firme izvođaće radova i na banke koje finansiraju izgradnju autoputeva. Poštenije je ovo što rade Kinezi i Azeri lepo se zna da kad oni finansiraju njihove firme rade malo više, a naše malo manje od pola posla, dog kod Evropskih banaka je čitav proces da to izgleda kao "tržišna konkurencija" a u suštini isto posao dobijaju njihove firme iz EU, samo mnogo sporije, komplikovanije, sa raskidima ugovora, kašnjenjima... Evo i na Slaviji slušam izgovore Evropske banka za obnovu i razvoj za odbijanje naših ponuđača, pa kašnjenja i komplikacije zbog raseljenja nelegalnog Romskog naselja i traženja da platimo izgradnju stanova na deonici most na Adi-Tošin bunar...
Najbolje je bilo kad je lepo Jugoslavija sama plaćala, sama gradila, sama proizvodila opremu i mašine... a ne ovo kad zavisiš od Kurte i Murte i svi te driblaju kako stignu.
Čak verujem da je jeftinije da štampamo dinare i njima plaćamo izgradnu autoputeva (recimo mesečno 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti) 20 godina i da imamo inflaciju 20 godina ali da za tih 20 godina izgradimo sve preostale autoputeve, posle čega bi inflacija stala. Narod bi tih 20 godina izgradnju plaćao kroz infalciju. Ali bi posle imao čiste prihode od putarina i te pare bi mu se mogle vratit. Umesto sadašnje logike da uzima od svoje dece i da ona sutra plaćaju naša zaduživanja, mi bi se danas odricali ali bi sutra našoj deci ostavili nešto na korištenje, sa prihodima, bez kredita. Ali ovako će plaćati sem glavnice i kamate i to ko zna kolko godina, i to sve u evrima do kojih teško dolazimo, plus ko zna kolko će nam para biti isisano iz zemlje time. Takođe kada bi se znalo da ćemo tako graditi sledećih 20 godina sve bi se precizno moglo isplanirati, ne bi bilo haotično kao sad, koji autoput će se graditi koji ne, pa onda iz kog sela ili kraja dođe koji ministar on gura autoput na svoju vodenicu i slično. Time bi se uveo red i plan. Takođe, ako bi se znalo da će se ovde graditi autoputevi sledećih 20 godina, garantujem da bi mogli imati svog proizvođača građevinskih mašina jer bi imao obezbeđen plasman godinama unapred. To bi mogao biti i strani proizvođač koji bi bio stimulisan da zbog sigurnog plasmana otvori pogone u Srbiji i zaposli naše radnike. Najbitniji trenutak u istorji razvoja građeviskih mašina u istoriji je bila upravo izgradnja mreže američkih autoputeva čija je kupovina mašina vinula te proizvođače (Caterpilla, Case, John Deere.) u svetski vrh gde su prilagođavanjem mnogi od njih ostali i danas. Neki koji se nakon završetka izgradnje mreže nisu prilagodili su propali (poput International Harvester građ mašina, Allis-Chalmers, Clark građ mašine, Euclid damperi, LeTourneau...) ali su i pored toga akumulirali veliki kapital čiji su deo izlaskom iz biznisa preselili u druge biznise. Isto se trenutno dešava u Kini koja zadnje 2-3 decenije intenzivno gradi infrastrukturu i čija je velika tražnja za mašinama stvorila nove svetske proizvođače.
Sve u svemu mislim da je ovaj model izgradnje autoputeva sa stranim kreditima, kamatama, otplatama u evrima skuplja od štampanja dinara (određeni broj godina), sporiji, lošiji za našu privredu i zaposlenost.
 
Da li može neko stručno da prokomentariše i ove rokove?
Rok za završetak svih radova je 31.05.2017. godine.

АУТОПУТ Е75 ГРАБОВНИЦА – ЛЕВОСОЈЕ, Л=74км
Преглед по деоницама

Деоница Грабовница – Грделица, Л=5,6 км
Извођење радова финансира Светска банка.
Извођач радова Terna S.A.
Деоница је пуштена у саобраћај 11.04.2016.

Деоница Грделица – Царичина Долина, Л= 11,8 км
Извођење радова финансира ЕИБ.
ЛОТ 1 - Траса и мостови Горње Поље - тунел Предејане. Извођач радова: JV AZVI SA & TADDEI SpA. Радови у току. Очекивани рок завршетка радова 31.03.2017.
ЛОТ 2 - Траса и мостови тунел Предејане - Царичина Долина. Извођач радова: JV Trace group hold plc и Mostovиk llc (Бугарска). Очекивани рок завршетка радова 31.03.2017.
ЛОТ 3 - Тунел Предејане. Извођач радова: Consortium Alliance X (Euro Alliance Tunnels JSC and Road & Bridges ltd) - Бугарска. Очекивани рок завршетка радова 30.04.2017.

Деоница Царичина Долина – Владичин Хан, Л= 14,3км
Извођење радова финансира ЕИБ.
ЛОТ 4 - Тунел Манајле. Извођач радова: Consortium Alliance X (Euro Alliance Tunnels JSC and Road & Bridges ltd) - Бугарска. Очекивани рок завршетка радова 30.04.2017.
ЛОТ 5 - Траса и мостови Царичина Долина - Тунел Манајле. Извођач радова: ЈV:Integral Inženjering, Inter-kop Mišar i Prijedor putevi. 31.05.2017.
Извођење радова финансира Светска банка
ЛОТ 6 - Траса и мостови Тунел Манајле - Владичин Хан. Извођач радова је JV Azvi, Construcciones Rubau. Очекивани рок завршетка радова 31.05.2017.

Деоница Владичин Хан - Доњи Нерадовац, Л= 26,3 км
ЛОТ 1 - Траса и мостови Владичин Хан – Превалац 10.1км.
ЛОТ 2 - Траса и мостови Превалац - Суви Дол - 9 км.
ЛОТ 3 - Траса и мостови Суви дол - Доњи Нерадовац – 7,2 км.
Извођење радова финансира Светска банка.
Извођач радова Terna S.A.
Деонице пуштене у саобраћај 28.11.2015.

Деоница Доњи Нерадовац – Левосоје, Л= 16 км
Извођење радова финансирају Република Србија и Република Грчка (Хиперб план).
ЛОТ 2 - Доњи Нерадовац - Српска Кућа, Л= 8 км, извођач радова Актор СА.
Деоница пуштена у саобраћај 14.11.2013. године.
ЛОТ 1 - Српска Кућа – Левосоје, Л= 8 км, радови се финансирају из буџета Републике Србије. Инвеститор: ЈП Путеви Србије, стручни надзор: Коридори Србије, извођач радова: МБА ''Ратко Митровић нискоградња'' и ''Србијааутопут''. Рок завршетка радова 21.12.2016.
Kliknite za proširenje...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=396751#p396751:28dpbdn2 je napisao(la):
Earthmoving » 11 Јул 2016, 09:37[/url]":28dpbdn2]Čak verujem da je jeftinije da štampamo dinare i njima plaćamo izgradnu autoputeva (recimo mesečno 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti) 20 godina i da imamo inflaciju 20 godina ali da za tih 20 godina izgradimo sve preostale autoputeve, posle čega bi inflacija stala.
Kliknite za proširenje...

и тиме би закуцао екстер у сандук, сахранио и очитао опело и овоме мало српске економије што постоји. и девалвирао би толико динар да не би ни 1 км пута могао да платиш са њим
 
Štampati 100 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti godišnje je mali procenat u odnosu na količinu novca u opticaju, tako da bi ta inflacija bila minimalna. 100 miliona evra je otprilike 12.000.000.000 dinara. Novčana masa M3 je prema Narodnoj Banci Srbije (http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html) u maju 2016. iznosila nešto više od 2.000.000.000.000 dinara. 12.000.000.000 dinara čini svega 0,6% od te sume novca. Pa pretpostavljam da bi štampanje tolke količine dinara obezvredilo dinar godišnje za svega 0,6%. Naravano postoje i drugi uticaju na inflaciju i kurs dinara, ali ovo bi bio neto efekat ako bi se tolko štampalo za gradnju autoputeva godišnje.
Što se tiče privrede to ne bi loše uticalo na nju. Došlo bi do proporcionalnog pada vrednosti dinara u odnosu na druge valute što podstiče izvoz (120 din= 1 evro, pa proizvod od 600 dinara napolju vredi 5 evra. Ako je kasnije 150 din = 1 evro, isti proizvod košta 4 evra, tj. jeftiniji je u inistranstvu). U svetu možemo videti kursne ratove između dolara, evra, juana, jena... gde zemlje slabe svoju valutu da bi podstakle izvoz (primer Kine danas ili Japana 70ih).
Sem navedenih efekata, brže bi se završavali autoputevi, bilo bi sačuvano mnogo života, privrede tih regiona bi ranijom izgradnjom autoputeva imale ranije ekonomske koristi nego kad ga dobiju 10 godina kasnije, izvođači bi bile naše firme, bila bi veća zaposlenost...itd itd...

S druge strane imaš strane kredite, kamate, duže rokove otplate (od 20 godina koje ja predlažem ovim načinom) privrede i stanovništva, otplatu u evrima (gore u dinarima koje mi kontrolišemo). Misliš da je to jeftinije? Pa sve đuture opet plaća privreda i stanovništvo.
 
Неке од земаља које су изградиле највише аутопутева, рецимо Немачка, пре више деценија су закључиле да је стабилност предуслов бр. 1 за развој економије, тј. да је системска инфлација њен непријатељ бр. 1. На сопственом примеру, требало би да смо научили ту лекцију.

Уз то, кредити су данас јефтинији него икад, и нема никаквог разлога избегавати их.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=396806#p396806:3vf59onn je napisao(la):
Earthmoving » 11 Јул 2016, 15:24[/url]":3vf59onn]Štampati 100 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti godišnje je mali procenat u odnosu na količinu novca u opticaju, tako da bi ta inflacija bila minimalna. 100 miliona evra je otprilike 12.000.000.000 dinara. Novčana masa M3 je prema Narodnoj Banci Srbije (http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html) u maju 2016. iznosila nešto više od 2.000.000.000.000 dinara. 12.000.000.000 dinara čini svega 0,6% od te sume novca. Pa pretpostavljam da bi štampanje tolke količine dinara obezvredilo dinar godišnje za svega 0,6%. Naravano postoje i drugi uticaju na inflaciju i kurs dinara, ali ovo bi bio neto efekat ako bi se tolko štampalo za gradnju autoputeva godišnje.
Kliknite za proširenje...

хахахахахахахахахахахаха. па то је сада. чим кренеш да штампаш новац расте инфлација и пада вредност. па то и тотални дудуци из економије знају. то што је данас 12 милијарди динара исто што и 100 милиона евра, ако кренеш да масовно штампаш паре, чиме расте инфлација, 12 милијарди динара врло лако може постати 10 евра (да ДЕСЕТ евраа), као што се и десило већ једном код нас. и шта си онда урадио?
 
I samo da dodam da u svoj toj matematici u kojoj ovako ili onako baratate sa 100miliona evra, mozete u najboljem slucaju finansirati izgradnju maksimalno 15km autoputa godisnje.
Rekao bih da ih ovako kilavi trenutno gradimo zna cajno vise, zar ne?

Nije problem sto se dizu 'nikad povoljniji' krediti za infrastrukturu.
Problem je sto se na 'drugoj strani' jako malo radi na podizanju prihoda...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Problem koji se desio 90ih kada je bila hiperinflacija je sto je Srbija tada stampala pare za rat. I to mnogo mnogo vise procentualno u odnosu na tadasnju novcanu masu pa je rezulat bio drugaciji. Takodje urusio se ceo ekonomski sistem raspadom zemlje i povezanih industrija sa drugim republikama pa su se verovatno i za plate stampale pare. A verovatno i za penzije. To je bilo mnogo stampanja, ja predlazem samo do 1% godisnje i to za samo ovu svrhu. Ratove, teritorije, industriju, resurse smo izgubili, penzioneri su umrli pa je tadasnja inflacija bila cisto bacanje para. U ovom slucaju inflacija bi zauzvrat donela sigurnu zaradu od putarina autoputeva koji bi se tako izgradili. Inflacija stalno postoji, u celom svetu , nismo je mi izmislili.
A sto se tice cene Laki, mislim da bi bilo manje ugradjivanja ako bi sam domaci izvodjaci radili bez ugradnje stranih koji ih sada angazuju kao podizvodjace, i slicna ugradjivanja u cenu, pa mi se cini da bi 1 km bio jeftiniji za izgradnju nego sada, tj za iste pare moglo bi se izgraditi vise kilometara autoputa.
 
Ovo deluje dobro i skoro gotovo!
Da li imate utisak da je kvalitet radova losiji nego na K11?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh