[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=569315#p569315:zp8jfkz6 je napisao(la):
vlasta » Sun Sep 23, 2018 10:20 am[/url]":zp8jfkz6]Čitam danas - Krcan oborio internet u Srbiji
p.s.
Kakav bratoubilački rat!?
Pa oni nam nikada nisu bili braća već samo ubice.
Ko je i kada postavio taj spomenik?
Lajkovi pokazuju da vam je neko prećutao istinu o Srbima i Bugarima, posebno u drugoj polovini XIX veka, evo skraćene i uprošćene verzije:
Od kad su Car Dušan i njegov ćaća 1330. kod Velbužda na račun Bugarske proširili Srbiju ka jugoistoku, posle toga, a ni pre, većih sukoba Srba i Bugara nije bilo.
Srbija je posle 2 ustanka sredinom XIX veka postala centar antiturske reakcije okolnih zemalja, zajedno sa Grčkom. Pošto su Bugari sa Grcima u viševekovnim trvenjima od dolaska na Balkan, sve su oči bile uprte u Srbiju i Rusiju. U to vreme se između ostalog Mihajlo zamlaćivao Balkanskom federacijom, Obrenovići su se oslanjali na Austrougare više nego na Ruse u borbi za nezavisnost od Turske. Svi
Svi najveći bugarski heroji u borbi protiv Turaka, najveći ikad, koji se i dan-danas slave (Levski, Botev, Rakovski...) su beogradski đaci, sva obuka bugarskih hajduka i ustanika i priprema za borbu protiv Turaka vršena je u Srbiji, koja je pod Obrenovićima tada zaista bila lider u regionu (danas u Bugarskoj minimalac 350e, u Srbiji 200)! Srbija je praktično bila mentor bugarskih ustanika protiv Turaka.
Kada je izbila Nevesinjska puška 1875. Bugari su po ugledu na nju pokrenuli Aprilski ustanak u proleće 1876., iste godine i Prvi srpsko-turski rat. Ovo prvo je u krvi ugušno, drugo se oteglo i na 77. ali nije uspelo, sve zbog toga što Rusija kao mentor to nije u tom trenutku podržala.
Već u proleće 1877. Rusi preko Rumunije prelaze Dunav i kreću u oslobađanje Bugarske. U kravavim bojevima, prelaze 1878. i Staru planinu u centralnoj Bugarskoj (Šipka) i ulaze u Trakijsku niziju. Sve se završilo Sanstefanskim mirom, kojim je Bugarska de jure turski vazal, a de facto pod ruskom kontrolom, dobila celu Makedoniju (uključujući i ceo grčki deo, osim Soluna i Halkidija) i pola Južne Srbije (Pirot, Vranje). Srbija, koja je učestvovala u ratu - Drugi srpsko-turski 1878. je dobila i formalnu nezavisnost, ali je jedva sačuvala Niš i Prokuplje (za razliku od Pirota i Vranja) koje su Rusi hteli za Bugare. I za to je Srbija platila skupu cenu na Berlinskom kongresu, gde je morala da proguta austrijske zahteve da uđe u Bosnu, kasnije su pod Karađorđevićima 1908. to i anektirali. Bizmark i Austrijanci su tako za srpske interese u Pirotu i Vranju zauzeli celu Bosnu, što je posle ostavilo do dan-danas dalekosežne posledice. Treba reći da 1878. nije bilo vojnih sukoba srpske i rusko-bugarske vojske.
Sve ovo pročitao sam u knjigama Jovana Ristića, najvećeg srpskog diplomate ikada, koji je oko Berlinskog kongresa diplomatijom izvukao što verovatno niko ne bi i umesto da se svaka glavna ulica u gradovima na jugu Srbije zove njegovim imenom, slavi se Nikola Pašić, koji nas je zbog Karađorđevićevih bolesnih ambicija uvalio u Jugoslaviju i probleme od kojih ni dan-danas ne možemo da se iščupamo.
U septembru 1885. Bugarska(još uvek formalno turski vazal) je proglasila ujedinjenje sa Istočnom Rumelijom, njihovom etničkom teritorijom (Plovdiv, Burgas, obe Zagore...), južno od Stare planine. Na nagovor Austrougarske, kojoj nije odgovaralo jačanje proruske Bugarske, Srbija u novembru objavljuje rat Bugarskoj, pod izgovorom da je poremećen odnos snaga na Balkanu i prekršene odredbe Berlinskog kongresa, iako je Istočna Rumelija nekih 300km od njenih granica. Jedan od retkih osvajačkih, a ne odbrambenihratova Srbije, koja uopšte nije bila spremna za rat, ali Bugarska nije imala uopšte ni vojsku u pravom smislu, iako je bilo ruskih savetnika. Srbija kreće u osvajanje Sofije i stiže na pola puta od granice. Međutim, posle bitke na Slivnici i pobede Bugara ratna sreća se menja. Bugarska kreće ka Srbiji i iznad Caribroda (tada Bugarska) na brdu gde je kosturnica (Neškov vis) došlo je do krvave borbe. Tu su Bugari odneli pobedu, a zatim krenuli ka Pirotu i Nišu, Knjaževcu i Zaječaru, osvojili Pirot i onda je Austrougarska isposlovala primirje kojim se Bugarska vratila na granice pre rata (između Pirota i Caribroda/Dimitrovgrada, tj. Obrenovca i Goin dola), a Srbija priznala ujedinjenje Bugarske. Posle toga, Milan Obrenović je bio pred abdikacijom, ali ga je navodno spasila tada omiljena u narodu kraljica Natalija. Ali, to mnogi navode kao jedini osvajački rat Srbije, ostali su bili odbrambeni.
Osim kosturnice, koja je podignuta od strane 2 države i 2 naroda nakon rata i gde su pokopane kosti 2 vojske, 2 naroda koji su vekovima unazad bili složni u borbi protiv Turaka - još 2 detalja. Prvo, Srbija je prekinula ofanzivna dejstva i dozvolila ulazak sanitetskih službi da ukaže pomoć ranjenicima, pa u Crvenom krstu u Ženevi navodno (nisam našao potvrdu) piše: Budite humani kao što je Srbija bila 1885. Drugo, kapetan Mihailo Katanić upravo na Neškovom Visu nije želeo da dozvoli da zastava padne u bugarske ruke, bio višestruko ranjavan mecima i bajonetima ne ispustivši zastavu iz ruku i na kraju su ga na zahtev kneza Batenberga polumrtvog lečili i sa najvišim počastima sproveli u Sofiju - njegova sahrana u Srbiji , gde je umro 2 godine kasnije, opisana je u Nušićevoj pesmi "Dva raba" zbog koje je robijao!
Bugarska je formalnu nezavisnost dobila tek na jučerašnji dan 1908., a 2 naroda zajedno su, rame uz rame sa Grcima i Rumunima isterali Turke sa Balkana 1912. u Prvom balkanskom ratu. Samo godinu dana kasnije Srbija i Bugarska su zaratile zbog Makedonije. I opet je 1914-15. Bugarska tražila pola Makedonije (a da zauzvrat Srbija posle rata dobije Bosnu, Slavoniju i Dalmaciju) da bi se priključila Saveznicima. Pašić i Karađorđevići odbili, a mogli su sprečiti Albansku golgotu - još bolji predlog sa celom Makedonijom po Londonskom ugovoru iste godine odbili su zbog pustog jugoslovenstva! Posle I svetskog rata tu bratstva nije bilo: Srbija/SHS je po Nejskom sporazumu kao ratnu odštetu dobila bugarske opštine: Caribrod sa delom trnske opštine, Bosilegrad i Strumicu (sada u Makedoniji), deo opštine Vidin na desnoj obali Timoka.
U II svetskom ratu Bugarska je bila do 1944. sa Nemcima, "pripao" joj je deo Jugoslavije pod nacistima, da bi se posle priklonili Rusima i 1944. sa Crvenom armijom učestvovali u oslobođenju Srbije, dosta redovne bugarske vojske je izginuo na Sremskom frontu. Ratni i posleratni lider Georgi Dimitrov (po njemu su komunisti Moša Pijade pre svega prekrstili Caribrod 1951., pa je posebna budalaština da je Dimitrovgrad srpsko ime za grad) je hteo da sa Titom uđe u konfederaciju i da Bugarska postane 7. republika SFRJ, ali je to sprečio Staljin na sebi svojstven način, skončao je u Moskvi 1949. Priča se da je i Tito trebalo da bude na tom "sastanku", ali lukav bio Zagorac...
Eto, to su istorijske činjenice, načitao sam se toga, pa tumačite kako hoćete!
Care Hvala 
