Занимљиво да је стари део Београда преко реке остао нетакнут, мала је вероватноћа да је у том моменту више падавина било на НБГ него са друге стране обале, то је баш мала дистанца, исте поплаве су биле на скоро истим местима и пре пар година.
Једноставно је ова општина на најнижој надморској висини, између 70-75м ако се не варам, што је у рангу са Савским Амфитеатром, дакле висински та два дела града могу бити једнако угрожена. Било је и на Врачару мањих проблема, неким станарима је ушла вода у гараже, а узвишени делови града су остали нетакнути.
Из овога се може извући лаички закључак да су НБГ и делови Земуна прешли црвену линију, мислим да првенствено ту постоји проблем са канализацијом и да ће при свакој већој провали облака овде бити комуналних проблема. Терен је овде посебно осетљив (старо плавно подручје) јер се земљиште све више покрива бетоном, прошетајте се само кроз Блок 65 или Ерпорт сити, бетончина на све стране. Дакле модерно планирање и урбанизам се свело на суво бетонирање, без препоручених 25-30% зелених површина као у већини европских градова, кад се већ поредимо са њима.
Сада замислите када грену да граде на Макишком пољу, где је надморска висина на неким местима још нижа (68-70м) него на НБГ, још када се запуше сливници, у оваквим ситуацијама би био поплављен мање више цео Макиш, замислите рецимо ту хаварију и штету када направе депо метроа и онда све стане или нестане струје и буде поплављено!
rs.n1info.com
