Развој културе, спорта, конгресног и „сити брејк” туризма биће окосница београдске понуде страним гостима. – Број посета из иностранства умањен непостојањем јефтиних „лоу кост” летова, што је предуслов за атрактивност неке локације
Београд заузима 168. позицију на листи најпосећенијих светских туристичких дестинација – подаци су „Евромонитора”, међународне компаније која се бави истраживањем тржишта. Будући да је Београд проглашен за град будућности југоисточне Европе поставља се питање зашто је српска метропола рангирана ниже од Дубровника и Загреба.
Према подацима Туристичке организације Београда прошле године престоницу је посетило око 600.000 домаћих и страних туриста, а забележено је више од милион ноћења. Премда је било логично да се број долазака повећа због Евровизије, мартовски догађаји и негативан публицитет који су изазвали допринели су стагнацији туристичких посета у 2008. години.
– Туристичка понуда свих главних градова почива на паралелном развоју разноврсних туристичких капацитета попут културног, спортског, конгресног или „сити брејк”. Београд још није у потпуности искористио своје потенцијале, а не треба заборавити да је распадом Југославије Србија имала слабију туристичку традицију, за разлику од Хрватске. Због тога нам је потребно више времена да у туристичком смислу станемо на сопствене ноге – објаснила је Љиљана Черовић, шеф одсека за медије Туристичке организације Србије и додала да сматра да је 168. место на „Евромониторовој” листи нереално ниско.
Не треба занемарити да наш град годишње, бродовима који крстаре рекама, посети око 50.000 странаца, који не улазе у статистику због тога што не ноће у хотелима него на пловилима.
Можда ће туристичку понуду престонице употпунити стратегија туристичког развоја, која чека на усвајање, а требало би да обухвати период до 2018. године. Према најавама из Туристичке организације Београда, у наредном периоду руководиће се са четири принципа – развој културе, спорта, конгресног и „сити брејк” туризма.
Како објашњава Јован Попеску, професор универзитета „Сингидунум” и коаутор стратегије, конгресни туризам су издвојили као онај са највише потенцијала за развој.
– Упркос капацитетима, због економске кризе, у предстојећој сезони треба очекивати првенствено удар на овај облик туризма, јер ће компаније морати да буду знатно штедљивије – каже Попеску.
Београд, такође, има могућности за развој „сити брејк” туризма, то јест представљања престонице као пожељне дестинације за активан градски одмор. Број посета из иностранства великим делом је осујећен непостојањем јефтиних „лоу кост” летова, што је предуслов за атрактивност неке локације. То је повезано и са либерализацијом визног режима, јер, да би „лоу кост” компаније дошле на наше тржиште, грађани треба да имају могућност да путују ван граница земље без ограничења.
Према речима професора Попескуа, податак да у престоницу долазе три четвртине од укупног броја гостију који посети Србију само говори о неуједначеном развоју туризма у држави.
– Изузетак су једино Нови Сад и поједини делови Војводине који имају обликовану туристичку понуду – каже он.
Круна туризма престонице су манифестације које окупљају велики број гостију. Реч је о организованом дочеку Нове године на трговима, „Бир фесту”, Белефу, Битефу, Октобарском салону...
Драгуљ туризма главног града је Београдска тврђава која обара рекорде посећености, па тако кроз њу сваке године прође око два милиона посетилаца.
Сви странци који дођу у главни град не заобилазе ни Скадарлију која већ одавно није на гласу као боемска четврт. Према најавама надлежних, на пролеће је у плану увођење комуналног реда али и кодекса понашања који би требало да од овог кварта поново направи стециште модерних књижевника, глумаца, сликара, новинара...
Кућу цвећа, која заузима треће место по посећености, лети преплаве Немци и Американци. Не могу јој одлети ни југоносталгични Словенци, који тамо хрле посебно на некадашњи Дан Републике 29. новембра.
Ноћни живот и за европске услове јефтин провод одавно су се издвојили као препознатљив бренд Београда. Али осим забаве, музеји у надлежности града – Музеј Николе Тесле, Иве Андрића, Музеј афричке уметности, Музеј аутомобила и Педагошки музеј – отворени су и имају сталне поставке, док су Народни и Музеј савремене уметности затворени због реновирања. Једино Музеј града нема стални изложбени простор.
Д. Мучибабић - Д. Вукотић
[објављено: 25/01/2009]
.
Alitalia.. Samo je pitanje koliko ce imati strajkova ovog meseca.. 
