извор НовостиM. P, 26.04.2009
Razgledanje grada iz autobusa
TURISTI će prestoničke ulice i simbole grada od 4. maja moći da upoznaju i iz otvorenog autobusa na sprat, poput često viđenih "dabl dekera" na ulicama svetskih metropola. Ture, koje će biti na redovnom "repertoaru" Turističke organizacije Beograda (TOB), polaziće svakog dana u 11 časova, sem nedeljom, sa Trga Nikole Pašića.
Nova ponuda razgledanja grada, kako veruju u TOB, postaće ubrzo jedna od većih atrakcija grada.
- U našem programu su već od ranije obilasci Beograda autobusima – priča Jasna Dimitrijević, direktorka organizacije.
– Ovo otvoreno vozilo sa 90 mesta je atraktivnija ponuda od naših ranijih. Mislim da će biti interesantna ne samo strancima, već i Beograđanima.
Tokom jednočasovnog obilaska znamenitosti pred posetiocima će se nizati slike najpoznatijih beogradshih zdanja – Dom Narodne skupštine, zgrada Vlade, Hram Svetog Save, fakultetske i muzejske institucije, Narodno pozorište, najpoznatiji hoteli... Vodiči će o duhu grada, njegovim stradanjima i istorijatu mnogih zgrada duž vožnje kroz strogi centar, deo Dedinja, Voždovac, Dorćol, put Brakovog mosta do Novog Beograda govoriti na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. U priču o gradu utkali su zanimljivosti, poput onih zašto se Zvezdin stadion zove "Marakana", kako je nastala Autokomanda, o budućnosti najvećeg hrama na Balkanu...
Da bi vožnja bila što bezbednija, u osmišljenoj ruti kroz Kneza Miloša vozi se srednjim trakama, kako bi se izbegle trole, dok je strujna mreža, ipak, dovoljno viša. U Kralja Milana, otvoreni autobus će saobraćati žutom trakom, pa se neće mimolizati sa trolejbusima. Odrasli za ovakvu vožnju gradom treba da izdvoje 400 dinara, dok je karta za mališane do 12 godina upola jeftinija.
DVOR
PREMA rečima Dimitrijevićeve, novina njihove organizacije od maja biće i šetajuće ture po užem centru grada i Gardošu. U njihove ponude ubraja se i razgledanje dvorskog kompleksa. Zainteresovani za dvočasovno upoznavanje sa domom Karađorđevića na Dedinju mogu ići subotom i nedeljom od 10.30 i 13.30.
Izvor: Politika
Половином маја Београд би требало да добије прво наутичко село. Комплекс од 15 кућица на води биће смештен у сурчинском селу Бољевци.
Првобитно је било планирано да ова будућа туристичка оаза буде отворена првог маја, али је мајсторе висок водостај омео у обављању посла. Из најмлађе београдске општине поручују да су радови при крају и да ће у летњим месецима љубитељи природе имати могућност да изнајмљују кућице на води, док ће до села моћи да дођу туристичким бродовима.
– Свака кућица имаће двокреветну собу, купатило, као и терасу за сунчање. Планирамо да у догледно време у близини овог комплекса саградимо и спортске терене, а до тада ће туристи време моћи да проводе у оближњим шумама, као и пецајући на Сави – каже Никола Бојић, шеф техничке службе Јавног предузећа за туризам општине Сурчин.
Он истиче и да је општина обезбедила четири бродића који ће грађане из новобеоградског Блока 45 возити до Бољеваца.
– Свако сурчинско село које излази на Саву има уређену обалу, а поставили смо и пристане како би, осим аутобусом на линији 605, до овог дела града могло да се дође и бродом – наглашава Бојић, додајући да је на овај начин део Београда остварио давно зацртани циљ – силазак на реку.
Према првим проценама, цена изнајмљивања кућица у наутичком селу, чија је изградња почела пре две године, биће 2.500 динара по дану.
Општина Сурчин је, иначе, прошле године организовала крстарење од Новог Београда до Јакова и Сурчина. Посетиоци су имали прилику да обиђу знаменитости овог дела града, попут манастира Фенек, партизанских земуница у Бојчинској шуми, као и Словачке етнокуће. Туристички посленици Сурчина најављују да би и ове године, можда већ у првим данима пролећа, поново могли да буду уведени туристички излети до најмлађе београдске општине. У плану је, кажу, и укључивање Обедске баре у наутички пројекат, као и довођење гостију из земље и иностранства у већ постојеће бунгалове у Јакову, али и у етнокомплекс у Бојчинској шуми.
Процењује се да је Сурчин из општинског буџета досад уложио више од 100.000 евра у развој туризма, а градске власти више пута су истицале да је ова општина протеклих година највише предњачила у развоју туризма.
– И ове године помоћи ћемо Сурчинцима да развију туризам – каже Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда. – Намера нам је да им омогућимо да пројекте развоја туризма ставе у промотивне материјале, како би се лакше рекламирали. Тако би убудуће странци који долазе у наш град имали могућност да у оквиру туристичке понуде Београда посете и Сурчин.
Уколико све буде ишло према плану, туристи би у Сурчин ускоро могли да долазе и по лековиту воду. Наиме, локалне власти намеравају да надомак Бојчинске шуме направе бањски комплекс. У току је, кажу, истраживање које би требало да покаже да ли у шуми и селу Прогар има извора топле воде.
– Ако ови извори буду пронађени, биће то одличан разлог за изградњу хотела у овом делу града. Он би у сваком случају требало да буде саграђен, јер недалеко одавде, у Обреновцу, већ постоје термо-минерални извори, а гости немају где да одседну – наглашавају у општини Сурчин и додају да ће, када буду изграђени голф терени у Бечмену, овај део Београда постати својеврсна туристичка оаза.
Н. М.
[објављено: 30/04/2009]
Izvor: B92 - www.b92.netSrednjoškolci iz Beča koji su bili na ekskurziji u Beogradu doživeli su proteklog vikenda neprijatno iskustvo u prestonici Srbije. Lepota grada, značaj kulturnih spomenika i nova poznanstva ostali su u senci, kako kažu, katastrofalnih uslova u hostelu u centru grada u kom su bili smešteni.
Turistička organizacija Beograda je o tom slučaju obavestila inspekciju, koja je na terenu i proverava navode gostiju iz Austrije.
Iako su sobe rezervisali mesec i po dana ranije, gosti tvrde da ništa od onoga što je dogovoreno u hostelu "After" na Obilićevom vencu nisu ispunili.
Đaci kažu da su po dvoje morali da spavaju u krevetima, a sobe su delili sa neznancima.
Nije bilo ni tople vode, pa su se samo najhrabriji tuširali hladnom.
Ni ćebadi nije bilo za sve, a nedostajali su i peškiri.
"Prve noći falio je jedan krevet, onda smo posle toga otišli u Vršac i obećali su nam da će sve biti sređeno kada se vratimo. Međutim, bilo je još gore. Ne shvatam kako je to moguće, u Austriji bi se velika buka podigla, išlo bi se na sud", priča jedan od učenika Jirgen Kastner.
"Ovu noć nisam baš dobro spavao, nisam imao ćebe, bilo mi je zima. Prva noć je bila u redu. Bio sam iznenađen što su bili Crnogorci, pa nismo mogli da se smestimo, pošto smo se bojali da ćemo ih probuditi", priča učenik Zvonko Despotović.
"Noć je bila katastrofalna zato što smo svih dvanaestoro bili tu. Rekli su nam da imamo jednu privatnu sobu, ali nismo imali", kazao je učenik Živorad Žujović.
Vođa puta, profesorka Gordana Marković-Ilić imala je najbolju nameru da đacima predstavi multikulturalnost i lepotu zemlje iz koje potiče.
Do sada su bili u mnogim hostelima u Evropi, cene su slične, ali usluga je neuporediva.
Ona kaže da će posle ovoga dobro razmisliti da li će učenike ponovo dovesti u Srbiju.
"Od prvog dana su nastali problemi. Nema dovoljno kreveta, zašto moraju mladići i devojke da budu odvojeni, da bi eskaliralo na kraju”, kaže Gordana Marković-Ilić.
“Jedan dan smo proveli u Vršcu, jednu noć. Kada smo se vratili, nedostajala su nam četiri kreveta. Ušla je druga grupa koja je htela da ostane.”
“Oni su nas hteli da smeste negde drugde, ali ne smemo mi da ostavljamo decu, imamo potpisano za maloletnike, imamo potpisano da ne mogu u sobi zajedno da budu mladići i devojke, da ne smemo da ih odvajamo i da profesori ne smeju da se odvajaju od njih", rekla je ona.
Po povratku iz Vršca, profesorka kaže da nikome nije mogla da se obrati za pomoć, jer je recepcija oko 11 uveče, kada su đaci došli u sobu, bila prazna, iako piše da radi 24 sata.
Zaposleni u hostelu "After" nisu hteli pred kameru.
Vlasnik je, kako kažu, na putu i ne znaju kada će se vratiti.
Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda, kaže da je u potanju veliki propust ,ukoliko inspekcija potvrdi navode gostiju iz Beča.
Dimitrijevićeva upozorava da turistička inspekcija treba da kontroliše uslove u hostelima kontinuirano, a ne samo pri njihovom otvaranju.
"Ono što znam je da su inspektori na terenu, da ćemo u toku dana dobiti izveštaj i da ćemo u toku dana znati da li je došlo do prekršaja i, u zavisnosti od svega što je loše urađeno, zavisi i propisivanje određenih mera i kazni koje predviđa Zakon o turizmu", kaže ona.
U postojećem Zakonu o turizmu hosteli ne postoje, pa je zbog toga nemoguće urediti ovu oblast.
Da bi neki objekat dobio zaštitni znak "Hostel Internešenel", mora zadovoljiti pet uslova: dobrodošlicu, čistoću, bezbednost, privatnost i komfor.
Hm, sta bi to trebalo da znaci neki bolji hostel...da ima prazne sobe i krevete???:shok::shok::shok:jovanovm":1netegwt je napisao(la):Slažem se da neko treba da odgovara, ali mogli su i da odaberi neki bolji hostel. Zna se koji je dobar a koji loš u Beogradu, jedna Google pretraga sve rešava. Da su otišli u Arka Barku ili Belgrade Eye, ne bi imali problema.