Kako obogatiti turisticku ponudu Beograda?

[Дошљак]

Узрок проблема су очигледно станови који се издају.

 

[Вожд]

https://www.arhiv-beograda.org/images/p ... MA_IAB.pdf

 

[nensav]

Bender Rodriguez » Sun Sep 30, 2018 1:21 pm[/url]":2q6z5mr3]Ako se ovako nastavi, ista ova sudbina čeka i Beograd. Prenosim tekst onako kako je uređen na B92:

Muke počele: Svi iznajmljuju stan u prestonici, sele se zbog turista
Izvor: Beta nedelja, 30.09.2018.

Turisti u prizemnom stanu za iznajmljivanje u okviru međunarodne mreže "Airbnb" bezbrižno uživaju u radostima Pariza.

Frank Brian koji živi sprat iznad, kaže da je to "noćna mora".

Već četiri godine, kaže on, neprekidna je galama tokom noćnih zabava, tumaranje pijanih po zgradi, buka novopridošlih grupa u nedoba, ponekad i od po 15 ljudi.

"Želim da se odselim", kaže Brian. "Ali, rekao sam sebi da neću jer iako sam ugrožen, ne treba ja da popustim".

Pariz, već dugo jedno od vodećih svetskih turističkih odredišta, i dalje je zahvalan za milijarde evra koje donose turisti, i za 300.000 radnih mesta koja se time održavaju. Međutim, Parižani i zvaničnici glavnog grada Francuske imaju krupne primedbe zbog tolikog broja posetilaca koji nisu, kao ranije, "saterani" u hotele, već su vrata uz vrata s građanima, u stanovima iznajmljenim preko interneta. Otpor "nametljivom turizmu" na svačijem kućnom pragu u Parizu, još nije dostigao razmere koje ima u drugim gradovima kojima takođe teku reke posetilaca.

U Veneciji i Barseloni je održan niz protesta. Međutim, zabrinutost u glavnim evropskim turističkim odredištima je ista: masovni turizam i njegove onlajn platforme prazne centar grada od stanovnika, rasterujući ih višim cenama, većim izdacima i velikim neugodnostima. Žak Buto, predsednik lokalne uprave centralnog pariskog Drugog arondismana, među onima je koji dižu uzbunu. Arondisman koji on nadgleda, uključujući i Muzej umetnosti "Pompidu", doživeo je naglo opadanje broja stanovnika, jer je "Airbnb" na prepad zauzeo Pariz, s više stanova za iznajmljivanje nego u bilo kojem gradu širom sveta.

"Stanovništvo se u potpunosti menja - umesto onih koji su ovde bili godinama, do onih koji ovuda samo prolaze", kaže Buto. Drugi arondisman je u poslednje četiri godine izgubio 3.000 stanovnika, što je više od 10 odsto ukupnog broja, a odselile su čitave porodice, kaže on. Pošto je manje dece, škole su ukinule tri razreda.

"Ne želim da budem predsednik opštine-muzeja, to jest lepih fasada, gde ljudi prođu i odu", kaže Buto. "Važno je da gradski centri ostanu autentični i živi. Zapravo, to je ono zbog čega turisti i dolaze".

"Airbnb" je 2012. godine nudio zakup 4.000 stanova u Parizu. To je poraslo na više od 40.000 2015. godine, kada je izvršni direktor kompanije "Airbnb" Brajan Česki dočekan u Skupštini grada. Tri godine kasnije, "Airbnb" nudi 65.000 stanova samo u Parizu. Ali odnosi sa Skupštinom grada su se zagorčili. Zamenik gradonačelnika Pariza Ian Brosa, odgovoran za stanovanje, kaže da je za pet godina glavni grad izgubio 20.000 stanova "u kojima su živeli stanovnici Pariza, a sada su tu turisti. To više nisu stanovi, to su prikriveni hoteli".

"Airbnb je skrenuo od svog prvobitnog modela", kaže on. "Mi smo od podeljene ekonomije došli do ekonomije grabljivaca, s profesionalcima koji su masovno kupovali stanove, ponekad zgrade, da bi ih pretvorili u mašine za proizvodnju novca. Dakle, naša uloga je da vratimo neki red".

Pariz, da bi nekako regulisao rast "Airbnb"-a i sličnih platformi, od decembra traži od vlasnika koji nude stanove za iznajmljivanje da se registruju. Parižanima je dozvoljeno da turistima iznajmljuju samo nekretnine u kojima stvarno žive, i da ih iznajmljuju najviše 120 dana godišnje. Svaka druga nekretnina koju imaju u Parizu, uopšte se ne može iznajmiti turistima. Ali, čak i uz inspektore koji idu od vrata do vrata i kažnjavaju najveće prekršioce, propis je i dalje bez efekta.

Zamenik gradonačelnika, Brosa se sada zalaže za opštu zabranu turističkog smeštaja u centru Parizu, tvrdeći da su vlasnici stanova i kuća u Prvom, Drugom, Trećem i Četvrtom arondismanu "najviše pogođeni fenomenom Airbnb". Tim vlasnicima, kaže on, trebalo bi dozvoliti da iznajme sobu viška, ako je imaju, ali ne i ceo stan. "Airbnb Francuska" je u saopštenju ocenio da je predlog zamenika gradonačelnika Pariza "bez dodira sa javnim mnjenjem, bez ikakve veze s pravnom stvarnošću". Ta firma kaže da iznajmljivanje nekretnina preko "Airbnb" pomaže Parižancima da "povećaju svoje prihode i plate troškove života povećane na mestima gde žive, gde već decenijama stambeni kapacitet ne uspeva da zadovolji potražnju".

Više pritiska na "Airbnb" i slične sajtove na internetu dolazi s novim zakonom o stanovanju koji će uskoro dobiti završni blagoslov Parlamenta Francuske. Taj zakon će uvesti velike novčane kazne za sajtove koji nude nekretnine mimo francuskih propisa. Zamenik gradonačelnika Pariza Brosa očekuje da će taj zakon biti prekretnica i kaže da "džentrifikacija Pariza nije počela sa Airbnb, ali Airbnb ju je ubrzao". Ako se to ne spreči, rekao je on, "Parizu preti opasnost da postane grad bez stanovnika, u kojem žive samo turisti i strani investitori".

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php? ... id=1449858

jeste, ovo sa iznajmljivanjem stanova na dan ili na noć je veliki problem . Nisu ti turisti tako mirni, i bezazleni. Ima svakakih, prave galamu, bacaju đubre po hodnicima, nije ni bezbedno. Nažalost u centru grada se sve više i više izdaju stanovi, i ne samo u centru,k ima ih i u Novom Beogradu, Vračaru, Senjaku, na Banovom Brdu, Konjarniku
JOš jedna posledica je što se tako dižu cene stanova, ko ima para gura ih u nrektnine kako bi izdavao, a mladim familijama preostaje MIrjevo i Altina

 

[direktor]

Amerikanci o Beogradu: "Tona kafića, definitivno je ovde ispijanje kafe način života" VIDEO

Amerikanci Skot i Šeli prodali su kuću i napustili SAD u potrazi za mestima sa manje stresa i više zabave. Svoje utiske sa putovanja su podelili na Jutjub kanalu koji vode u cilju promovisanja različitih turističkih destinacija.

Trenutno se nalaze u Beogradu, a naglašavaju i da je to "prelep, apsolutno savršen grad u Evropi".

"Veoma je čist i pun ljudi. Primećujemo da ima puno kafića. Definitivno su ovde kafići i ispijanje kafe životni stil." kaže ovaj par.

Što se Trga Republike i delova oko Narodnog Muzeja tiče, primetili su da je ovaj deo jedna velika pešačka zona, koja je ukrašena kafićima na otvorenom, sa velikim baštama koje jako podsećaju na zapadni stil. Bili su oduševljeni što su za dva dolara mogli da popiju pivo, a za samo 1 i po dolar ukusan kapućino.

Šetajući Knez Mihailovom, poručuju da ih neki delovi ulice, podsećaju na Valensiju u Španiji, ali da arhitektonski stilovi podsećaju na Beč, ili možda Francusku.

Glavni grad kao Pariz

Kada su obišli hram Svetog Save, bili su zadivljeni kako on izgleda spolja ali isto tako i unutra. Činjenica da je ceo od mermernih komada, za njih je bilo prava retkost.

Za ovaj par, spektakulran je bio i obilazak Muzeja Nikole Tesle, Crkve Svetog Marka, Svetog Arhanđela Mihaila, projekat Beograd na vodi, ali i glavni simbol Beograda, Kalemegdan. Obilazak Kalemegdana ih je očarao i kako su rekli, bilo je to magično iskustvo nad ušćem Dunava i Save.

Kako kažu "glavni grad Srbije zapravo je još uvek neotkriven turistički grad, a ubrzo može postati novi Pariz".

"Pljeskavica je srpski hamburger"
Šeli je rekla da je u raju u trenutku kada je videla da u nekim knjižarama, pored knjiga ima mogućnost da popije i kafu. "Ok, upravo sam se zaljubila u ovu knjižaru. Imam knjigu, kafu i par sati uživanja, U raju sam", ispričala je ona u videu.

Skot je svoj raj pronašao u hrani u restoranima i pekarama širom Beograda: "Pljeskavica je srpski ogroman hamburger, odlična je" rekao je on, a pohvalio je i karađorđevu šniclu, gulaš, srpsku kobasicu i naravno, ćevape.

Prizor ali i ukus hrane ovde je fantastičan, mi smo zadovoljni. Svuda su pekare, poslastičarnice, restorani, ali ima i uličnih prodavaca hrane, mi smo prijatno iznenađeni." rekli su u videu.

Bili su oduševljeni i time što su se sa svima sporazumevali na engleskom i što je narod u Beogradu jako prijatan i druželjubiv.

https://www.b92.net/putovanja/vesti.php ... id=1759172

 

[boca-ica]

Bolje da nisam ni procitao gornji tekst
Pa da se ne lazemo....
daleko smo od dobre turisticke ponude...
sve svedeno na
u se , na se, i poda se.... i to za male pare

 

[Дошљак]

Цео текст укратко - кафићи, пљескавице, храм, тврђава.

 

[sizif]

Овај момак из Калифорније, Крис, већ два месеца борави у Србији и сваки други дан поставља влоговe (највише о Београду) које прате на десетине хиљада људи. Од срца препоручујем да га запратите и погледате све што је поставио, а овде постављам само неке изразите приче из Западне Србије:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=RaFYNxvweTk[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=m_xzd2Kwb0c[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=NQNCoHhbHs4[/youtube]

 

[lukarts]

Golf terenima i legalizacijom marihuane! Pricamo o 9 nula potencijala.....

 

[Аполон]

Већом посвећеношу чистоћи, одржавању и безбедности. Где се то негује, и остало природно следи.

 

[Дошљак]

Имају голф терени на Ади. А слажем се са Аполоном, дефинитивно нам фале основно одржавање, чистоћа и безбедност. И то пре свега на главним туристичким локацијама у граду (тврђава, околина храма Светог Саве, главна пешачка зона, целокупно приобаље, Авала).

 

[Express]

Apolonovoj listi dodao bi:

-rešavanje problema divljih taksista (počev od Aerodroma)
-donošenje osnovnih pravila u vezi taksi usluge uključujući kodeks ponašanja, znanje bar engleskog jezika u slučaju taksista koji voze od Aerodroma
-uvođenje turističkih kreditnih kartica za prevoz (1, 3 dana, nedeljne, polumesečne, mesečne koje bi važile i u noćnom prevozu)
-obezbediti jednostavnu nabavku i laku dostupnost karata (automate sa korisničkim interfejsom na različtim jezicima što može biti obeleženo zastavama uz natpis zemlje na zvaničnom jeziku iste postaviti na što više lokacija u gradu počev od aerodroma, najvažnijih železničkih stanica)
-kvalitetne, sveobuhvatne brošure nuditi osim u prodavnicama TOB-a i na Aerodromu, odnosno najvažnijim železničkim stanicama
-rešiti problem nepreglednih i neujednačenih putokaza u saradnji sa Republikom, obezbediti više jasnih putokaza na trotoarima ulica i van turističkih zona

Što se javnog prevoza tiče svakako da bi sistem uz više pažnje posvećene bezbednosti, čistoći, savremenim tehnološkim rešenjima, jednostavnosti korišćenja postao atraktivniji ne samo turistima već i građanima koji ređe koriste javni prevoz.

Turistima bi javni prevoz pomogao pri upoznavanju grada iz druge perpektive (lokalnog stanovništva), pri čemu bi i sam mogao postati turistička atrakcija, što se odnosi na entuzijaste kao posebnu grupu turista. Tu treba obezbediti i makete, suvenire, odeću. Naravno da korišćenje sistema nije moguće pojednostaviti bez reorganizacije mreže linija, izgradnje metroa, unapređenja železnice, drugim rečima bez realizacije unapređenja usluge putem niza unapred detaljno isplaniranih projekata.

Takve pojedinosti govore više o nama kao domaćinima. Turistima koji na osnovu pozitivnih iskustava drugih očekuju dobre domaćine već se na samom aerodromu, železničkoj stanici, na autoputu suočavaju sa posledicama nemara koji se kosi sa epitetom pažljivog čoveka.

 

[Садко]

Београд никако не видим као град за сплаварски туризам и преждеравање. Волео бих и мислим да Београд мора да постане град културе, историје и музеја.

Наши музеји имају богате фундусе (и поред бројних проблема, недостатка средства, мањка наменских зграда) али предмети углавном нису адекватно представљени, фали информација на енглеском језику, добре рекламе и причања приче посетиоцима, уместо давања сувопарних података.

Веома су нам некреативни сувенири. Забранити кинеским радњама и произвођачима да без претходног одобрења продају и пласирају на тржиште било који предмет са државним симболима.

Већину других кључних проблематика су форумаши већ обрадили.

 

[Гага]

Сушта супротност од онога што неки американци и европљани мисле о Београду и Србији, објавила су два енглеза на јутјубу. Само заборавили су нешто, да се скоро сва г...а сливају Дунавом, Савом, Дравом, код нас баш из те њихове септичке европе.

"Beograd je WC Evrope!" Engleski turisti pljuvali prestonicu, a za "juga" rekli da je najveće đubre (VIDEO)
AUTOR: Alo.rs/Objektiv/I.L. DATUM I VREME: 02.01.2021. 12:00 - 02.01.2021. 12:06

38 Komentara
Video je objavljen kao šesti dan njihovog proputovanja Evropom.

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/beogra ... 70721/vest

 

[Bebop and Rocksteady]

Odlični predlozi! Pre neki dan slučajno sam video neki video iz Vrnjačke Banje. Imaju lepo uredjene kućice (tezge) u kojima se prodaju suverniri, sapuni, med i neki mirisi i čiste, uredjene i održavane radnje. Zaista nam treba kreativnijih suvenira i ono sa rakijom, Putinom i ostalim deluje preagresivno na tursite. Rakija da, ali ne onako napadno i u prvom planu.

https://www.youtube.com/watch?v=Wk_-ZxqEx_8

Ukoliko nekog zanima famozni video sa Englezima, evo ga ovde. Nakon što su ga obrisali, neko ga je već objavio na svom kanalu. Grafiti su naš najveći problem.

https://www.youtube.com/watch?v=GCjl8Ybm9iQ&t=4s

 

[vradovic]

Jedan od odlicnih predloga je da se postavi gondola.
Ja da sam turista u Beogradu jako bi voleo gondolu negde da povezuje neke turisticke delove.

Zatim voleo bi da vidim travolatore i to sto vise njih po Beogradu.

Pored toga besplatan WiFi svuda.

Zatim metro (i ako ovo deluje kao da nije za turiste ipak jeste). Domaci uglavnom vole automobile a metro koristis kada si tu na neko odredjeno vreme.

Sajam renoviran i navuci neki svetski sajam da se preseli u Beograd.

Dzinovski zoo vrt.

Ociscene reke u potpunosti.

 

[Bebop and Rocksteady]

vradovic » Ned Jan 03, 2021 5:06 am[/url]":253nqgij]Jedan od odlicnih predloga je da se postavi gondola.
Ja da sam turista u Beogradu jako bi voleo gondolu negde da povezuje neke turisticke delove.

Zatim voleo bi da vidim travolatore i to sto vise njih po Beogradu.

Pored toga besplatan WiFi svuda.

Zatim metro (i ako ovo deluje kao da nije za turiste ipak jeste). Domaci uglavnom vole automobile a metro koristis kada si tu na neko odredjeno vreme.

Sajam renoviran i navuci neki svetski sajam da se preseli u Beograd.

Dzinovski zoo vrt.

Ociscene reke u potpunosti.

Da, pošto metro nećemo dobiti sigurno do ko zna kada (za turiste), ajde da budemo La Paz, Bolivija pa da imamo "metro na nebu".

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=nbv1bZVsWu0[/youtube]

 

[boca-ica]

+1

 

[Earthmoving]

Pešačka ruta 10tak km: hram Sv Save - Slavija - Srpskih vladara - Knez Mihajlova - Kalemegdan - Donji kameni grad - plato Dunav - pešački most do Ratnog ostrva - staza šumom, južnom stranom pored Dunava - most ka Zemunskom keju - Zemunski kej - Gardoš vidikovac.
Za ovu raznovrsnu stazu (šuma, hram, klasična arhitektura, austrijska, vizantijska, srednjovekovna tvrđava, vidikovac...) bi trebalo izgraditi dva pešačka mosta ka Ratnom ostrvu, stazu između njih i Donji kameni grad ispod Kalemegdana, recimo površine 300m x 300m sa kamenim trgom, kanenim hotelima (max visina objekata 3-4 sprata) i ostalim objektima po skicama kako su ranije bili. Zidine nastavak od kule Nebojiša uz Dunav, prrlazak preko njih i kružnog puta do širokog platoa koji je deo poprečnog Linijskog parka.

 

[Дошљак]

Нисам баш за туристе преко ВРО. Најбоље је да већина нас и њих ужива у ВРО са дистанце - погледом преко реке у за душу оплемењујеће, плућа окрепљујуће и вид здраво зеленило. А пешачку везу остварити мостом Париска-Ушће (копија моста Краља Александра, са трамвајском пругом и стзама за пешаке и бицикле).

 

[Earthmoving]

Dobro, onda evo kompromisa, da umesto Velikog ratnog ostrva, posle Donjeg grada, trasa skrene levo ka Beton hali a onda pesacki most preko Save ka Uscu, Asteriksu, u pravcu zemunskog keja Ali Donji kameni grad ispod Kališa jedno 300x300m je ono što nedostaje Beogradu, deo izbrisane srednjovekovne istorije. Pa zar turisti ne vole možda i najviše takve srednjovekovne kamene gradove poput Dubrovnika (pored klasicističke arhitekture tipa Pariza). A šta drugo bi Bg mogao novo da ponudi da bude drugačiji i različit i vredan trošenja novca i vremena dolaska? Sa neboderima a la BnV koje iste imaju 1000 gradova na svetu, ne, to je dosadno, zbog toga niko neće doći, sem naši ruralci sa Balkana da vide cirkusku atrakciju kako ljudi žive u golubarnicima. Ako želi svetske turiste, Donji kameni srednjovekovni grad je prava stvar.
Zaboravite na K-Districtizaciju Kalemegdana na, soliterizaciju BnV, na nadgrađivanje Zemuna, pretrpavanje Vračara, Kaluđerizaciju... to će otera i ove Beograđane, a kamoli dovesti strane. Mora se biti orginalan, a to je ono što fali Beogradu - srednjovekovni Kameni grad ! Samo malo manji nego na donjoj slici, recimo 300x300 metara, da ostane više slobodnog prostora okolo. I da ispred ima veliki plato i nastavak Linijskog parka levo i desno, ne da zidine budu odmah do vode.

 

[Дошљак]

Доњем граду као и целој тврђави фали детаљно археолошко испитивање, рестаурација постојећих објеката и обнова срушених у 2. светском рату. Ја бих чак и неке измењене објекте вратио у оригинално стање (зграду завода за споменике нпр.). Средњевековни град ради средњевековног града је вашар једнак Скопљу 2014, Станишићу, Андрићграду и Деспот ситију који су хтели да увале овде.

Значи обнова постојећег, сачуваног и скро уништеног је оно што је оригинално. Све остало је фалсификат.

 

[Аполон]

Детаљно археолошко испитивање нам је преко потребно на низу локалитета широм земље. Практично да нема локалитета који је у целини, и темељно, испитан.

 

[Вожд]

https://www.youtube.com/watch?v=pBmg4vk4C8E&t=119s

Belgrade walk through history & culture TOB 1080p

 

[Вожд]

Можда неки курс историје ове земље за појединце попут дотичног..

Узгред, само један деманти тврдње како на Косову никада нису живели Срби, прилажем линк до електронске верзије књиге

"Oblast Brankovica - Opsirni Katastarski Popis Iz 1455. Godine"​

Oblast Brankovica - Opsirni Katastarski Popis Iz 1455. Godine | PDF

Област Бранковића - Опшорни катастрски попис из 1455. године Oblast Brankovića - Opširni katastarski popis iz 1455. godine Naslov originala: Defter-I Mufassal-I Vilayet-I VLK, sene 859

www.scribd.com

а који се односи на простор Косова и Метохије 1455. године, издање Оријенталног института у Сарајеву 1972. године, приредили Хамид Хаџибегић, Адем Ханџић и Ешреф Ковачевић.

 

[Вожд]

Žvaka u Lisabonu​

Žvaka u Lisabonu 2​