Šta je novo?
Od:
Filteri

Kako obogatiti turisticku ponudu Beograda?

До краја године седам пристана на Дунаву
Аутор: Јелица Антељнедеља, 20.05.2018. у 22:00

Држава коначно одлучила да боље искористи туристички потенцијал ове реке. – Због неуређених пристана у Србију годишње дође осам пута мање туриста него, рецимо, у Беч

pristan-2.jpg


Oд десет земаља кроз које протиче, готово петина тока Дунава је кроз Србију, али ових 588 километара реке и даље није искоришћено. Не постоји ни прецизна рачуница колико Србија губи због тога што не користи све потенцијале Дунава, али податак да би само један контејнер робе намењен извозу донео уштеду од 1.600 евра, говори довољно. Охрабрујуће звучи вест да ће до краја ове године свих седам међународних пристана на Дунаву, у које је Министарство трговине, туризма и телекомуникација до сада издвојило 163 милиона динара, бити у функцији јер би коначно наша највећа река требало да буде искоришћена и туристички. Посебно ако се зна да само због неуређених пристана у овом тренутку у Србију годишње дође осам пута мање туриста него, рецимо, у Беч.

У Агенцији за управљање лукама кажу да је прошлогодишња наутичка сезона била успешна, с 996 пристајања путничких бродова и 131.780 путника. У односу на 2016. годину, број пристајања већи је четири одсто, а број путника је порастао 10 процената. Њихови подаци указују и на стабилан пораст крузинга трећу годину заредом, од око пет процената на годишњем нивоу.

– На путничким пристаништима имамо већи број бродова с високом категоризацијом, што полако уводи наша пристаништа у ред незаобилазних дестинација на наутичкој рути, а Србију уцртава на туристичку мапу Европе.

Агенција за управљање лукама поред развоја крузинга ради и на афирмацији домаћег, линијског саобраћаја и на привлачењу домаћих путника, као додатни допринос развоју наутичког туризма – кажу у овој агенцији.

Туристички гледано, у Србији се већ издвојило неколико дестинација које је само прошле године обишло 70 одсто свих странаца који су посетили Србију. Како је у разговору за „Политику” недавно изјавио Расим Љајић, министар трговине, Србија мора да им понуди нешто ново и више, а као пример је, између осталог, навео управо Дунав.

– За сада већ раде путнички пристани у Кладову, Смедереву и Голупцу, а до краја године у функцији ће бити и Костолац, Сремски Карловци, Велико Градиште (локација код тврђаве Рам) и Беочин. Министарство је прошле године издвојило око 145 милиона динара за пројекат изградње пет пристана у Београду. Реч је о четири локације на Сави, и то: Ушће – Музеј савремене уметности, Бранков мост, Блок 70, Ада Циганлија и једна локација на Дунаву у Земуну, као и међународни пристан код Капетаније у Земуну, кажу за наш лист у Министарству трговине. Како објашњавају, почетак рада ових пет пристана очекује се у наредна два месеца док ће међународни пристан у Земуну бити у функцији до почетка наредне наутичке сезоне.

На Дунаву, у Ђердапској клисури, забележена је највећа речна дубина у Европи – чак 87 метара. Речно корито Дунава је најшире код Голупца (2.000 метара), а најуже у делу клисуре (147 метара). Дунав у Србији спада у три најважнија ресурса, представља и важну саобраћајницу кроз Коридор 7, идеалну за путнички саобраћај, пре свега за туристичке бродове – крузере, али и за туристичко-рекреативну (индивидуалну) пловидбу. Управо због тога у Стратегији развоја туризма Србије од 2016. до 2025. године, наутички туризам је препознат као један од туристичких производа од посебног значаја.

На питање да ли очекују боље туристичке резултате после завршетка свих пристана, у министарству кажу да су сигурни у то, посебно због тога што на Дунаву имамо чак седам величанствених тврђава, које ће бити права атракција.

– То су Бачка, Петроварадинска, Калемегдан, Смедеревска, тврђава Рам, Голубачка и тврђава Фетислам. Говоре о историји, а истовремено кроз различите садржаје могу да буду прилагођене потребама савременог туристе. Тренутно се ради на Голубачкој и Рамској тврђави, чији је завршетак реконструкције и конзервације и постављања расвете, које је финансирала турска развојна агенција „Тика”, планиран за септембар ове године. У ресорном министарству кажу да је циљ да се у Србији, дуж Подунавља, искористе и други туристички потенцијали.

– Осим крстарења и рекреативне пловидбе на мрежи Дунав–Тиса–Дунав и притокама Дунава – Тиси, Сави, Тамишу, Морави, Нери, Тимоку, ту су и велике могућности за развој руралног туризма (села на обали и салаши), наводе у министарству. Како додају, велику шансу виде и у развоју културног туризма у који спадају археолошка налазишта, као што су: Виминацијум, римско насеље од пре 18 векова, Лепенски вир, насеље из доба неолита, старо око 8.500 година, остаци Трајановог моста и Трајанова табла.

Туристима ће у понуди бити и тематске руте, као што су вински путеви – виногорја Фрушке горе, Смедерева, Неготинске Крајине, Пут римских царева, али и туризам у градовима Војводине, као и здравствени туризам и посете бројним манифестацијама у Србији као што су: Егзит, Штранд фес, Бир фест, Дунавски бал.

– Да не говоримо о планинама и језерима и организацији специјалних тура у резервате природе, ловишта, пећине, сафари – објашњавају наши саговорници.Антрфиле

Завршетак Голубачког града почетком године

Према плановима Друштва „Тврђава Голубачки град”, ускоро би требало да се отвори спољно утврђење тврђаве за посетиоце.

Грађани ће моћи да виде реконструисане две куле и улаз. Радови на преосталих пет кула и палати биће завршени до 15. септембра 2018. године, а комплетна реконструисана тврђава Голубачки град биће отворена у априлу 2019. године. Тиме би требало да се окончају радови који трају од 2014. године.

Путем римских царева

Савет Европе је пре три године сертификовао туристичку руту Пут римских царева и Дунавску винску руту. Првобитно је обухватала 20 римских локалитета и 12 винских региона у Хрватској, Србији, Румунији и Бугарској. То је прва културна рута (од 31 постојеће) која полази из региона југоисточне Европе. Крајем прошле године продужена је и до Мађарске.

У Србији она обухвата пет археолошких налазишта – Царска палата у Сремској Митровици, Виминацијум (Костолац), Медијана (Ниш), Диана (Кладово) и Гамзиград Ромулијана (царска палата Феликс Ромулијана – Гамзиград). Вински региони обухватају фрушкогорске, неготинске (Рајац и Рогљево), као и јужнобанатски и моравски регион.

http://www.politika.rs/scc/clanak/40408 ... -na-Dunavu
 
Najgori gosti su oni koji dolaze sa kruzera, da l recnih ili okeanskih isto je. Izuzetno malo para trose, ustanu ujutro, doruckuju na brodu, izadju sa vodicem po Kalemegdanu i centru obidju turu, jako retko bilo ko sta kupi ili da sedne negde da jede jer trce na brod nazad na rucak. Na brodu ostave 95% novca.
Jedino sto moze da se zaradi na njima je od luckih taksi koje ne znam koliko iznose.
 
Ipak na te kruzere svakodnevno se dostavljaju velike količine hrane i pića (ne znam da li i sipaju gorivo negde kod nas), dolaze kulturno-umetnička društva, plaćeni su i autobusi i vodiči za ture. Svakako ih je bolje imati nego nemati.
 
Cak vodici i nisu nasi. Od tipa 100 grupa be znam da l je 20-30% lokalnih vodica sa licencom. A za hranu uzimaju iz odredjenih luka na okredjeni period, pogotovo ako kruz traje krace, iz maticne luke sve uzimaju.

Naravno da imamo neke “koristi” ali ne toliko koliko ljudi misle tj kako se predstavlja u javnosti da trose ko zna koliko stotina evra za par sati sto provedu u BGu.
 
Koliko god da potrose bolje je nego da ne potrose tako da smo u sartu u plusu. Ako im se svidi BG i Srbija iz kruzera mozda dodju i avionom pa uzmu hotel ili odu u neku etno selo na odmor. Sto vise ljudi prodje i vidi drzavu to je bolje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=542806#p542806:3bm2xeqr je napisao(la):
loyola » Uto Jun 05, 2018 12:56 pm[/url]":3bm2xeqr]Najgori gosti su oni koji dolaze sa kruzera, da l recnih ili okeanskih isto je. Izuzetno malo para trose, ustanu ujutro, doruckuju na brodu, izadju sa vodicem po Kalemegdanu i centru obidju turu, jako retko bilo ko sta kupi ili da sedne negde da jede jer trce na brod nazad na rucak. Na brodu ostave 95% novca.
Jedino sto moze da se zaradi na njima je od luckih taksi koje ne znam koliko iznose.
Kliknite za proširenje...
Sve i da je to tačno, opet su bolji od drugih (mahom Evropskih ali mladih) turista koji dođu u hostele, ostave 10 evra po noći, jedu i piju po prčvarnicama ceo dan za 50 i onda idu kući a za sobom ostavljaju smeće, buku i probleme.

Ovi sa kruzera su barem uglavnom sredovečni a neretko i poslovni ljudi koji zapravo i hoće da vide nešto a ne ostavljaju probleme iza sebe. To da uglavnom sve obilaze autobusima stoji, ali mislim da moraju tako jer brodovi ne ostaju dugo, te da bi videli što više od grada za što kraće vreme, uzmu to tzv. panoramsko razgledanje. Što možda ne donosi toliko para kao pešaka, ali opet donosi neki prihod i našim vozačima i svim ostalim koji učestvuju u tim aranžmanima.

Mada mislim da su za Beograd ''najzahvalniji'' turisti iz Azije. Često ih viđam, dolaze autobusima (valjda iz Hrvatske posle broda, ako sam dobro razumeo i video tablice), odsedaju u pristojnim hotelima i grabe da vide što više od grada. Slikaju i upijaju sve što vide, i uglavnom se radi o sredovečnim ljudima. Mada čak i mlađi deluju zainteresovanije za sam grad i kulturu nego njihove ''kolege'' iz Evrope koji dolaze samo da se najedu i razvale od alkohola i seksa za male pare.
 
Jesi ti možda putovao kao mlad? Ako jesi, da li odsedao u hotelima od minimum 4 zvezdice?
 
Aha. Putujem negde skoro svake godine već poslednjih gotovo 30 godina. Uglavnom odsednem u hotelima od po 3 zvezdice. Koristim čari modernih tehnologija pa nađem pristupačan hotel koji košta tek malo više od prosečnog hostela a nudi mnogo bolji smeštaj. Bio sam par puta i u hotelima sa po 4 zvezdice, al ajd to jeste bilo na moru u Turskoj i nekim drugim zemljama gde je smeštaj jeftin jer ga ima puno.

Za sobom ne ostavljam ni smeće ni buku. Putujem da bih video što više od dotične zemlje, naroda i kulture. Tako da uglavnom obilazim znamenitosti i kulturne sadržaje a najviše volim da gledam i slikam sam grad i arhitekturu.

Jeftin provod i majmunisanje imam i kod kuće u sopstvenom gradu, na svakom ćošku, tako da su to poslednje stvari koje me interesuju kad idem negde van.
 
Oni to nemaju zato i dolaze ovde.

Kao što i naši ljudi kada odu u Nemačku, Švedsku i Švajcarsku ne bacaju smeće jer se plaše kazne, tako i stranci ovde bacaju jer i lokalci to rade. (Mada je jedan hrabri komunalac skoro nekom Norvežaninu naplatio kaznu zbog bacanja opušaka).
Pored pristupačne cene mladi odsedaju u hostelima zbog mogućnosti da upoznaju druge putnike, obilaze grad preko "free walking tour"-a (koji nije besplatan već se putem napojnica plaćaju uglavnom drugi mladi koji pokazuju grad), upoznaju običaje i navike lokalaca, urbanu kulturu, kultura gradova nije samo u muzejima, već je na samim ulicama, klubovima, parkovima...

Ako ostave đubre u izlasku to je zato što im dozvoljavamo i zato što mi to radimo, ako spavaju u zbudženim hostelima koji se nalaze u stambenim zgradama, to je zato što grad dozvoljava takve hostele, ako jedu na ulici to je zato što i mi to radimo, zato što u krugu 200m od trga republike imaš možda i 30 objekata sa hranom.
 
Аман, бре, има оних који одседају у хотелима, у хостелима и становима на дан. Па нека их. Има их који једу у ресторанима, по кафанама, моловима и на улици. Па нека их. Неки иду у музеје, неки у тржњаке, а неки у клубове и на сплавове. Нека их.

Пре петнаест и више година морао си пушком да тражиш странца у Београду, а сада само зује. И ја сам срећан због тога.
 
Jel u celokupnoj računici bitno samo koliko njih dolazi... ili je ipak bitno i koliko para ostavljaju naspram toga koliko troškova prave?


Srećan sam i ja što se grad otvorio, i za turiste i za investicije, jer upravo to otvaranje jeste jedan od najvažnijih koraka za današnje zemlje u tranziciji. Samo što je vreme da se malo fokusiramo i na one izdašnije turiste, a ne samo na ove što dolaze da prespavaju za 10 i najedu se za 20 evra a za sobom ostave isto toliko problema i troškova koje mi snosimo.
Vreme je da se preraste stadijum ''Dođite u Beograd, Evropski Bangkok gde možete da radite sve ono što kući ne smete ili ne možete da priuštite'' i pređe na novi pristup koji će da predstavlja i promoviše Beograd kao nešto više od pukog bordela.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=545035#p545035:104pflh3 je napisao(la):
Bender Rodriguez » Pet Jun 15, 2018 2:37 pm[/url]":104pflh3]Jel u celokupnoj računici bitno samo koliko njih dolazi... ili je ipak bitno i koliko para ostavljaju naspram toga koliko troškova prave?


Srećan sam i ja što se grad otvorio, i za turiste i za investicije, jer upravo to otvaranje jeste jedan od najvažnijih koraka za današnje zemlje u tranziciji. Samo što je vreme da se malo fokusiramo i na one izdašnije turiste, a ne samo na ove što dolaze da prespavaju za 10 i najedu se za 20 evra a za sobom ostave isto toliko problema i troškova koje mi snosimo.
Vreme je da se preraste stadijum ''Dođite u Beograd, Evropski Bangkok gde možete da radite sve ono što kući ne smete ili ne možete da priuštite'' i pređe na novi pristup koji će da predstavlja i promoviše Beograd kao nešto više od pukog bordela.
Kliknite za proširenje...
Ja se u poptunosti slazem sa Vama, ali mislim da Beograd ima jos puno da radi na imidzu da bi mogao uopste da racuna na takve turiste. Radi se na tome poslednjih godina, ali sve je to ono sto nas narod kaze ,,promuckaj pa prospi ,,
 
Zamislite samo koliko moramo lagati turiste za mnoge lokacije. A šta je laž do smrtni greh.
Gorećemo u paklu, tako mi svega!
 
Grad je prljav ; nacickan klima uredjajima i grafitima..... Transport prljav i smrdljiv
 
Можда је аљкав бољи израз, поред прљавштине у виду смећа, графита и чађи, ту су и плакати свуда, хаотично окачене климе, разноразне препреке по тротоарима, баште кафића без реда, одступања у уређењу мобилијара, различите подлоге плочника на малим раздаљинама и којекакве импровизације.
 
Srediti Kalemegdan pod konac. Istražiti sve što se može, otkopati, prezentovati podzemlje turistima. ZOO vrt ili proširiti, ili ga preseliti npr. na Adu-ne znam koliko tamo ima mesta? Izgraditi muzej sa pristaništem za kruzere u Vinči i neprestano je reklamirati-od aerodroma do svetskih televizija. Npr. privesci, suveniri u obliku vinčanskih figurica. Omogućiti izlete brodom do Novog Sada, Karlovaca, Smedereva, Viminacijuma, Djerdapa. Srediti Muzej vazduhoplovstva-izuzetna zbirka eksponata retkih u svetu, čitao sam da je taj muzej u top 5 u Evropi i u 12 u svetu. Vojni muzej detaljno restaurirati-lokacija odlična, kao i zbirka. Praviti novi muzej grada. Veliki potencijal je i u novom Teslinom muzeju na Dorćolu. Konačno su sredjeni MSU I Narodni muzej, sada ih treba dobro reklamirati i ulagati u gostovanje stranih izložbi i naših u svetu. Imamo takvo blago, a ne znamo da ga koristimo. Renovirati Sava centar-takodje veliki potencijal u kongresnom turizmu. Koliko samo u Zagrebu kukaju što nemaju kongresni centar. Sredjivati grad postepeno, ali temeljno i kvalitetno. Skidanje klima, propisati kako da izgledaju izlozi itd. Srediti park Topčider-izuzetna prirodno-istorijska celina. Naći rešenje za dvorove na Dedinju, srediti i otvoriti cele nedelje. Srediti dvorove u centru-iseliti administraciju, težiti da im se vrati originalni izgled i koristiti za muzeje i kulturne centre. Već ima gomila tura po Beogradu-pešačkih, komunističkih itd-srediti Kuću cveća i onaj kompleks gore. To je dobro posebno za ex yu, Kineze itd. Srediti Avalu, tu su i ture do Oplenca, koji je pravi dragulj, a raspada se. Ima nekih starih rudnika na Avali, Kosmaju itd-videti šta sa tim. Ušće park se sredjuje-od jeseni će tamo biti i Bodrog i podmornica. Hoće da prave panoramski točak itd. Treba paziti da ne ispadne neki kič i cirkus na kraju. Novi prirodnjački muzej treba ukomponovati. Srediti obale, raskloniti limene kante od splavova-propisati im izgled itd. Mogućnosti su ogromne...
 
Zaboravih da dodam i Zemun, koji bi bio bombona kada bi se sredio, a tako je zapušten da je to neverovatno. Generalno je prednost to što se turistima lagano može ponuditi gomila izleta van samog Beograda, a brojni lokaliteti su blizu-od Fruške Gore, Sirmijuma, Carske bare, Zrenjanina, dvoraca po Vojvodina, vinskih tura po prelepom Vršcu, Deliblatska pešara, jezera u Beloj Crkvi, Srebrno jezero, vojvodjanski salaši, Obedska bara, pa Banja Koviljača, prelepi krajevi oko Drine, Tršić, Cer, Tekeriš, Mačkov kamen-tamo sam se pentrao i gore se još vide rovovi iz borbi Prvog svetskog rata-strašna priča. Zatim valjevski kraj, Šumadija, seoski turizam, manastiri, pa južnije kada se krene po banjama..samo da ima ko da ih sredi poput madjarskih i slovenačkih..Sve se to može kombinovati i obilaziti iz Beograda.
 
Лепо сагледани потенцијали, само треба уложити новца и труда. Дефинитивно оно што прво треба да се среди јесте тврђава са Калемегданским парком као главна туристичка атракција. И да буквално све буде под конац, уредно, безбедно, чисто, добро истражено и презентовано.
 
Nadju se pare kada se hoće. Eno Tamara u akciji rekonstruisala deo klinike u Kragujevcu. Našla žena sponzore, dovela Italijanku iz dobrotvornog udruženja iz Bolonje. Žena došla u bolnicu i ne može da veruje. Kaže da dolazi u Kg već deset godina i nije imala pojma da se bolnica raspada. E pa ti direktori po Kragujevcu su potpuno nesposobni. Umesto da iskoriste te Italijane i Fijat-da se zbliže sa njima, da vide kako da dobiju neku donaciju itd-oni sede i čekaju.
 
Meni bilo fascinantno da se nista ne odrzava vec se ceka da se raspane skroz
Ne postoji redovno odrzavanje domar nista
 
Novootvoreni narodni muzej ce svakako privuci ljubitelje umetnosti iz sveta koji zele da vide, do sada "skrivene", umetnicke radove svetski poznatih umetnika. Skromna zbirka, ali vredna.
Takodje, mnogi putuju u druge drzave da vide klasnicne opere i balete, gde je karta nesto jeftinija i gde ne moraju da se grabe za karte.
Koncerti svetski poznatih muzicara, fanovi su spremni da prelete pola planete da bi prisustvovali.
Inernacionalni sportski dogadjaji.

Uopste, ponuditi Svet svetu, u Beogradu, jer je geografski polozaj pogodan za to. A lokalne znamenitosti da profitiraju od toga usput.
 
Jedan Dobar golf klub sa dva polja od 18 rupa sa dobrim pratecim objektima bi svakako zbog nase klime drzao Beograd u sezoni 7 meseci ako ne i 8. Sad ako uzmem u obzir da dobar klub sa 2 x 18 moze da primi 300-400 igraca svaki dan, racunica je vise nego jasna.
 
Па има голф клуб на Ади, али што да не направити још који. Главни ороблем је наравно као и код свих садржаја, приступачност.
 
Započeo sam rad na "BEOGRADSKOM TURISTIČKOM VODIČU" , podstaknut nedavnim promenama. O "Vodiču za Prokop" sam već pisao u temi o Prokopu , gde se mogu videti i slike , a dopuna se može videti ovde , kao i ovde. Slike nisu najnovije , imam neke dorađene , ali ih nisam postravljao na forum.



Što se tiče postavljene mape , da li bi trebalo još neku informaciju da postavim , koja bi detaljnije obradila (svaka lokacija ponaosob)? Na mapi sam naveo stanice polazaka vozova i autobusa , kao i usputne stanice gde primaju putnike , kao i terminus turističkih autobusa i aerodrom. BG: voz ću posebno odraditi na drugoj mapi.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh