Бољи распоред садржаја - питање битно за бољи Београд
Заиста је битно и како је распоређено растиње у Београду. Ретко који град има читаве простране шуме у свом средишту, чак у историјском језгру или тако велике вртове као што је Калемегдан са изласком на реке и још новобеоградско Ушће преко пута. Ретко у ком граду човек једноставно не може ни да препешачи толика растојања у природним целинама у самом граду. И највећи градски вртови европских градова не прелазе величину од 500 пута 500 метара, а то се уздуж и попреко пређе за пет минута. Али без обзира на то богатство које имамо сувише брзо се уклања дрвеће, а сада са честим и јаким олујама које имамо, и сама природа уклања што људи нису, а ново дрвеће се и поред неких силних бројки које нам саопштавају, не види у довољној мери, некада и зато што нестане и пре него што приметимо да је засађено. Једноставно сувише је лако уклонити дрво, али много је теже сачувати и добити ново одрасло дрво.
Али исто тако стоји да док у београдским шумама имате хлада, али нема људи, на булеварима Новог Београда и даље, чак и после пола века, као да је забрањена садња дрвећа на неким местима, стоје дуги травњаци уз тротоаре, нигде дрвета, примера има свуда. У Гагариновој улици је чак могућ шестоструки дрворед, а у једном делу улице не постоји скоро ни једноструки. Дрвеће може да се посади чак и на травњаку са шинама, једино је битан избор врсте дрвета.
Постоје и даље многе улице које сем асфалта немају ни травку. А све је више улица у ширем центру које су до скоро имале куће са дрвећем у двориштима, а сада имају вишеспратнице на њиховом месту без икакве и најмање надокнаде растиња, чак ни у виду једне жардињере испред улаза !
Сем распореда дрвећа Београд или надлежни у њену имају трајни недостатак смисла за распоређивање, тако рецимо цветне леје на Пашићевом тргу са околним вртним површинама до ул. Краља Милана имају толико цвећа да би сваки новобеоградски блок добио по једну пристојну леју за цвеће, али постоје правилници који су одредили да се у насељима не сади цвеће, сем ако то сами станари не учине. Чак и у самим вртовима цвеће је често неједнако распоређено, нема га на неким врло лепим местима, а има на местима на којима се налазе и неки други садржаји који се намећу, пример је улаз у Калемегдан.
Водоскоци - негде их има пуно, мада не мислим да је и превише, али негде их нема уопште. Примери: Од Дома синдиката до Општине Звездара их има преко десет, и од Сава центра до Пупиновог булевара има само у једној улици - пет водоскока. А читав Западни Нови Београд са сто хиљада становника, са изузетно вртно уређеном обалом - нема ни једну једину. И читаве велике општине, Вождовац на пример - нема ни један водоскок !