Био сам учесник овогодишње Регате "Река" па сам искористио прилику да фотографишем Стари Београд са Дунавске стране, односно са брода, одакле га странци који долазе крузерима први пут угледају и да и фотодокументацијом коначно срушимо те имагинарне легенде о неким превредним "визурама" и ступидаријама о "заклањању" тврђаве, "идентитету града" и сличним беспредметним физозофијама.
Све ово што се фотодокументацијом доказује сам и у теорији објашњавао и писао и писао, али није много вредело. Ова фотодокументација такође лепо показује колико већина великих критичара и "бораца за Београд" заправо познаје свој град, тј. НЕ познаје.
За почетак, сочна панорама постиндустијске апокалипсе планете земље из неке сурове будућност филма тематике "Побеснели Макс" - овом изузетном панорамом и првим утиском коју странац доживљава наш град неприкосновено доминира његово преузвишено височанство - СУЛУНДАР, потпомогнут изузетно допадљивим Панчевачким мостом. Да не заборавим и шодер-крузер у златном пресеку реке.
Негде у оси реке Саве примат преузима спортски комплекс МГМ иако сулундар никако не дозвољава да изгуби ни грама своје пажње неприкосновене звезде градске силуете. Смела футуристичка архитектура спортског комплекса заједно са омиљеним нам сулундаром, соцреалитичким казамат солитером и клонираним блоковима, уз потпуно пуст и беживотан кеј и даље одају утисак планете после људи. Руку на срце, ипак је било 11 ујутро а и киша је стала пре само пола сата.
Идолазимо до суштине приче. Панораме Београдске тврђаве са Дунава. Ту је и старо здање Беко фабрике које у старту, као што видимо, не заклања апсолутно НИШТА. На овој фотографији са лакоћом можемо замислити и тај додатни део новопланираног комплекса и закључити да ни он неће заклонити апсолутно НИШТА. А панорама ће бити изузетно обогаћена јер ће поред старе камене тврђаве ушушкане у зеленило и архитектуре футуристички пројектованог спортског центра место наћи и једна модерна флуидна форма да складно повеже тај несклад и испрати тај својеврсни карактер Београда. Искрено речено - феноменално!
Од те тачке трвђава бива у потпуности заклоњена спортским комплексом све до момента када се Деспотова кула не нађе тачно између затворених базена и куле спортског центра. Овде коначно долазимо до осетљивог питања погледа на тврђаву. Међутим, ако пажљивије анализирамо фотографију и присетимо се "продора" по средини новопланираног комплекса закључујемо да ће ново "проблематично" крило Захиног пројекта бити на позицији ових бандера са рефлекторима иза затворених базена јер је старо здање Беко фабрика иза саме куле комплекса а продор кроз Захин комплекс је у оси Деспотова кула-кула спортског центра. Закључак - тврђава ни са ове позиције не бива заклоњена.
Ја сам горње фотографије начинио са циљем. Колегиница из гостујућег града није била претерано фасцинирана овом иузетном панорамом:
А шта то она фотографише? Можда нешто што је и вредно подешавања експозиције? Реку, бродиће а иза њих земунске солитере које извирују из рајског зеленила и стари Земун са Гардошем у даљини ... да, нешто истински вредно фотографисања. "Бај д веј" на овој фотографији се наслућује и колико би у целу ову визуру "легле" куле хотела Кампински и колико лупетају глупости наши врли "стручњаци" о "визуелној конкуренцији" Гардошу. Сваким даном имам све мање поштовања за домаћу струку.
За крај, да се ми вратимо на наше височанство - сулундар ијош једну постапокалиптичну идилу напуштене старе дорћолске централе:
Од ове тачке смо се сви сморили. Нит има природе, нит има града, ништа битно, ништа лепо ... укрштање два вида јавног превоза код Панчевца. Иначе, обновљена је носећа греда моста која просто блиста за разлику од свега осталог.
и тако све до Великог села одакле почиње права речна дивљина која се простире све до Винче, након које следи Ритопек са заиста специфичном и харизматичном панорамом.