Šta je novo?
Od:
Filteri

Javni prevoz u Srbiji

Uh što ne volim kad se ovako ističu ove grbine na krovu autobusa...

Inače Tomo svaka čast i hvala za slike. :sesir:
 
НС ладно може да донира своје Икаре у ГСП Београд :D
 
Ovaj zglobni visokodni 861 kao i N 909 bi u bg uveliko vozili...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=785128#p785128:2bhl5mxf je napisao(la):
Bender Rodriguez » 19 Oct 2020 12:20 pm[/url]":2bhl5mxf]Uh što ne volim kad se ovako ističu ove grbine na krovu autobusa...

Inače Tomo svaka čast i hvala za slike. :sesir:
Kliknite za proširenje...

Može kapa i kod CNG-a i kod električnog lepo da se uklopi. Španci uglavnom znaju kako:

Castrosua New City Scania N280UB (CNG) v1: https://www.flickr.com/photos/47704640@N02/46131865965/
Castrosua New City Scania N280UB (CNG) v2: https://www.flickr.com/photos/javiermartn/31922005295/
Tata Hispano Area Irisbus Citelis 12 GNC: https://www.flickr.com/photos/47704640@N02/14016794784/

...sve dok ne za**ru big time :D : https://www.flickr.com/photos/sw11simon/19566754879/

U odnosu na normalan N270UB dizel: https://www.flickr.com/photos/javiermartn/31108097773/

Ja sam električne Ikarbuse zamišljao kao ovaj Castrosua CityVersus Irisbus Citelis 12 GNC što se tiče prednjeg dela kape: https://www.flickr.com/photos/autobuses ... 676027775/

Zadnji deo trebao je biti izdignut kao kod Urbanwaya, pa bi se možda tu uglavila i ugradnja klima (kao kod dabldekera). Umesto CNG boca trebalo je montirati kontaktnu ploču (za punjenje preko obrnutog pantografa u garaži), deo baterija i vuču. Plus da ne bi maska toliko štrčala kao kod CNG-a moguće je useći krov kao kadu što bi rezultiralo nešto nižom visinom putničkog salona, ali manjom visinom celog vozila. Dakle može lepo da se uklopi samo ako se to i želi.

Mnogi autobusi, posebno električni deluju nabudženi i nezgrapni, mada u poslednje vreme ima i boljih rešenja.
 
Pa to, na takva rešenja sam mislio. Viđao sam i ja po Evropi dosta električnih ili CNG autobusa ali sa tim dodacima da ne izgledaju ko da imaju tumore. :D

A onda vidiš ovako nešto i počne da ti se povraća. :roll:

Kapiram ja da je to namenski tako postavljeno, da prilikom kretanja vazduh koji se odbije o šoferku ulazi u tu sklopku. Ali brate... pa postoje i drugi načini da se napravi takva dinamika vazduha a da vozilo ne izgleda kao nečiji prvi pokušaj sklapanja Lego kockica. :roll: Rusi, čak ni Sovjeti, koji nikad nisu marili za estetiku već samo za funkciju, nikad ne bi ovako nešto pustili u promet.
 
Realno nije ih estetska mnogo interesovala, jer tu se radi o tek jednom dovršavanju karoseriranja šasije B9S, tada jedno šest sedam godina stare. Dopremljena je iz ugašenog Alfa busza. Da je bilo reči o serijskog proizvodnji, apsolutno bi takvim detaljima trebali posvetiti mnogo više pažnje, jer i inače je autobus izgledao poprilično nedovršeno, a mislim i da je poslednji koji je izašao iz Megabusa. Mogu se pronaći slike originala na istoj šasiji, kao i nadogradnji drugih karoserista, a inače je takva šasija, niskog poda sa motorom napred, prevashodno projektovana za dodatak još jedne prikolice, čime se Volvo duži niz godina bavio. Tu se vidi da to ne mora uopšte nalikovati nekom tumoru :)  al opet reč je o serijskoj proizvodnji ozbiljnog imena. Evo primera sa Wikidata-e

1200px-Goteborg_autobus.jpg

Autor: Andrzej Otrębski
 
Ti trodelni su nastali kao odgovor opštoj nestašici vozača.

...mada...
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-Zgts_XPJj0[/youtube]
:lool:
 
Ma nek naprave jedan autobus dužine od Inđije do Smedereva i rešen problem. :)
 
Ал би се овај заглавио на скретању из Дечанске у Деспота Стефана :D
 
Glwdam kako ae ovaj muči sa ova dva zgloba i rikvercom. Mislim da je najveći problem što druga prikolica ispadne iz vidnog polja retrovizora. Mada, rekao bih da se i ne snalazi najbolje jer pravi preoštre i dugotrajne zakrete volanom. Da bi sva tri segmenta slušala, moraju ti pokreti volanom da budu brzi i česti. Ovo je isti princip kao vožnja dvosovinske prikolice na kamionu u rikverc. Samo je proprcija dužina (međuosovinskih rastojanja) drugačija. Još ako je četvrta zakretna, eto novog razloga za veselje.
 
Браво за еКГ и младог господина, треба нам барем 5 таквих за Бг :vops:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=kTqgGzsQeSQ[/youtube]
 
Novi Sad :D

#1016
Mercedes Benz Conecto NGT by Conecto NS, on Flickr

#929
Iveco Crossway LE by Conecto NS, on Flickr

#932
Iveco Crossway LE by Conecto NS, on Flickr

#1055
BMC Procity 18 CNG by Conecto NS, on Flickr

#934 i #923
Iveco Crossway LE and Irisbus Capena Urby CNG by Conecto NS, on Flickr

#1024
Mercedes Benz Conecto NGT (2020.) by Conecto NS, on Flickr

#906
Ikarbus IK218N (2007.) by Conecto NS, on Flickr
#710
Neobus 405G (1997.) by Conecto NS, on Flickr

#966
Ikarbus IK218N (2016.) by Conecto NS, on Flickr

#879
Ikarbus IK201 (2005.) by Conecto NS, on Flickr

#1003
Mercedes Benz Conecto NGT (2020.) by Conecto NS, on Flickr

#1052
BMC Procity 18 CNG by Conecto NS, on Flickr

#969
Ikarbus IK218N by Conecto NS, on Flickr

#738, #988, #1000, #1035
Ikarbus, Mercedes and Volvo by Conecto NS, on Flickr
Ikarbus, Mercedes and Volvo by Conecto NS, on Flickr

#891
Neobus Citta LF by Conecto NS, on Flickr

#878
Ikarbus IK201 by Conecto NS, on Flickr

#892
Neobus Citta LF by Conecto NS, on Flickr

#790
Volvo B10MA by Conecto NS, on Flickr

#972
Ikarbus IK218N by Conecto NS, on Flickr

#1023
Mercedes Benz Conecto NGT by Conecto NS, on Flickr

#926 iskasapljen i čeka sečenje
Irisbus Capena Urby CNG by Conecto NS, on Flickr
 
Смањи мало резолуцију кад објављујеш овде фотке, без потребе се тешко учитавају фотке :)
 
Zanimljiv rad, koji se bavi uporednom analizom funkcionisanja, kao i cenama javnog prevoza u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani:

:arrow: https://repozitorij.pmf.unizg.hr/island ... F/download


U Beogradu je javni gradski prijevoz najskuplji, te je pojedinačna karta skuplja za 51%, dok su ostale vrste karata do 15% skuplje od cijena karata u Zagrebu. U Ljubljani je najjeftiniji i taksi prijevoz gdje će se za udaljenost od pet kilometara platiti 29,15 kuna, u Zagrebu 44,56 kuna, a u Beogradu 50,02 kune.
Kliknite za proširenje...
 
Razlike u ceni po tipovima karata:

Uspoređivanjem cijena pojedinačne karte koja vrijedi 90 minuta, karta u Ljubljani je jeftinija za 35%, dok je u Beogradu skuplja za 51% u odnosu na cijenu karte u Zagrebu. Mjesečna karta je u Ljubljani 45% jeftinija, a u Beogradu 8% jeftinija u odnosu na Zagreb. Mjesečna karta za studente je u Ljubljani 7% skuplja, a u Beogradu 13% skuplja u odnosu na Zagreb. Mjesečna karta za nezaposlene je u Ljubljani 9% jeftinija, a u Beogradu 13% skuplja u odnosu na Zagreb. Godišnja karta je u Ljubljani 35% jeftinija, a u Beogradu 4% skuplja u odnosu na Zagreb.
Kliknite za proširenje...

Dodao bih par komentara na rad.

Što se tiče autobusa autor je u obzir uzeo inventarski vozni park GSP Beograd čija je razlika u odnosu na aktivni vozni park za solo i zglobne autobuse 2015. godine bila velika. Kakva je situacija danas, 5 godina posle? Izlaznost solo povećana je zamenom dotrajalog inventara novim aktivnim voznim parkom, međutim ne samo što je smanjen inventar zglobnih otpisom rashoda već je i izlaznost značajno manjeg aktivnog voznog parka opala prateći skor prosečne starosti vozila u pomenutom segmentu. Ovoliko "ljuljanje" statistike u tako kratkom (poludecenijskom) roku nije karakteristično za jednu evropsku ekonomiju poput Slovenije i Hrvatske, posebno ne u slučaju da tome aktivno doprinosi ista vlast tokom drugog mandata.

Dotakao bih se i tramvajskog podsistema. Da se primetiti kako je dužina tramvajske mreže povećana u odnosu na 1960. Praktično je udvostručena što je ispraćeno i kapacitetom voznog parka (greškom napisano kapacitet sedišta umesto ukupnih mesta deklarisanog kapaciteta), međutim broj vozila je bio manji, broj vozila u saobraćaju i broj pređenih vozilo-kilometara otprilike isti, te sličan broj putnika. Ovo govori da dok je tramvajska mreža proširena, kapacitet povećan, koeficijent iskorišćenja kapacitet vozila značajno je opao zajedno sa intervalom nailaska vozila. Uzevši u obzir i varijabil povećanja grada današnji sistem iako glomazniji manje doprinosi JGP kroz slabiji udeo putovanja tramvajem.

Tu dolazimo i do sledećeg zapažanja koje se tiče opisa složenosti mreže linija. Autor pominje linije poput 531 kao fider usput potpuno ignorišući uže gradsko jezgro kao zonu gde se upravo autobusi najviše preklapaju sa tramvajem, zbog čega isti prevoze mnogo više putnika od tramvaja posebno posmatrajući dostupne kapacitete. Otuda i 17% iskorišćeni tramvaji, preopterećeni solo autobusi. Ovde mnogo veću ulogu čine autobusi umesto tramvaja na dugačkim poprečnim trasama i radijalnim linijama nego tramvaji koji pokrivaju najopterećenije koridore.

Dakle zaključak bi bio da kada se uzme u obzir kvalitativno vrednovanje prevozne usluge pregledom gore pomenutih varijabila onda i razlika indeksa kvaliteta usluge u odnosu na kvantitativnu razliku u ceni može biti veća. Drugim rečima čak i kada je cena karte za jednu vožnju viša za 51% nego u Zagrebu indeks usluge neće pratiti prosek cenovne razlike različitih vrsta karata prilagođene kupovnoj moći već uzevši u obzir srednju brzinu, kapacitet, pouzdanost može biti čak i značajno niži (obrnuto proporcionalan). Ovaj indeks vrednovanja prevozne usluge ukazao bi na to da tramvaj u Beogradu ne može zameniti metro, niti vršiti istu ulogu kao tramvaj u manjem Zagrebu.
 
Beograd ima dosta dobru mrežu linija, ali to ne vredi mnogo, s obzirom na broj vozila koji je nedovoljan za postojeću mrežu linija.
Nedovoljan broj vozila ne može da zadovolji potrebe građana.

Paralelno sa tim, uz nedostatak vozila sve je više solo-vozila, što je nedopustivo za veliki grad.
Samo ova činjenica dovodi do drastičnog pada kvaliteta javnog prevoza u gradu, da ne nabrajamo dalje...

Zatim, tu je veliki problem dotrajalosti vozila, kao i njihovog nedovoljnog održavanja po svim segmentima.

Zatim, tu je problem previsokih cena karata, koje Beograd dovode na vrh liste gradova sa najskupljim javnim prevozom.

Dakle, javni gradski prevoz u Beogradu je jedan od najskupljih, a po kvalitetu usluga jedan od najlošijih u našem širem okruženju.

Kako stvari stoje, ne naziru se namere gradskih vlasti da poboljšaju kvalitet javnog prevoza u Beogradu.
Nažalost, podaci i stanje na terenu govore upravo suprotno...
 
Beograd ima bas mnogo vozila u saobraćaju prema svojoj veličini. Mislim da u Evropi nema grada sa više vozila, а da je između 1 i 2 miliona stanovnika. Mada je tome u najvećoj meri kumovao nedostatak metroa.
Sto se zglobova tiče postoje i mnogo veći gradovi bez zglobova uopšte. Inače se slažem da bi Beogradu vise njih dobro došlo, ali nije na autobusu da glumi metro.
 
Не, али линије попут 95, 23, 16, 17, 18, на мишиће глуме метро.
 
Novi Sad

#1042
BMC Procity 18 CNG by Conecto NS, on Flickr

#877 i #970
Ikarbus IK201 & IK218N by Conecto NS, on Flickr


#1015 i #1025
Mercedes Benz Conecto NGT by Conecto NS, on Flickr

#922 i #964
Solaris Urbino 12 CNG by Conecto NS, on Flickr
Ikarbus IK218N & Solaris Urbino 12 CNG by Conecto NS, on Flickr

#943
Irisbus Citelis 12 CNG by Conecto NS, on Flickr

#921 i #1019
Solaris Urbino 12 CNG by Conecto NS, on Flickr

Solaris & Mercedes by Conecto NS, on Flickr
#931
Iveco Crossway LE by Conecto NS, on Flickr

#948
Ikarbus IK112N by Conecto NS, on Flickr

#970 i #997
Feniksbus FBI83M & Ikarbus IK218N by Conecto NS, on Flickr

#909
Ikarbus IK218N by Conecto NS, on Flickr
 
Novi Sad

2005. vs 2020.
(45 solo+20 zglobnih) vs. (8 mini+67 solo+25 zglobnih)

Fotka je nastala na istom mestu, pa zato postavljam :wink:

Foto: Cone, jgsp
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh