Фасцинантна је и дубоко патолошка тежња у овом народу да се презире свакога кога доживљаваш као "мање просветљеног" или образованог, паметног, напредног итд. него себе. Не чак и само у нашем народу, на подручју целе бивше Југославије заправо, усташлук од тог менталитета и живи.
Уместо да реакција на "ти људи су стицајем историјских околности сиромашнији / мање развијени / образовани него ја, хајде да им помогнем" увек и свуда је менталитет "ја сам бољи од њих и они су ми тег око ноге који треба да нидопоштавам и газим ако већ не могу да га се решим". То је присутно код "круга двојке" према остатку града, Србима са севера земље према југу, Београђанима према онима "из унутрашњости", Србијанцима према босанским Србима итд. итд. То је изузетно бедно и ускогрудо размишљање, утолико пре када се узме у обзир колико су и ови "богати" и "просвећени" свеопште узев бедни и јадни у односу на остатак развијеног света. Буквално просјак који пљује по другом просјаку јер ето он има читаве ципеле
Ја још треба да видим иједну политичку платформу ових "просвећених" која тежи да уздиже, образује и помогне те глупе, затуцане, инфериорне, просте итд.