Šta je novo?

Izbori 2025

Због позива. А друга ствар је што се код нас култура неговања традиције борбе у 2. светском рату потиснула, па нам 9.5. ни није државни празник.

Cek, ja moram direktno da pitam, MI NEMAMO ONO POSTROJAVANJE VOJSKE i SVA proslava koja je dostojna nase istorije?!
Juuu, ja sam sokirana, mislila sam da nisam ispratila dobro

Danas je državni praznik, obeležava se radno. Sinoć, veče uoči praznika na Kalemegdanu je pucao počasni plotun, danas se polažu venci na Grob neznanog junaka na Avali. A sudeći po Berićevom telegram kanalu vojska je paradirala na centralnoj proslavi.
photo_2025-05-09_10-15-13 - Copy.jpg
 
И да ли онда славити ослобођење или не? Мислим да треба, али са отклоном од идеолошке догме КПЈ.

Србија је ослобођена 9. маја 1945. и окупирана 11. новембра те исте године на лажним изборима (које је иначе, опозиција бојктовала). Бесмислено је порицати тријумф победе над фашизмом поготово узимајући у обзир да су већина оба покрета отпора чинили Срби а партизани су победили тек када су им се придружили Срби четници. Издаја и 55-отогодишња окупација је дошла касније али само ослобођење од усташлука је било и остаће национални тријумф
 
Зато треба направити јасну разлику између протеривања окупатора и промене система након тога.
Опет, ми ни за победу у 1. светском рату немамо адекватну културу сећања, и она се боље неговала чак и у комунизму.
 
Četnici slave partizane i Crvenu armiju. Hrvati, kojima su komunisti iscrtali granice, optužuju iste za zločine.

U međuvremenu, misa za žrtve partizanskog zločina. Oslobođenje Zagreba je zločin, izgleda. :rolleyes: Ceo svet otišao u k!

 
Србија је ослобођена 9. маја 1945. и окупирана 11. новембра те исте године на лажним изборима (које је иначе, опозиција бојктовала). Бесмислено је порицати тријумф победе над фашизмом поготово узимајући у обзир да су већина оба покрета отпора чинили Срби а партизани су победили тек када су им се придружили Срби четници. Издаја и 55-отогодишња окупација је дошла касније али само ослобођење од усташлука је било и остаће национални тријумф
"Zanimljivost" za koju do sad nisam znao:

 
Ћута, Понош, Милош Француз, Несторовић нешто одвале, и таман када помислиш да не може ниже и глупље од опозиције, сасвим изненада улеће један опозициони играч, да по ид*отлуку далеко иза себе остави све остале:

Zašto je relevantan ovaj ugostitelj?

Дакле, баве се туђим грађанским ратом, у којем међу Србима, укључјући и учеснике протеста и противнике власти, далеко већу подршку/симпатију има Московски ентитет Источнославије него Кијевски ентитет Источнославије. Зашто је став у Србији такав везано за белосветску политику на коју не можемо да утичемо, и из зоне која на нас минимално утиче од прве секунде потписивања Бриселског споразума 2013. уопште није важно. Тема је довољно небитна, са ненадлежним туристом у Москви у овом истотијском тренутку, да би минимум и знања и разума било игнорисање те теме. Али не лези враже! У политичком маркетингу постоје углавном две разумне тактике: 1) пропагирај у својој циљној групи 2) пропаганда за све (кеч ол). А сада је ЗЛФ измислио тактику "Кеч ноубади". За Нобелову награду за политику.

Иначе, израз Источнославија је много примеренији за Белорусе, Украјинце и Русе, него што је израз Југославија за Словенце, Хрвате и Србе. Код првих за разлику од других постоји врло јака органска веза и дубока симбиоза. Чак и у овом актуелном грађанском рату, памтим да су 1990-тих Срби и Хрвати (баш народ) бестидно и без самокритике све најгоре мислили и говорили о оном другом. Пре пар месеци сам био баш у Русији, и главно осећање самих Руса је стид што су се односи покварили на тај ниво.

То је и културно, и цивилизацијски сасвим други свет, од кога смо одсечени и копнено и поморски. Не ја лично, који живим у оази мира те зоне, и (са изузетком могућности међународних путовања) имам далеко боље услове него у Србији, Словенији или Холандији. Индокина је трећи свет, Аустралија четврти, Чиле неки десети, није уопште битно ни опозицији ни студентима да се тиме баве. Већ смо се опекли на ложану око 5.октобра да "Ако политички будемо блиски са Швабама и Французима, имаћемо њихову куповну моћ". Туђа рука свраб не чеше. Сами студенти су схватили да је најпаметније бавити се нама самима, па тек када себе средимо, евентуално размотримо различити однос ка спољној политици. Али у опозицији је превише ликова и лидера којима из стражњице у главу то не долази.
 
Njihovo je da podrze i kazu - glasajte za studentsku listu. Sta ce raditi van toga, njihova stvar, ljudi ce glasati za ono sta im se svidja na slobodnim izborima za nekih godinu dana.

Bar ne pricaju - mi necemo podrzati studente ako oni ne osude diktatorsku proslavu u Moskvi. Takve izjave su problem.

Preterano je sad, van zajednicke borbe, zabraniti ljudima da misle i imaju svoje stavove.
 
Nebitni likovi.
Koliko god mi ovde pricali da smo u mehuru podrske studentima i kapiranju propagande rezima, i da siroka populacija nije bas na istoj talasnoj duzini...slusanje, citanje i uopste poznavanje opozicionara i njihovog delanja je mehuric u mehurovom mehuru. Niko ne zna da postoje.

Ljudi su culi za Sasu Jankovica, Djilasa, Jeremica, Sergeja Trifunovica, moooozda Mariniku. Niko ne zna ko je Cuta. Niko nije cuo za Milosa. Nestorovica tu i tamo neko zna. Niko nema blage veze sta je to ZLF i da li se to jede kad je post. Nebitni ostaju nebitni.
 
Od ovih sadašnjih ne.

Ako pogledamo prethodne izbore svi koji su izašli glasali su PROTIV SNS-a i Vučića a ne za neku od stranaka i njihove programe.
Većina ljudi i ne zna programe stranaka nego glasaju protiv vlasti.
 
Vrh