Ћута, Понош, Милош Француз, Несторовић нешто одвале, и таман када помислиш да не може ниже и глупље од опозиције, сасвим изненада улеће један опозициони играч, да по ид*отлуку далеко иза себе остави све остале:
Zašto je relevantan ovaj ugostitelj?
Zeleno-levi front (ZLF) ocenio je danas da odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na vojnu paradu u Moskvu ne može da predstavlja čin sećanja na antifašistički savez koji je stvorio temelje današnje Evrope već da je to proslava "diktatora koji je izvršio agresiju na susednu državu"
www.danas.rs
Дакле, баве се туђим грађанским ратом, у којем међу Србима, укључјући и учеснике протеста и противнике власти, далеко већу подршку/симпатију има Московски ентитет Источнославије него Кијевски ентитет Источнославије. Зашто је став у Србији такав везано за белосветску политику на коју не можемо да утичемо, и из зоне која на нас минимално утиче од прве секунде потписивања Бриселског споразума 2013. уопште није важно. Тема је довољно небитна, са ненадлежним туристом у Москви у овом истотијском тренутку, да би минимум и знања и разума било игнорисање те теме. Али не лези враже! У политичком маркетингу постоје углавном две разумне тактике: 1) пропагирај у својој циљној групи 2) пропаганда за све (кеч ол). А сада је ЗЛФ измислио тактику "Кеч ноубади". За Нобелову награду за политику.
Иначе, израз Источнославија је много примеренији за Белорусе, Украјинце и Русе, него што је израз Југославија за Словенце, Хрвате и Србе. Код првих за разлику од других постоји врло јака органска веза и дубока симбиоза. Чак и у овом актуелном грађанском рату, памтим да су 1990-тих Срби и Хрвати (баш народ) бестидно и без самокритике све најгоре мислили и говорили о оном другом. Пре пар месеци сам био баш у Русији, и главно осећање самих Руса је стид што су се односи покварили на тај ниво.
То је и културно, и цивилизацијски сасвим други свет, од кога смо одсечени и копнено и поморски. Не ја лично, који живим у оази мира те зоне, и (са изузетком могућности међународних путовања) имам далеко боље услове него у Србији, Словенији или Холандији. Индокина је трећи свет, Аустралија четврти, Чиле неки десети, није уопште битно ни опозицији ни студентима да се тиме баве. Већ смо се опекли на ложану око 5.октобра да "Ако политички будемо блиски са Швабама и Французима, имаћемо њихову куповну моћ". Туђа рука свраб не чеше. Сами студенти су схватили да је најпаметније бавити се нама самима, па тек када себе средимо, евентуално размотримо различити однос ка спољној политици. Али у опозицији је превише ликова и лидера којима из стражњице у главу то не долази.