Mislim da je jedan od glavnih problema to što ljudi ovde politiku doživljavaju kao neku video igricu ili film.
Imaš dobre momke, imaš loše momke, imaš izazov, imaš katarzu, prepreke koje junak treba da pređe... i onda kada pređe sve to, on pobeđuje zlo i svi žive srećno do kraja života. Mmmmdaaa...
Mnogo nezrelih pogleda ima ovde. Mnogo neinformisanosti, mnogo naopakih očekivanja i neshvatanja kako politika, društvo i međunarodna zajednica funkcionišu.
Što me opet vraća na onu priču o tome koliko nam je školstvo naopako i srozano raznim bespotrebnim glupostima. No dobro, to je druga tema.
Glasa se po emocijama, po fantazijama, po vizijama., po ložanama na Rusije, Kosova, Dušanova carstva i šta ti ja znam... glasa se po inatu, po nostalgiji, neki i po demenciji... ne glasa se razumom i logikom, ne glasa se u skladu sa aktuelnim okolnostima. I ne uspeva da se shvati da je politika vaga, skala... a ne binarni prekidač.
Sve u svemu, mislim da mnogi ljudi politiku i socijalne teme vide kao igrice ili film. Pa kao, kad jednom pobedi dobro, pobedilo je doveka. Ili kad jednom pobedi zlo, pobedilo je zauvek. To je naopako i nezrelo na toliko nivoa. Ali zaista nemam živaca da nekome to objašnjavam, a pogotovu ne ovako preko žice.