Šta je novo?

Izbori 2024

Srbi su mogli da se izbore za svoja prava i bez rata. Miloševiću se nisu svidele granice pa je krenuo u projekat velike Srbije. Na kraju je sve ratove izgubio i kao šlag na torti, izgubio i Kosovo. Opet kažem, propaganda je ovde toliko jaka da se zapatila i među obrazovanim stanovništvom. Postoje mehanizmi kojima bi Srbi dobili prava u Hrvatskoj koja zaslužuju. SAD tada nije bio neprijatelj Srbije. Srbija je jedinog neprijatelja imala u vidu Nemačke, a i danas je, da se ne lažemo.

Džaba pričati, trovanje je uzelo maha. Još sada imamo i Z heroje, da se produbi laž i paranoja.
Жалиш се на пропаганду а сам шириш исту, причаш о емоцијама овог или оног уз наравно мало шббкбб-а.

Држимо се чињеница. Немачка је главни европски спонзор свих држава формираних на темељу Југославије (која се претходно темељила на српској државности) у којима је први државнички, административни корак био - Обесправљење Срба у циљу њиховог протеривања.

Чак и у тој најеманципованијој Словенији преко 50 000 Срба је просто избрисано и никаква права нису имали.
 
Srbi su mogli da se izbore za svoja prava i bez rata
Važi
Srbi su mogli da se izbore za svoja prava i bez rata. Miloševiću se nisu svidele granice pa je krenuo u projekat velike Srbije. Na kraju je sve ratove izgubio i kao šlag na torti, izgubio i Kosovo. Opet kažem, propaganda je ovde toliko jaka da se zapatila i među obrazovanim stanovništvom. Postoje mehanizmi kojima bi Srbi dobili prava u Hrvatskoj koja zaslužuju. SAD tada nije bio neprijatelj Srbije. Srbija je jedinog neprijatelja imala u vidu Nemačke, a i danas je, da se ne lažemo.

Džaba pričati, trovanje je uzelo maha. Još sada imamo i Z heroje, da se produbi laž i paranoja.

Srbi nisu dobili svoja prava ni u mirnoj Sloveniji. A sigurno ih ne bi dobili u grotlu povampirenog ustaštva...
 
Жалиш се на пропаганду а сам шириш исту, причаш о емоцијама овог или оног уз наравно мало шббкбб-а.

Држимо се чињеница. Немачка је главни европски спонзор свих држава формираних на темељу Југославије (која се претходно темељила на српској државности) у којима је први државнички, административни корак био - Обесправљење Срба у циљу њиховог протеривања.
Dobro, i šta sada? Sa emocijama ljudi se najviše igraju udbaši sa svojim podvalama i glupostima kojima truju narod 30 godina. Srpski komunisti su ćutali o granicama, ćutili su za vreme Tita i jurili samo odlikovanja. Među njima su ti najvažniji akteri ratova devedestih počev od Mladića pa do Šljivančanina. Omladinci partije, veliki podržavaoci te politike. Odjednom se setili da su Srbi kada je bilo jasno da država propada i da je SFRJ preuzela beogradska klika. Dok su Hrvati 1971. protestovali i zato platili političku cenu, Srbi su bili uvlakači i divili se Titu. Ajde bre, kao da mi se poznajemo sopstveni narod. Sada ti isti jedu ono što se ne jede i mere nekome ko je Srbin, a ko nije.
 
Хрватска република обзиром на учињено у другом светском није ни смела да постоји изван граница Загорја и Загреба. Требало је то вратити на АУ поделу, дакле са Далмацијом и Славонијом као засебним покрајинама и посебном јединицом Српске Крајине.

Никакву цену Хрвати нису платили, само су са својим сународником на челу СФРЈ радили на независности и заправо су награђивани док су Срби плаћали све то.

Очигледно не знаш да је и онаква федерација додатно федерализована државним ударом Тита 1965е године на брионском пленуму када је власт отета и од последњег преосталог Србина у врху државе. То је све формализовано 1974е године када је цела Србија обесправљена оним сулудим уређењем где јој покрајине имају власт над њом.

И питаш се шта даље? Па наставиће се по старом. Ми ћемо за 20 година прославити један век потпуног безакоња, отимачине, губитка суверености, слободе и права. То сигурно неће зауставити они које спонзоришу стране партије а које и учествују у одржавању таквог стања Србије.
 
Poslednja izmena:
И зарад менталног здравља увести нулту толеранцију према причи о Слоби на таласу српског национализма као узроку проблема.

Слоба политички не би ни постојао да није било те награђене, проширене Хрватске Републике, тог државног удара, тог дивљачког устава 1974е и тог немогућег положаја Србије по истом.
 
Били заузети формирањем и признавањем Словеније и лајт НДХ, потом и унитарне БиХ.
Заједнично за све три творевине - Потпуно обесправљење Срба

"Лепота" данашњег косовског питања је у томе што су нас натерали да сада сами себе обесправимо. И то вам очигледно ни мало не смета докле год су то тамо неки други Срби из неке провинције а сада кад је безакоње дошло и на ваша врата - Смак света.

Све заслужено, биће и горе.
A zasto nas Srbe bas toliko mrze ?
Vise vole da napakoste Srbadiji, nego leba da jedu.
 
Poslednja izmena:
manevarski prostor za lazi se smanjuje onima koji obracaju paznju na lazi i obamane, i koji niju ucenjeni i interesno vezani - sve od navedenog ne vazi za Srbiju
kada dodamo i ovakvu opoziciju jedino sto prostaje jeste obnova pasasosa (da bude svih 10g) pa da lepo nastavimo negativnu selekciju - sta vredi ide sta ne vredi ili krade ostaje (uz one koji zbog licnih/porodicnih situacija ne mogu da odu odavde)
odavede vise ne odlazi sirotinja trbhom za kruhom, vec mladi, dobrostojeci i obrazovani ljudi kojima je puna kapa (znate original) ovako uredjenog drustva
Zapadu vise trebaju majstori i neobrazovani, imaju onih svojih fakultetlija kolko hoces.
To je bilo nekada da im trebaju obrazovani, sada su i kod njih spusteni kriterijumi za obrazovanje, pa diplomira i Kurta i Murta.
 
Chiko
ne bi slozio sa tobom (bar na osnovu svog okruzenja), ljudi koje znam i koji su otisli (i koji bi da idu) su obrazovani, na srednjim i visim koorpacijiskim pozicijama. mnogi su angazovanje van zemlje i nasli preko trenutnih poslodavaca.
na kraju krajeva, ne ide se samo na u zapadnu evropu i preko atlantika
 
Hocu da kazem da im danas trebaju i slabije obrazovani, i da oni mogu veoma lako da odu, tipa majstori, medicinske sestre, radnici po fabrikama itd.
Nije to nesto eksluzivno rezervisano za visokoobrazovane.
 
И зарад менталног здравља увести нулту толеранцију према причи о Слоби на таласу српског национализма као узроку проблема.

Слоба политички не би ни постојао да није било те награђене, проширене Хрватске Републике, тог државног удара, тог дивљачког устава 1974е и тог немогућег положаја Србије по истом.
U pravu si, treba zatvarati izdajnike koji se ogreše o svetog Slobu. Pravi primer je Putinova Rusija. Nemoj više da slušamo istinu, hajde nas malo laži. Nastavi sa lažima. Meni sigurno nećeš zabraniti da govorim istinu.

Hrvatska da nema more, niko se ne bi okrenuo za njom. Kao što su Srbi zaboravili Makedoniju jer nema more, Hrvatska je zanimljiva zbog obale. U tome je štos.

Pitam se gde su Srbende generali da se pobune za vreme Titoslavije? Jurili odlikovanja, stanove i privilegije. Setili se devedesetih da su Srbi.
 
Хрватска република обзиром на учињено у другом светском није ни смела да постоји изван граница Загорја и Загреба. Требало је то вратити на АУ поделу, дакле са Далмацијом и Славонијом као засебним покрајинама и посебном јединицом Српске Крајине.

Никакву цену Хрвати нису платили, само су са својим сународником на челу СФРЈ радили на независности и заправо су награђивани док су Срби плаћали све то.

Очигледно не знаш да је и онаква федерација додатно федерализована државним ударом Тита 1965е године на брионском пленуму када је власт отета и од последњег преосталог Србина у врху државе. То је све формализовано 1974е године када је цела Србија обесправљена оним сулудим уређењем где јој покрајине имају власт над њом.

И питаш се шта даље? Па наставиће се по старом. Ми ћемо за 20 година прославити један век потпуног безакоња, отимачине, губитка суверености, слободе и права. То сигурно неће зауставити они које спонзоришу стране партије а које и учествују у одржавању таквог стања Србије.
Па баш као што је @Koniljo рекао, Срби комунисти (који су већински били на позицијама) нису ни реч рекли у корист српских интереса докле су год имали привилегије. Тако и велики србски херој и државник Милошевић.
Зашто су Срби из Босне и Крајине после рата само мирно прихватили да живе унутар авнојевских граница са бившим непријатељима? Зашто су Србијанци дали да се Србија поцепа на две покрајине? Па постојала је материјална сигурност, нису били битни дугорочни државни интереси.

Српски менталитет и користољубље су неки од узрока зашто смо све изгубили и зашто не можемо да формирамо друштво на здравим основама.
 
Бјелогрлић је прави представник аутистичне елитистичке опозиције која се обраћа уском слоју људи, он је пре неки дан отишао корак даље у стандардној ароганцији и игнорисању опозиционих активиста према унутрашњости,
већ је са дубоким презиром напљувао и извређао и саме становнике београдсиих предграђа рекавши отприлике у преводу да су то “сељобери који кад се мало плакну једном месечно спусте у град до тржног центра и да тад једино виде семафор”

и сад позива на неки мирни протест, јер ваљда они који су били мало жустрији на протесту у понедељак су бескућници, сељачине, убачени елементи, “неки људи које ми не познајемо” (како су рекли)… и да више нису пожељни да им кваре просек.

Упорно понављају исте грешке и уместо да иду на омасовљење протеста они желе мање људи, по ногућности само оне које они лично познају, чак и овај протест студената делује вештачки и на силу,
нико од њих нема никакав план шта и како даље,
опет ће се све то спонтано угасити за пар дана или недеља.

Десница такође није ништа боља уобичајено досадним ДСС-ом у било којој варијанти, неубедљивим Дверима итд

Вучић минимум до 2027. лагано. на републичком најважнијем нивоу и после тога.
Могао је неко из опозиције да изађе са објавом - Ограђујемо се и осуђујемо изјаве Драгана Бјелогрића, сви становници Београда су једнаки и имају права на достојанствен живот, било да живели у Ресавској или у Малом Пожаревцу. Ипак, ево га Бјелогрић, биће први на протесту у суботу, и даље је једно од главних лица. Небитно што он формално није политичар, и даље је једно од главних лица опозиције у овом изборном циклусу.
Бар 400 хиљда људи је прозвно да су примитивни простаци. Представници власти су одмах осудили изјаву иначе.
 
Hocu da kazem da im danas trebaju i slabije obrazovani, i da oni mogu veoma lako da odu, tipa majstori, medicinske sestre, radnici po fabrikama itd.
Nije to nesto eksluzivno rezervisano za visokoobrazovane.
oni su vec otisli, zato sad vodinstaler, elektricar i stolar zaradju vise nego sef ekspoziture neke banke
a keramicari su vec posebna prica
 
Хрватска република обзиром на учињено у другом светском није ни смела да постоји изван граница Загорја и Загреба. Требало је то вратити на АУ поделу, дакле са Далмацијом и Славонијом као засебним покрајинама и посебном јединицом Српске Крајине.

Никакву цену Хрвати нису платили, само су са својим сународником на челу СФРЈ радили на независности и заправо су награђивани док су Срби плаћали све то.

Очигледно не знаш да је и онаква федерација додатно федерализована државним ударом Тита 1965е године на брионском пленуму када је власт отета и од последњег преосталог Србина у врху државе. То је све формализовано 1974е године када је цела Србија обесправљена оним сулудим уређењем где јој покрајине имају власт над њом.

И питаш се шта даље? Па наставиће се по старом. Ми ћемо за 20 година прославити један век потпуног безакоња, отимачине, губитка суверености, слободе и права. То сигурно неће зауставити они које спонзоришу стране партије а које и учествују у одржавању таквог стања Србије.
To sto je nesto "trebalo" pre 80 godina danas je irelevantno.
i 1991. je za Srbe iz Krajine bila neka mogucnost da se osvete i isteraju pravdu.
Al vec tada je za to bilo kasno.
Ako nisu to uradili 1945. ako su trampili za penzije i plate, 1991. je vec bilo kasno.

Ispostavilo se da bi za Srbe bila bolja svaka opcija koju nisu prihvatili.
Asimetricna federacija.
Z4 plan
AP Kosovo

sve bi to bilo bolje od onog sto je sada.

Nas gubitak suverenosti nije slucajna pojava. bezakonej koje vlada ovde nije slucaj.
Naravno da strancima odgovara, naravno da podsticu ako mogu,
Ali u ssutini, glavni uzrok je nasa podlost, potkupljivost i pokvarenost. Uz nepsosobnost upravljanja.

Kako d aupravljamo bilo cime kad smo podli, potkupljivi i pokvareni.
Pa to se sada toliko jasno vidi.
Srbi nisu sposobni da upravljaju Beogradom, a kamoli Srbijom, ili jos gore Jugoslavijom.
 
И зарад менталног здравља увести нулту толеранцију према причи о Слоби на таласу српског национализма као узроку проблема.

Слоба политички не би ни постојао да није било те награђене, проширене Хрватске Републике, тог државног удара, тог дивљачког устава 1974е и тог немогућег положаја Србије по истом.
Tacno. Ali otkuda ta frustaracija.
Srpski p oliticari nisu stitili interese srpskog naroda, za razliku od ostalih.
Srpski politicari borili su se za platu, za karijeru,
Kada je npr smenjen Rankovic, za razliku od ostalih, srpski komunisti su trazili od Tita da se Rankovicu sudi.
Najveci broj politickih zatvorenika u SFRJ su bili Albanci. Borili su se za svoj naiconalni cilj.
Mi nismo.

Srbi su, narocito na Kosovu gubili sanse za bioloski opstanka, bili su i obespravljeni. Cak i prostim brojem Albanaca. Osecali su da gube tu teritoriju.
Onda je dosao Sloba spasitelj. Shvatio je da mu je to super da zgrabi svu vlast.
Ukinuo je Albancima autonomiju na silu.
Prezirali smo ih.
"Glupi siptari", "Becki konjusari", "kukavice Hrvati", "Balije"
"Jos nijedno srpce nije mrelo, a da nije nosilo raspelo"

odlicno se secam te histerije.

Medjutim, nebitno da li sam ja u pravu ili ne, mi smo tu gde smo.
Na ivici ambisa. Imamo zlog i ludog diktatora, poslusnika stranaca.
Ceo nas establisment je poslusan bilo kome. nekad Titu, danas Ambasadoru.
 
Srbi su mogli da se izbore za svoja prava i bez rata.
Odnosno, ono sto su mogli da postignu bez rata svakako bi bilo bolje neko ovo sada.
Meni je fascinantno, u junu 1991. potpuno je propala mobilizacija u Srbiji.
Svaki normalan politicar bi tu stao, shvatio bi da se narod folira, da je srpski nacionalizam foliranje za utakmice.
Niko nije hteo da gine.

"Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo" rekao je Sloba u svojoj bahatosti i narod ga je zbog te recenice uzdigao do bozanstva..
Zeleo je rat. Isto kao Tudjman.
Samo Tudjman je bio bezgranicno pametniji.

Ali vratimo temu u sadasnjost.
Kako cemo ziveti jos min 10 godina pod radikalima?
 
@Delija @Koniljo

Iz moje perspektive ste obojica u pravu. Apsolutna nepravda i amnestija za kroasane, ali i za sve granice, ali hajde da se ne lažemo da crvene jajare nisu zasrale. Ameri su prvo došli kod Slobe na trgovinu! Iz greške, u grešku, pa u novu grešku, pa je opet imao šanse na kraju da se vadi, ali nije, istorija će ga pamtiti kao zlo ovog naroda, kraj! Isto kao i ovu garnituru.
 
Аман људи постоји разлика између оних који ћуте и оних који су ућуткани.

Нама до краја 1944е није остао жив, на слободи или у земљи практично ни један професор универзитета, ни један политичар изван КП, ништа од капиталистичког економског система, ни један представник народа, остали смо без власти и војске, интелектуалне елите а преко Дрине...Мој деда је 1949. године први мушкарац из села који је отишао на служење војног рока, генерације 48,47 и 46 нису ни постојале, све поклано.

Други рођак ми је ухапшен 58е јер је у кафани споменуо Јасеновац, комшије који су клали а потом пребегли у КП су били под заштитом. Ћутало се јер ти је од тога живот зависио. Никада тамо никаквог поверења и братства и јединства није било. То је постојало само у илузијама радничке елите Србије.

И немојте Слобу да ми спочитавате, нико га не мрзи више од мене али апострофирање њега за некаквог узрочника а не као неминовну последицу немогућег положаја Срба у СФРЈ је насиље над истином и нашом позицијом у свему томе.

И да се не лажемо, од 1992е суштински је урадио све што би и ви урадили на његовом месту:

Дистанцирао се од Срба преко Дрине оснивањем СРЈ
Војно нигде у српским земљама није био осим ако не рачунамо ратне профитере који су свакако углавном радили за супротну страну
Подлегао свим притисцима и са истока и са запада и увео санкције РС
Потписао све што је тражено од њега па и преко тога (Сарајево,Брчко)
 
Poslednja izmena:
Једна занимљива прича. Верујем да ће се @MC_ свидети.

ZAŠTO ME MRZIŠ ŠTO VOLIM ŠEŠELJA

Godina je 1991., period opšte nacionalističke euforije, držanja noža u zubima, izigravanja četnika iz partizanskih filmova, epoha "gibaničara" i koljača. Mali kafić "Dinote" u centru Gornjeg Milanovca, u ulici Kneza Aleksandra, nekada Maršala Tita, odisao je rokenrolom i prepoznatljivim osmehom gazde Duleta, dobričine, koji je mogao, kad je ljut, da te pregazi "k’o plitak potok".
Moj prijatelj Peđa Farmakos i ja smo jednog kasnog poslepodneva, te davne ’91. godine, dok je Jugoslavija bivala razjedana ratom i korupcijom, koja je poput bolesti razarala sve sfere društva, utočište pronalazili upravo tu. Sedeli smo za šankom i ispijali malo pivo. Gazda Dule je brisao caše, mada ne znam zašto, jer, osim nas dvojice, nije bilo gostiju koji bi mogli da ih isprljaju.
Mutno jesenje vreme, mutni i mi. Polako ispijamo pivo i dok se Jugoslavija raspada, mi se raspadamo od dosade, uporno preturajući po džepovima ne bi li smo se skrpili za još jednu turu malog piva.
I kada smo izgubili svaku nadu da će se bilo šta značajno dogoditi, umorni od posmatranja Duleta kako predano riba već čiste čaše, iza naših leđa otvaraju se vrata. Farmakos i ja se okrećemo, poput dva kauboja i tada u poluzadimljeni "Dinote" uleće, poput nemačkog Gestapoa, nama nepoznata persona.
- ’Bem ja njima majku i oca i sve po spisku! – urlao je polupijani sredovečni čovek, sa bradom starom nekoliko dana, koji se u sekundi stvorio za šankom, nakon što je u besu zalupio vrata našeg utočišta.
- Pizdurine jedne obicne! – nastavi on uzjurano.
- Sta pijete? - upita ga gazda Dule uz svoj neodoljivi smešak.
- Daj domaću - reče mu čovek, mlateći rukom.

Dok je psovao i mrmljao nešto sebi u bradu, uhvatio je čašicu i nategao rakiju, istovremeno preteći ljutito prstom. Rakija mu se slivala niz neobrijanu bradu. Zagrcnuo se, namrštio i ponovo počeo da viče:
- je*******aću im ja mater! Oni će mene da mrze što volim Šešelja! je*******’o ih i SPO i Drašković i SPS! je*******’o ih i onaj demokrata i oni slovenci i HDZ, SDA...
Dok su njegov bes, ljutnja, revolt i miris rakije ispunjavavali prostor, iznad moje glave se pojavio uzvičnik! Ideja je rođena!
Iako u džepovima nisam imao dovoljno para ni za svoje malo pivo, rekoh:
- Dule, daj čoveku jos jednu rakiju.
Olovka je bila spremna i na poleđini računa, koji je ležao pored nas na šanku, počeh da materijalizujem svoje ideje, crpeći iz svog novog prijatelja inspiraciju koja je tog jesenjeg poslepodneva nenadano uletela u "Dinote".
- Ma bre prijatelju, reci ti meni, ko te iznervirao? – obratih se neznancu.
- One jajare, komunisti, izdajnici generali, je*******aćemo im majku mi Ravnogorci, sve ćemo ih poklati! – besno je urlao, dok je ispijao rakiju.
Dule se blago osmehivao, a Farmakos je u čudu posmatrao pridošlicu.
- Pa dobro, bre, prijatelju, nisu baš svi krivi. – reče mu Farmakos.
- Jesu, svi su krivi! - mahao je rukama i nastavio - svi su krivi, bre! ŠTO ONI MENE MRZE ŠTO JA VOLIM ŠEŠELJA!
I eto pesme, koja je napisana za pet minuta na poleđini računa, tog mrtvog jesenjeg poslepodneva. Svog novog prijatelja više nikada nisam video. Dule je nakon njegovog odlaska nastavio da riba čaše, a mi nismo uspeli da se skrpimo za još jednu turu malog piva.


Предраг Дрчелић Скаки, певач и фронтмен чувеног шумадијског панк бенда Трула коалиција.
 
Једна занимљива прича. Верујем да ће се @MC_ свидети.

ZAŠTO ME MRZIŠ ŠTO VOLIM ŠEŠELJA

Godina je 1991., period opšte nacionalističke euforije, držanja noža u zubima, izigravanja četnika iz partizanskih filmova, epoha "gibaničara" i koljača. Mali kafić "Dinote" u centru Gornjeg Milanovca, u ulici Kneza Aleksandra, nekada Maršala Tita, odisao je rokenrolom i prepoznatljivim osmehom gazde Duleta, dobričine, koji je mogao, kad je ljut, da te pregazi "k’o plitak potok".
Moj prijatelj Peđa Farmakos i ja smo jednog kasnog poslepodneva, te davne ’91. godine, dok je Jugoslavija bivala razjedana ratom i korupcijom, koja je poput bolesti razarala sve sfere društva, utočište pronalazili upravo tu. Sedeli smo za šankom i ispijali malo pivo. Gazda Dule je brisao caše, mada ne znam zašto, jer, osim nas dvojice, nije bilo gostiju koji bi mogli da ih isprljaju.
Mutno jesenje vreme, mutni i mi. Polako ispijamo pivo i dok se Jugoslavija raspada, mi se raspadamo od dosade, uporno preturajući po džepovima ne bi li smo se skrpili za još jednu turu malog piva.
I kada smo izgubili svaku nadu da će se bilo šta značajno dogoditi, umorni od posmatranja Duleta kako predano riba već čiste čaše, iza naših leđa otvaraju se vrata. Farmakos i ja se okrećemo, poput dva kauboja i tada u poluzadimljeni "Dinote" uleće, poput nemačkog Gestapoa, nama nepoznata persona.
- ’Bem ja njima majku i oca i sve po spisku! – urlao je polupijani sredovečni čovek, sa bradom starom nekoliko dana, koji se u sekundi stvorio za šankom, nakon što je u besu zalupio vrata našeg utočišta.
- Pizdurine jedne obicne! – nastavi on uzjurano.
- Sta pijete? - upita ga gazda Dule uz svoj neodoljivi smešak.
- Daj domaću - reče mu čovek, mlateći rukom.

Dok je psovao i mrmljao nešto sebi u bradu, uhvatio je čašicu i nategao rakiju, istovremeno preteći ljutito prstom. Rakija mu se slivala niz neobrijanu bradu. Zagrcnuo se, namrštio i ponovo počeo da viče:
- je*******aću im ja mater! Oni će mene da mrze što volim Šešelja! je*******’o ih i SPO i Drašković i SPS! je*******’o ih i onaj demokrata i oni slovenci i HDZ, SDA...
Dok su njegov bes, ljutnja, revolt i miris rakije ispunjavavali prostor, iznad moje glave se pojavio uzvičnik! Ideja je rođena!
Iako u džepovima nisam imao dovoljno para ni za svoje malo pivo, rekoh:
- Dule, daj čoveku jos jednu rakiju.
Olovka je bila spremna i na poleđini računa, koji je ležao pored nas na šanku, počeh da materijalizujem svoje ideje, crpeći iz svog novog prijatelja inspiraciju koja je tog jesenjeg poslepodneva nenadano uletela u "Dinote".
- Ma bre prijatelju, reci ti meni, ko te iznervirao? – obratih se neznancu.
- One jajare, komunisti, izdajnici generali, je*******aćemo im majku mi Ravnogorci, sve ćemo ih poklati! – besno je urlao, dok je ispijao rakiju.
Dule se blago osmehivao, a Farmakos je u čudu posmatrao pridošlicu.
- Pa dobro, bre, prijatelju, nisu baš svi krivi. – reče mu Farmakos.
- Jesu, svi su krivi! - mahao je rukama i nastavio - svi su krivi, bre! ŠTO ONI MENE MRZE ŠTO JA VOLIM ŠEŠELJA!
I eto pesme, koja je napisana za pet minuta na poleđini računa, tog mrtvog jesenjeg poslepodneva. Svog novog prijatelja više nikada nisam video. Dule je nakon njegovog odlaska nastavio da riba čaše, a mi nismo uspeli da se skrpimo za još jednu turu malog piva.


Предраг Дрчелић Скаки, певач и фронтмен чувеног шумадијског панк бенда Трула коалиција.
odlicna im je pesma. jedina bolja im je Americki san, prepev American Jesus jos bolje naravno.
 
едит:

И апсолутно не скидам ништа од наше, колективне и појединачне одговорности и поготово не одговорности Слобе али он/ми нисмо узрочници, барем не у обиму који ви заступате. Није историја почела 1989. године.

И уопште нисам рекао да нас било ко на западу мрзи, воде се људи својим интересима. Једна Британија је читав 18. и 19. у континуитету подржавала Османско царство и тако нам је барем 50-100 година продужила ропство.

А иначе у оваквом односу снага, глобалном стању демократије, комуникације међу државама, савезима и елитама мислите ли да ћете побољшати своју/нашу позицију критиковањем наше улоге 90их?

Васпитавајте своју децу у духу мира, толеранције, поштовања себе и других али зар нисте до сада увидели да објективни запад којем је тобоже стало до неких вредности не постоји? Да нас је наше посипање пепелом само дебело коштало у односу са њима и да никакве користи од тога нисмо имали него смо још и доведени у позицију да морамо да признамо насиље над нама и комадање државе као легитиман процес.
 
Poslednja izmena:
Vrh