Pa mora da se ima neko sredstvo za umirivanje savesti kada kroz ceo grad od 1.8 miliona ljudi odjekuje ''Vučiću odlazi'' a nekima gu'ica ostala zalepljena za fotelju i TV.
(ne govorim o onima koji su radili, ili bili zauzeti, bolesni, premoreni, imali obaveze, decu, šta god što se ne može odložiti)
Probiračima i arijevskim glasačima koji čekaju Isuse i Svete Save za kandidate je omiljeni izgovor ''Smeta mi Kesić''
Industrijalcima i anarhistima je ''Ćuta je idiiot'' (ne voli litijum, ijaaoo mame mu ga...)
Onima koji imaju fobiju od žutih (koji btw i ne postoje već 10 godina) je to ''Neću da šetam uz Mariniku/Đilasa/Šolaka/Đelića/Dinkića''
Rusofilima je pak ''Neću s ovima, ovi će da nas zapričaju u šetnji i onda celu kolonu da odvedu u NATO!''
Nacionalistima je izgovor ''Zašto ne pričaju više o Kosovu?''
Turbo-pravoslavcima je ''Ovi su se odrekli Crvke. Naše Crkve! Esencije Srpstva!''
I tako dalje i tako dalje...
I za izbore isto važi. Zato je ovo zemlja gde je prosečna izlaznost na izbore 50% a 60% se smatra rekordom i vrhuncem. A izlaznost na referendume je 30%.
I zato ovaj i ovakvi poput njega i vladaju. I vladaće još bar 10 godina, kada svi ovi pasivni saboteri, bojkoteri i uvređene curice umanje i erodiraju i ove proteste i samim tim cela Srbija uđe u dugotrajno i čvrsto ubeđenje da, ako Nelečenog nije oborilo 100.000 ljudi na ulicama, neće ga oboriti ništa drugo.
Masa ljudi se ponaša kao da imaju drugu zemlju, pa ako ovu sj''emo, odnosno pustimo da je drugi s''bu, nema veze, poručićemo zamensku sa Ali Expressa. I masa ima rezone ko u dece koja čita bajke u kojima se peglaju čisto belo dobro (oprano Aće-om) i čisto zlo, pa kad dobro jednom pobedi, to mora da bude za svagda. Inače nema više protestovanja i aktivizama.