Ово је срж. Свака његова акција је веома прорачуната како би сачувао што је могуће више својих присталица. Сваке године му се подршка осипа за око 50,000 гласова, како сам апроксимирао на својим досадним графиконима. Он никако не сме да дозволи да му се присталице осете издано и напуштено. Мора да настави да их флексује до изнемоглости. У том свом флексовању њега лично не дотиче како ће реаговати сви остали. До сада ту није правио много грешака, јер је имао потпуну контролу над ситуацијом. Сада, када делује под притиском, види се да његови поступци ипак изазивају додатни мотив код противника. Он сам је схватио да је почео да губи контролу и прави грешке, и зато је сада најопаснији, али и најрањивији.
Већ сам написао да ми је највећи позитиван утисак студентских протеста, њихова свест, активирање и памет, уопштено порука - "рачунајте на нас".
Али, постоји још један позитиван утисак, а то је постепено попуштање страха. Све више појединаца, јавних личности, фирми, институција... не либи се да отворено подигне глас. То је и додатно охрабрење да неке институције почну да раде свој посао. И даље је бедно и поданичко ћутање академије, цркве, спортиста... али са друге стране имамо све шири фронт бунтовника.