Ok, nisam ispratio pocetak rasprave, iako sam od onih koji ne vole Zapad slazem se da su nam neophodni, pre svega ekonomski. To je prosto stvar zdravog razuma.
Pa naravno. Od svih ljudi u Srbiji koji su za članstvo u NATO, računaj da je 80% iz čisto logičkih i pragmatičnih razloga, a ne zato što zaista vole taj pakt. Mislim evo i ja sam za članstvo u njemu. Iako sam nadaleko poznat kao anti-globalista a i kao anti-kapitaljara, a svoje stavove o NATOu sam iznosio više puta (zadnji put se može pogledati
ovde i u postovima ispod). I nisu nimalo lepi. Ali jbg, ja sam svestan gde živimo, čime smo okruženi, kakvo je vreme, ko se pita a ko se ne pita, i mogu ili da pokušavam da se borim protiv tog okeana zvanog NATO, ili da mu se povinujem za sada. I da iskoristim neke prednosti koje dolaze sa njime, kao što su Grci iskoristili da više nikada ne uđu u rat sa Turskom, bar do daljnjeg.
Prosto, imaš spektar kad se radi o takvim stvarima.
1) Ljudi koji su i interesno i emotivno za NATO, opijeni su njime 2) Ljudi koji su za članstvo samo jer misle da je to u interesu zemlje 3) Ljude koji su neutralni ili neodlučeni 4) Ljude koji su protiv članstva iz praktičnih razloga i eventualno nešto emocija i 5) Ljudi koji su srpsko-inatlijski ogorčeni i protiv članstva, i nema scenarija u kome će ikad biti za, ili makar razumeti nekog ko je za. Ja spadam u grupu 2) i mogu da pričam sa grupama 3) i 4). Ali ne mogu, nemam živaca, da pričam i komuniciram sa ovima iz 1) i 5). Dakle, ne trpim ekstreme i usijane glave. Ali savršeno kapiram one koji su drukčijih stavova i perspektiva, ali su umereni i stavovi im se temelje u realnosti, a ne u emocijama, kao što su 2), 3) i 4).
Sve je stvar spektra, odnosno skale. Imaš jedan ekstrem na jednoj strani, imaš drugi ekstrem na drugoj strani. I jedno i drugo su bolest, šuplja priča, stavovi osuđeni na propast i razočaranje. E između tih ekstrema imaš zdravu i umerenu priču. Neki su na jednoj strani od neutrale, neki su baš na neutrali, a neki su na drugoj strani. Svi koji su u nekom umerenom spektru, obično imaju nešto mozga i razuma i s njima se može razgovarati. Baš zato što kapiraju da su sve sociološke i političke stvari spektri i skale, a ne binarni prekidači. S onima koji pak vole da budu u jednom ili drugom ekstremu, uzaludno je razgovarati, što sam sebi potvrdio X puta na forumu. I to ne važi samo za spektre NATO-Rusija, nego i za levo-desno, socijalizam-kapitalizam, progresivno-konzervativno... Važi za sve društvene podele i teme. Uvek su najveći pacijenti oni u krajnostima.
Nemojte sada drvlje i kamenje sto cu ovo da kazem, ali ovaj nas predsednik je napravio prve pokusaje da nas priblizi zapadnom svetu na svoj uvrnut nacin. Sve ove strane investicije ( prosle godine 60% od ukupnih za ceo region) su korak blize tome, kao i dodatna sigurnost da necemo lako da budemo iskljuceni iz globalnih tokova kao 90ih ma sta da se dogodi u regionu, jer ce vlasnici kapitala da stite svoju investiciju kod vlada svojih drzava. Treba da se doda na to i da bi svaki pokusaj da se napravi relativno uspesna ekonomija bio primljen sa postovanjem, jer bi nas izdvojilo od dna mocvare koja se zove Balkan. Uz malo strpljenja svet bi shvatio da ima jedinog ozbiljnog i pouzdanog sagovornika u jedinoj ozbiljnoj drzavi regiona, Srbiji. Sva lobiranja nasih komsija ne bi to mogla da promeni, Zapad je pragmatican iznad svega i vrlo racionalan.
(Da ne bude zabune, ostaju i dalje Savamale, Jovanjice, Belivuci i unistavanje pravnog i medjiskog zivota i trajno unistavanje srpskog drustva zbog kojih niko ne treba da glasa za njega
)
Zato ja SNSovu vladavinu nekada opisujem ovako:
+2 poena u jednoj sferi društva, +2 u drugoj sferi društva, -1 poen u trećoj sferi, -3 u četvrtoj. +2 +2 -1 -3 = 0. Dakle, naprave pomake i napredak na nekim poljima, ali zato naprave strašne štete i zlodela na drugim. Kada se sve sabere i oduzme, na kraju rezultat bude oko 0.
Doduše pitanje je i to da li bude baš 0, jer su zadnjih par godina zadužili zemlju za nekoliko milijardi evra a sve zbog nepotrebnih gluposti i imbecilnosti svojih kadrova. Tako da ono... i sa ekonomske strane, ispadne: 3 koraka napred, 4 koraka nazad. Pogotovu sad sa svim ovim poskupljenjima, koja su poništila više godina ekonomskog napretka.
A glasam protiv njih iz više razloga: 1) da (p)održim koncept smenjivosti vlasti 2) zato što smatram da je dugoročna šteta od urušenih institucija, kulture i mentaliteta naroda mnogo, mnogo veća nego dobit i korist od poboljšane ekonomije i investicija i 3) zato što su neopisivo ogavni, primitivni, besni, korumpirani, prosti, podmukli i svašta nešto, i ne želim više da ih gledam takve. Bar ne sa većinskim udelom u vlasti i medijskom prostoru.
Čak ni ne navijam da SNS i njegovi glasači potpuno nestanu (iako možda nekad kažem tako). Navijam da se suzbiju na nešto ispod većine potrebne za vladavinu, kako bi oni koji dođu posle njih bili u stalnoj trci s njima i u stalnoj potrebi da se dokazuju i budu bolji, da ne bi izgubili od SNSa. Jer je za Srbiju očigledno to jedini održivi politički sistem, da imaš dve struje koje se stalno prepiru i nadmeću. Inače kad zavlada jednoumlje i hegemonija, vlasti se zaborave i bude svašta. A imamo toga X primera u zadnjih par stotina godina.