Jako je teško pouzdano znati šta je bilo u glavama nekih tih ljudi, i koji su im krajnji ciljevi bili. Mislim najviše na ljude na najuticajnijim položajima poput Stanišića, Kadijevića i drugih, pa i one koji su ih finansirali i posle štitili. Jedni dokazi i argumenti upućuju na jedno, drugi upućuju na drugo, i tako u beskraj. Mislim da običan čovek nikada neće sklopiti celu slagalicu o svemu, sve dok jednog dana i domaće i strane arhive ne obelodane sve. Zato ja i ne volim da ulazim u neke segmente rasprava oko Juge i Jugo ratova, jer su u nekim oblastima izjave i dokazi jako zamršeni i kontradiktorni. Taman kad čovek pomisli da je shvatio sve, naiđe na nešto što se ne uklapa. To je sve kao sa Titom. Čak i oni ljudi koji ga mrze, i koji su zabetonirali stav da je uništio Srbiju, često imaju podeljena mišljenja ko je on zapravo bio, čiji, koje su mu bile namere, i ko je sve bio na njegovoj strani a ko protiv.
Zato i jeste stara uhodana praksa svih estabišmenta širom sveta da sklone sve tajne i osetljive činjenice na neodređeno, usput zatrpaju javne izvore sa mnogo šuma i kontradiktornih izjava (da ne bi mogao da se izvuče zaključak iz njih), sačekaju da prođu 3-4 generacije da akteri i svedoci pomru a i narodi se okrenu novim brigama, i onda bude ''eee, znate ono oko SFRJ/Tita/HItlera/Staljina/Lenjina/Kenedija...? Epa znate, nije bilo kao što ste mislili, evo kako je bilo.'' A tada kad se to obelodani, svi tadašnji živi su mrtvi, a one koji su sada živi ne pogađa toliko. I nikom ništa, svet ide dalje, a ljudi se vode logikom ''dobro, to je bilo nekada, to više ne rade danas'' (a zapravo rade i radiće).
Elem, verovatno ćemo otom potom saznati još detalja i oko umešanih strana, ciljeva i interesa u raspadu Jugoslavije, kao i više detalja i dokaza o Titu i SFRJ.
Ali u svakom slučaju, da se vratim na Jugo-pičvajz... ništa od tih šema, planova i spletki ne bi bilo moguće da svaka zemlja nema svoj procenat divljaka i/ili džibera koje je lako naložiti i lako njima upravljati, a posle ih odbaciti kao pikavce ili prosto uvući u zamke. Samo što mi se čini da je naša strana tu prednjačila, a neki naši ljudi kao da su se ponosili svojom bandoglavošću i ''sivonja-Srbenda'' metodama. Pod time mislim i na Mladića i Karadžića.