Šta je novo?
Od:
Filteri

Izbori 2024

Prakticno. Jel treba da pricam vic sta je ono isto a nije isto. :D

Ne kazem, i moja je definicija pausalna, nije to sporno, onako, bacio sam od ruke. Ali zabrinjavajuce je precizno.
 
O nekadasnjim radikalima i prauzroku

Momčilo Đorgović: Pašićeve promašaje trpimo i danas
28.03.2023.
Pišući o Jovanu Skerliću u knjizi „Ko je ubio Jovana Skerlića“ (u izdanju Lagune), ne samo kao o čoveku kulture, književnom istoričaru i vodećem kritičaru već i kao o narodnom poslaniku koji je bio veliki protivnik srpskih radikala i kultne ličnosti Nikole Pašića, Momčilo Đorgović daje širu sliku Srbije s kraja 19. i s početka 20. veka, koja je vrlo mračna. Ovo je publicističko delo koje se čita kao triler, naročito zbog toga što dočarava kulminaciju Skrelićeve kritike korupcionaštva, partokratije i izjednačavanja demokratije sa prostaštvom, njegovom iznenadnom smrću u 37. godini.

„Sve do 1941. godine Srbijom je vladala samo Pašićeva Radikalna stranka, okamenila je mentalitet koji se posle 1945. godine lako uklopio u Komunističku partiju, koja je u ime radničkih i narodnih prava zavela jednopartijski sistem. U mentalnom smislu tu nema nekog prekida“, piše Đorgović. I u svojim prethodnim knjigama Momčilo Đorgović kritički je posmatrao srpski mentalitet i srpsku istoriju.

Analizirajući političke stavove Jovana Skerlića, ujedno detronizujete i kultnu ličnost Nikole Pašića. Zašto se oduvek malo govorilo o Skerliću kao političaru i narodnom poslaniku?

Skerlić je Pašića u Narodnoj skupštini označio kao neprijatelja naroda i države i naveo brojne dokaze za te svoje optužbe. I nije jedini upozoravao da će radikalski vođa, baš kao i Domanovićev vođa, strovaliti narod i državu u ambis. Pašić je, naprotiv, do svoje smrti na svim većim političkim okupljanjima isticao da su on i njegovi radikali Srbija, da su oni najviše doprineli njenom razvoju, a da su njihovi protivnici štetočine i izdajnici. Taj njegov propagandni narativ su mladi srpski istoričari u vreme buđenja nacionalnih istorija u svim republikama socijalističke Jugoslavije (šezdesetih godina) preuzeli i postavili kao temelj srpske istorije, prihvatili su da je samo radikalska Srbija – Srbija. Veliki korak u demaskiranju Pašića napravio je tek ruski istoričar Aleksandar Šemjakin svojim delom o ideologiji mladog Pašića i otkrio svu njegovu brutalnost, korupcionaški kapacitet i militarizam. Rezultati njegovih istraživanja, međutim, nisu poremetili usvojenu „našu“ interpretaciju. Političke i istorijske Pašićeve promašaje trpimo i danas. Bez obaveštavanja i saglasnosti skupštine vodio je balkanske ratove koji su potpuno iscrpli nejaku državu u nastajanju, štaviše, preuzimao je i komandovanje na frontovima. Zajmovima i kreditima je zadužio državu za četiri godišnja budžeta i potpuno je pred Prvi svetski rat predao u ruke francuskom zelenaškom kapitalu. Srbija je postala francuska kolonija.

Skerlićevu kritiku Pašićevog populizma, autoritarnosti i korupcije srpski istoričari kao da nisu želeli da vide do dana današnjeg.

Kako se čovek kao što je bio Pašić tako dugo održavao u političkom životu Srbije?

Presudne su bile ruska i francuska podrška, naročito francuski kapital s kojim je korumpirao ili eliminisao svoje protivnike i sprečavao pobunu naroda. Svakako, i potpuna zaostalost stanovnika koji nisu bili dovoljno svesni ni unutrašnjih, niti međunarodnih odnosa. Naročito mu je išla u prilog finansijska nepismenost stanovništva. Partokratija je podnošenje računa izbegavala populističkim opijumom i ratnim huškanjima.

Sa podnaslovom Politika u zemlji „zbežalih“ naglašavam atomiziranost i heterogenost stanovništva. Stanovništvo nove države je velikim delom stvoreno masovnim migracijama sa Balkana. Siromašne migrante nije dočekala snažna privreda i dinamično tržište koji bi ih preobrazili u preduzetnike i radnike, već Narodna radikalna stranka koja im je obećavala, ali i omogućavala, „’leba bez motike“, brzo bogaćenje i napredovanje u „narodnoj državi“ ukoliko su njeni članovi. Uvek su mogli da računaju na „bratsku“ ili „kumovsku“ pomoć ostalih članova ili državnih fondova. U takvim uslovima autoritarni vođa stranke je – bog! Pašić ih je podredio i homogenizovao strankom, regrutovanjem za „nacionalno oslobođenje“ krajeva iz kojih su došli i bacanjem u rat. Za poginule je tvrdio da će vaskrsnuti.

Zapravo, činjenicama potkrepljujete dva sistema mišljenja u srpskom narodu. Šta je sve dovelo do poraza Skerlićevog zalaganja za evropsku kulturu i antiratne vrednosti, protivne korupciji i bogaćenju manjine, kao i ideologiji „opanaka i gunja“?

Skerlić je govorio „da Srbije nema, da bi Srbija tek trebalo da bude“, a to će biti kada postane kulturna i kada svojim seljacima uz državnu pomoć omogući da razviju mala i srednja preduzeća, što nam danas preporučuje i Evropska banka za obnovu i razvoj. Tražio je i da se ratni planovi zamene veštom diplomatijom. Nadvladale su, međutim, nacionalističke i korupcionaške grupe koje je kasnije Slobodan Jovanović nazvao „mesečarima“. Ali i velike sile kojima je Srbija služila kao žeton u geostrateškim igrama.

Na kom nivou su bili parlamentarni život i politička kultura u Srbiji u vreme kada je Skerlić bio u Narodnoj skupštini i šta je odlikovalo njegovu govorničku veštinu?

Srbija je bila seljačko, a ne građansko društvo i nije mogla da ima engleske institucije kao što je parlament, demokratiju i odgovarajuću političku kulturu. Te institucije su bile, kako je primetio dr Dimitrije Đorđević, „mimikeia“, imitacija koju su seljaci, i u opancima i u kaputima, sebi prilagodili, ali zapravo izvitoperili. A Skerlić je bio briljantni govornik, jasan svakom, precizan, iskren i zastupnik opšteg dobra. Možda je i jedini srpski poslanik koji narodno poverenje nije pretvorio u ličnu korist.

Šta Vas je navelo na zaključak da je bio ubijen?

Posumnjao sam, jer su inače vladali veliko nasilje i kriminal. I prilikom izbora i u svakodnevnom životu. Kriminal u svim svojim oblicima je sastavni deo političkog i državnog života Srbije već dvesta godina, gotovo da nema istorijskih istraživanja o toj sili koja je imala uticaj i na kadrovsku i na državnu politiku. Skerlić je u skupštini prozvao sve korupcionaše i pozivao na opštenarodnu pobunu da bi se sa Pašićem na čelu skinuli sa vlasti. Postao je opasnost za sistem.

Često citirate A. G. Matoša koji je s ljubavlju i sa strane posmatrao Srbiju, navodeći da se u njoj malo čita, malo zna. Veliki narodi ulažu u kulturu i obrazovanje. Zašto se u tom pogledu nikako ne ugledamo na njih?

Nisu nam potrebni, mi smo uvereni da smo i bez obrazovanja najpametniji ljudi na svetu. Estrada je za većinu najveći domet kulture, a pošto je sve estradne zvezde pozlatio, reklo bi se da je naš narod i vrlo bogat i vrlo kulturan.

Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika

Nikola Pasic i Njgov sin Rade su bili kriminalci.
Nikola pasic bio je jednostavno djubre od coveka.
Ipak, mi imamo njiegov spomenik i trg.
Da li cemo za sto godina negde u Bgd na vodi imati Trg Aleksandra Vucica i njegov spomenik.,
 
AleksandarGrf je napisao(la):
Prakticno. Jel treba da pricam vic sta je ono isto a nije isto. :D

Ne kazem, i moja je definicija pausalna, nije to sporno, onako, bacio sam od ruke. Ali zabrinjavajuce je precizno.
Kliknite za proširenje...
Pa definitivno nije da mu nije falila dlaka sa glave :)

Da ne ulazimo dalje, i nije bas toliko precizno :)
 
Ulazicemo dalje. Shvatas razliku ubistva vladara dok je na vlasti i umiranja u zatvoru godinama nakon vlasti, ne?
Tito, Milosevic, Vucic zajedno imaju 65 od zadnjih 78 godina vlasti u ovoj drzavi, i niko od ovih vladara nije ubijen i nadamo se da nece, naravno. Ne znam sta je tu uopste diskutabilno i cemu toliko kontriranje.
 
AleksandarGrf je napisao(la):
Ulazicemo dalje. Shvatas razliku ubistva vladara dok je na vlasti i umiranja u zatvoru godinama nakon vlasti, ne?
Tito, Milosevic, Vucic zajedno imaju 65 od zadnjih 78 godina vlasti u ovoj drzavi, i niko od ovih vladara nije ubijen i nadamo se da nece, naravno. Ne znam sta je tu uopste diskutabilno i cemu toliko kontriranje.
Kliknite za proširenje...
Shvatas razliku izmedju 'ne fali mu dlaka sa glave' i oboren u masovnim demonstracijama a onda poslat da umre u zatvor? Ja ne znam po kakvom kriterijumu je on kao dobro prosao, ili cak vladao nesto posebno dugo.

Od tih 67 je 40+ Titovo, a vrlo je diskutabilno da li je on medju najgorim. Jer tim kriterijumom, da li je Aleksandar Karadjordjevic medju najgorim takodje? Da li je Aleksandar Obrenovic onda medju najboljim? Da li je Petar I medju najgorim? Da li je Milos medju najgorim?

Da, svasta je diskutabilno i svasta ima tu da se kontrira.
 
Poslat privatnim avionom u hotel od zatvora i umro u 65. godini. Sta je trebao, u vili jos 60 godina da zivi na nasoj grbaci? Nije ubijen covek, ne znam sta ti nije jasno. Imao je medicinsku negu bolju nego njegovi vrsnjaci u Beogradu u istom trenutku. Bar zvanicno.
 
E pa ako je bio dobar zatvor i privatni avion onda nista, blago njemu. Stvarno mu nije falila dlaka s glave.

Vrhunski tretman za bivseg vladara, da ga sopstvena zemlja isporuci u strani zatvor, nakon sto stotine hiljada gradjana zapali skupstinu da bi ga skinula sa vlasti. I u tom zatvoru umre pod sumnjivim okolnostima.

Pa bolje bi prosao da ga je neko samo roknuo 5. oktobra. Imao je vrhunsku negu, lol, vidim bas su ga iznegovali.
 
AleksandarGrf je napisao(la):
Sta da ti kazem, kriminalac otisao u zatvor. Zamisli. Suza suzu stize za njim.
Prosao je odlicno kako je trebao da prodje, domaci mardelj i osuda za sva zlodela. Ovako ostade kao neki poluheroj-polumucenik nepismenih poluljudi.

I znas sta jos? Svejedno nije ubijen.
Laku noc. :ROFLMAO:
Kliknite za proširenje...
Ne raspravljamo ovde o tome da li je on prosao kako treba ili ne, govorimo o tome da ova tvoja izjava:

AleksandarGrf je napisao(la):
Al zato svima najgorima nije falila dlaka sa glave i jasu najduze, najpogubnije i najbahatije.
Kliknite za proširenje...
Veze s mozgom nema.

Zaista nije trebalo jos 6 postova da se vratimo na taj pocetak, ali ti si insistirao da ulazimo dalje.
Laku noc.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Kada ćete da prihvatite da su sve te svinjarije i psihijatrijska oboljenja postojala ovde na ovim prostorima još pre nego što su se Tito i partizani uopšte bili rodili...

Arčibald Rajs ostavio ovde krv i suze u nameri da ljudima približi istinu, čak napisao knjigu da im ostane i kad njega ne bude... A ljudi ovde ko papagaji masovno ponavljaju da je to počelo sa Titom i SFRJ. Jeste. I Branislav Nušić je pisao kritičke osvrte o Srbiji u vremenu Tita i SFRJ.... Mda...


Sve je to posledica viševekovne sedimentacije raznih taloga na vlasti i bitnim pozicijama. Ne dešavaju se takve stvari preko noći. Kao što se ni ne leče preko noći.
Kliknite za proširenje...
To ja ljudima objašnjavam godinama kada počnu "Sve je ov zbog Tita i komunista." Još vladaju deca komunista." Ne, još uvek vladaju deca Pašića i njegovi radikala. To je moj odgovor.
A Rajsovu knjigu trbeba svaki dana čitati na RTSu.


MC_ je napisao(la):
Do dolaska Tudjmana na vlast, MIlosevic je bio glavni ratni podstrekac.
Verovao je u svoju izreku "Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo"
Secam se te histerije, srpskog MASPOK-a 1988.-1990.
Secam se sasvih stana price o sprskom bogocoveku, o preziru prema Slovencima, Hrvatima, i svima ostalima.

Ali, za ono sto je doslo posle, Hrvati, Slovenci i Bosnjaci/Muslimani ne mogu se amnestirati.
Glavnu destabilizaciju Jugoslavije izveli su Srbi u svojoj bezgranicnoj gluposti jer je za Srbe Jugoslavija bila vazna, da makar kako zive u istoj drzavnoj zajednici.
Srpska elita, u svojoj ogranicenosti, kako nacionalisticka, tako i gradjanska potuno je potcenila druge narode.
To stanje traje i danas.

Ali Srbija ne zeli da razume politicku stvarnost, Srbija sanja radikalski san.
Srbija ni danas ne zli da vidi stvarnost.
Porobljena, silovana, poslusna okupatoru, zpremna da se zatruje litijumom i preda nezakaonito deo teritorije, vecinska Srbija danas masta o "srpskom svetu" i kleci pred jednom bitangom.


„Sve do 1941. godine Srbijom je vladala samo Pašićeva Radikalna stranka, okamenila je mentalitet koji se posle 1945. godine lako uklopio u Komunističku partiju, koja je u ime radničkih i narodnih prava zavela jednopartijski sistem. U mentalnom smislu tu nema nekog prekida“, piše Momcilo Đorgović.
Kliknite za proširenje...
Konačno da se i sa tobom složim 100%
 
Сад испада да нисмо имали државно грађење култа личности код младе деце у комунизму чије последице трпимо данас у незрелости и послушности гласачког тела?
 
Defke je napisao(la):
oboren u masovnim demonstracijama a onda poslat da umre u zatvor?
Kliknite za proširenje...
Oboren na izborima. Utuvite ovo u glavu.
Defke je napisao(la):
Vrhunski tretman za bivseg vladara, da ga sopstvena zemlja isporuci u strani zatvor, nakon sto stotine hiljada gradjana zapali skupstinu da bi ga skinula sa vlasti. I u tom zatvoru umre pod sumnjivim okolnostima.
Kliknite za proširenje...
Skinula ga na izborima sa vlasti.

Isporučen po sporazumima koje je sam prihvatio. Umro prirodnom smrću u zatvoru koji je Hilton u poređenju sa srpskim kazamatima.


Ali poenta je da je oboren na izborima.
 
Slažem se veoma... Samo ne znam koji su to sporazumi koje je prihvatio? Zakon o saradnji sa haškim tribunalom je usvojen kasnije, ali svejedno, to bi isto bilo kao kada bi dovodili u pitanje nirnberški proces i zakonitost tog suda... Posle masovnih ratnih zločina odgovornost mora da postoji, ako se država pokaže kao nesposobna ili nevoljna da takve postupke sprovede, međunarodna zajednica je ta koja je u slučaju haškog suda kroz mehanizam UN-a jednoglasno donela rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a 827 kojim je taj sud osnovan... Gde ćeš veći legitimitet nego kad se Savet bezbednosti o nečemu potpuno složi... Da su masovni zločini učinjeni i da odgovornost mora da se uspostavi...

Tokom postojanja suda bilo je kontroverzi, manjkavosti, propusta u radu, ali ono što je pravosnažno osuđeno u to uopšte ne sumnjam da se sakupilo dovoljno dokaza, sumnjam u ono što nije procesuirano ili dovedeno do osuđujuće presude, na selektivnu pravdu u tom smislu mogu imati sumnju ali to nije opravdanje da zločinci koji su procesuirani, ne budu procesuirani... Meni je krivo što za Oluju nije dokazan udruženi zločinački poduhvat, krivo mi je što i Milošević nije dočekao pravnosnažnu presudu, nije dobro ni što je Šešelj bio u dugogodišnjem pritvoru bez prvostepene presude, iako ga ne podnosim, na kršenje prava optuženika ne mogu samo da okrenem leđa, ali isto tako mislim da odogovornost za teška kršenja ljudskih prava, ratne zločine i kršenja pravila ratovanja ne treba da zaboravimo i zločine guramo pod tepih samo jer neko drugi nije odgovarao.. Treba da radimo na tome da odgovaraju svi, ratni zločini ne zastarevaju a osnovan je i ovaj novi sud u Hagu koji procesuira zločine Albanaca sa Kosova pa ćemo videti šta će od toga biti... Slažem se da pomirenju nije puno doprineo, za nas Srbe to je ponajviše zbog oslobađajuće presude Gotovini, da je taj proces doveo do osuđujuće presude mnoge stvari bi bile drugačije... Oluja ne bi smela da se slavi u Hrvatskoj i nacionalistički duhovi bi se smirili na obe strane... Samo taj jedan postupak je puno toga uprskao, ali šta da se radi...
 
Ubijeni su vladari jer se smatralo da su "izdajnici". Svako je izdajnik ko poštuje zapad, a patriota ko voli Rusiju. To vam je razmišljanje prosečnog srpskog glasača. Nema veze što im deca odlaze na zapad da zarade koru hleba. Svakako bih pre živeo u Estoniji nego u Rusiji ili Kini.
 
Koniljo je napisao(la):
Ubijeni su vladari jer se smatralo da su "izdajnici". Svako je izdajnik ko poštuje zapad, a patriota ko voli Rusiju. To vam je razmišljanje prosečnog srpskog glasača. Nema veze što im deca odlaze na zapad da zarade koru hleba. Svakako bih pre živeo u Estoniji nego u Rusiji ili Kini.
Kliknite za proširenje...
Ovo je vrlo povrsna konstatacija, razocarao si me.

Karadjordje je ubijen zbog borbe za vlast.
Knez Mihailo je ubijen iz osvete.
Aleksandar Obrenovic je ubijen zbog borbe za vlast i zbog toga sto vojska nije volela njegovu zenu.
Aleksandra Karadjordjevica su ubile ustase.
Djindjica su ubili kriminalci, verovatno jer je dao podrsku drugim kriminalcima.

Srbija nije neka napredna zemlja da bi se u njoj ubijalo zbog principa.
U Srbiji se kolje zbog vlasti ili pljacke.


Mhailo O. jos jedan vladar koji se kod nas kuje u nebesa. medjutim, kako je taj paranoik zaista vladao:

Čak ni pomoćnici ministara nisu bili upućeni u vladine namere. U jednoj prilici načelnik policijskog odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih dela nije znao da je rešeno da se održi Skupština. Činovnici su živeli u jednoj vrsti paralisanosti u svom radu. Ispostavilo se da je Mihailo smatrao da u toj tajnosti leži polovina uspeha. Na većini dokumenta je stajalo „poverljivo“ i „strogo poverljivo“. Svaki, pa i najmanji znak nediscipline se oštro kažnjavao.
Godine 1864. ministar prosvete postavlja u Velikoj školi osobu koja postaje „nadziratelj mladeži“. Porfesori nezadovoljni, studenti nezadovoljni. Revolitrani zajedno podnose ministarstvu predstavku u kojoj navode da smatraju njega „špionom“. Ministar prvog potpisanog navodi kao vođu bunta.
Pisac predstavke je premešten u poštansko odeljenje ministarstva unutrašnjih dela i to je bio Đura Daničić, prva naučna snaga na tadašnjoj Velikoj školi. Vlada je tražila od svakog činovnika da svaku njenu naredbu izvrši sa automatskom brzinom i tačnošću. Svaka diskusija između ministra i činovnika je bila strogo zabranjena.
Mihailov režim je bio veoma nepopularan, pre svega jer je godinama držao jedne te iste ljude, koji su narodski rečeno dosadili i Bogu i narodu, a nedostatak kritike vlasti u novinama samo je pogoršavao situaciju. Neiskazivanje nezadovoljstva javno, počelo je da truje duhove iznutra. Talasi gorčine počeli su da se prelivaju prema Mihailovom režimu i već od 1864. Srbiju počinje da zahvata talas nezadovoljstva.
Čak i u samom Savetu postojala je jedna tiha opozicija koju su činili Filip Hristić i Dimitrije Crnobarac koji naglašavaju da je opasno vladati bez ministarske odgovornosti i slobodne štampe. Nezadovoljstvo nije bilo samo oslonjeno na inteligenciju već se počelo osećati i u narodu.
Za vreme Mihailove vladavine narod je poprilično stradao od poplava, suša od rđvaih i nerodnih godina. Odmah je po dolasku na vlast povećala porez, na jedan talir zbog koga Toma Vučić Perišić digao narod na njega. Mihailov režim je tako postao režim policijske stege, ministri i njihovi činovnici uzdizali su se nad narodom kao jedna gospodarska klasa. Srbija je u očima savremenika tog perioda počela sve više da liči na nemačku despotiju iz 18 veka.
 
Ajde oni jos i nesto urade, najjace je sto je Ceda i dalje predsednik LDP-a 🤣🤣🤣
 
Koniljo je napisao(la):
Ubijeni su vladari jer se smatralo da su "izdajnici". Svako je izdajnik ko poštuje zapad, a patriota ko voli Rusiju. To vam je razmišljanje prosečnog srpskog glasača. Nema veze što im deca odlaze na zapad da zarade koru hleba. Svakako bih pre živeo u Estoniji nego u Rusiji ili Kini.
Kliknite za proširenje...
To je ona spika "Volim Rusiju, majku najdražu, Putin je svetska sila, ali auto mora biti N(j)emački, gardaroba zapadna..."
Kad pomenu Estoniju, ta zemlja je za primer kako se uzdigla. Mala zemlja, cela zemlja ima stanovnika kao Beograd.
Možda je bila i u SSSR bila naprednija od većina ostalih. Znam da za Belorusiju kažu da je Slovenija SSSRa.

Дошљак je napisao(la):
Сад испада да нисмо имали државно грађење култа личности код младе деце у комунизму чије последице трпимо данас у незрелости и послушности гласачког тела?
Kliknite za proširenje...
Imali smo, i u komunizmu a i pre komunizma.
 
MC_ je napisao(la):
Mhailo O. jos jedan vladar koji se kod nas kuje u nebesa. medjutim, kako je taj paranoik zaista vladao:

Čak ni pomoćnici ministara nisu bili upućeni u vladine namere. U jednoj prilici načelnik policijskog odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih dela nije znao da je rešeno da se održi Skupština. Činovnici su živeli u jednoj vrsti paralisanosti u svom radu. Ispostavilo se da je Mihailo smatrao da u toj tajnosti leži polovina uspeha. Na većini dokumenta je stajalo „poverljivo“ i „strogo poverljivo“. Svaki, pa i najmanji znak nediscipline se oštro kažnjavao.
Godine 1864. ministar prosvete postavlja u Velikoj školi osobu koja postaje „nadziratelj mladeži“. Porfesori nezadovoljni, studenti nezadovoljni. Revolitrani zajedno podnose ministarstvu predstavku u kojoj navode da smatraju njega „špionom“. Ministar prvog potpisanog navodi kao vođu bunta.
Pisac predstavke je premešten u poštansko odeljenje ministarstva unutrašnjih dela i to je bio Đura Daničić, prva naučna snaga na tadašnjoj Velikoj školi. Vlada je tražila od svakog činovnika da svaku njenu naredbu izvrši sa automatskom brzinom i tačnošću. Svaka diskusija između ministra i činovnika je bila strogo zabranjena.
Mihailov režim je bio veoma nepopularan, pre svega jer je godinama držao jedne te iste ljude, koji su narodski rečeno dosadili i Bogu i narodu, a nedostatak kritike vlasti u novinama samo je pogoršavao situaciju. Neiskazivanje nezadovoljstva javno, počelo je da truje duhove iznutra. Talasi gorčine počeli su da se prelivaju prema Mihailovom režimu i već od 1864. Srbiju počinje da zahvata talas nezadovoljstva.
Čak i u samom Savetu postojala je jedna tiha opozicija koju su činili Filip Hristić i Dimitrije Crnobarac koji naglašavaju da je opasno vladati bez ministarske odgovornosti i slobodne štampe. Nezadovoljstvo nije bilo samo oslonjeno na inteligenciju već se počelo osećati i u narodu.
Za vreme Mihailove vladavine narod je poprilično stradao od poplava, suša od rđvaih i nerodnih godina. Odmah je po dolasku na vlast povećala porez, na jedan talir zbog koga Toma Vučić Perišić digao narod na njega. Mihailov režim je tako postao režim policijske stege, ministri i njihovi činovnici uzdizali su se nad narodom kao jedna gospodarska klasa. Srbija je u očima savremenika tog perioda počela sve više da liči na nemačku despotiju iz 18 veka.
Kliknite za proširenje...
Uglavnom sam saglasan sa ovim sto si napisao. Ali treba da ipak dodamo nekoliko cinjenica, prvo je da gledamo stvari iz perspektive drustva koje je naprednije 150 godina, to je bio sasvim drugaciji svet. Drugo tada su se desavale neverovatne promene za jako kratko vreme, svega 50 godina pre toga smo imali danak u krvi i secu knezova a narod je ziveo u zemunicama na selu, uporedi to sa gradnjom Narodnog pozorista u Mihajlovom Beogradu. Moglo je da se ocekuje da ce da bude mnogo problema dok se ne stvori funkcionalna drzava i drustvo. Da ne spominjemo sto bi svako od nas verovatno stavljao oznaku tajna na vazne dokumente znajuci koliko su bili pismeni tadasnji drzavni sluzbenici:)
 
FB_IMG_1680777291645.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh