E da, to je tek posebna priča-za sav ovaj pritisak Zapada da se završi što pre stvar sa Kosovom možemo da zahvalimo našem “velikom prijatelju” Vladimiru Vladimiroviču i ovoj groznoj svinjariji koju je napravio u Ukrajini.
Da nema ovog rata ne bismo ni mi bili sada u ovakvoj situaciji, saterani uza zid…
Ali, sa druge strane, da Rusi nisu iskoristili Kosovski presedan kao opravdanje, niko u svetu ne bi više o Kosovu mislio kao o nečem važnom niti bi većini običnih ljudi u svetu Kosovo uopšte palo na pamet. U svesti većine bi ostalo isto mišljenje koje je i ranije postojalo: "Srbi su prema Albancima bili toliko represivni da su ovi morali da se pobune i odcepe, a NATO je na kraju uspešno prekinuo krvoproliće i svetu učinio uslugu, i to brže nego u Bosni, dokazavši tako svoju korist i potrebu da postoji kao svetski policajac." U međuvremenu bi pritisak i dalje postojao, doduše blaži ali uporan, pa bi na kraju završili na istom, tj. mi bez Kosova. Kosovo plus Albanija su za zapad strateški važni i zbog izlaska na more i zbog sirovina, a za Amerikance posebno zato što je to trojanski konj za Evropu i za islamski svet. Imati nekoga ko potpuno zavisi od Amerikanaca U EVROPI je njima veoma važno. Tako da bi pritisak na nas, a u korist Albanaca, u svakom slučaju postojao i bio trajan. Od toga se ne može pobeći. Mi nikada nismo bili tako poslušni prema nikome, pa ne bi smo bili baš pouzdan oslonac u njihovim stateškim igrama čak i da smo se otvoreno opredelili za Amerikance. Ruska intervencija u Ukrajini se zato može posmatrati kao poker u kome neko povećava ulog, povećavajućavajući tako istovremeno i rizik ali mogućnost dobitka. Ovako je Kosovo i bombardovanje Srbije prestalo da bude crno-bela priča sa dobrim i lošim momcima, pa je bar za one u svetu koji prate i alternativne medije postalo jasna prekretnica u međunarodnom pravu (samo zahvaljujući Putinu koji insistira da je to tako), a istovremeno je znatan broj ljudi sada čuo i drugu stranu cele priče. Oni koji to žele, da bi prekinuli rat u Ukrajini, moraju prvo da pokažu da Rusi nisu baš sasvim bez povoda prekršili međunarodno pravo, a da bi to bilo ubedljivo, imaju tendenciju da o događajima i NATO intervenciji na Kosovu pričaju sasvim drugačije nego što su zapadni mediji pričali do sada. Tu su naprimer neki republikanci u Americi, ali i mnogi drugi kojima se ovi dogagađaji u Ukrajini ni malo ne dopadaju. Zato je pritisak na nas da se cela priča završi sada pojačan, ali istovremeno Kosovo u očima sveta više nije crno-bela situacija, pa je naša pozicije istovremno ne samo opasnija nego i jača nego što je bila pre nego što je Putin Kosovo stavio u fokus međunarodnog prava. Drugačije ne bi smo uspeli da tako malo zemalja prizna Kosovo.
Da li ćemo to moći da iskoristimo? Sumnjam. Ali eto, zbog toga neka mala šansa sada ipak postoji, samo je pitanje koliko su sadašnje generacije Srba spremne na neizvesne rizike i žrtve, ali i da li se takvo rizikovanje zaista isplati uzevši u obzir stvarne verovatnoće za razne ishode. Nažalost, bez informacija o stvarnom stavu zapada, tj šta su stvarno spremni da nam urade ako ne slušamo, a to ima samo Vučić, nisam u stanju da se konačno opredelim i napravim procenu šta je za nas bolje. Za sada mi izgleda da smo Kosovo ovim sporazumom konačno izgubili. Međutim moram ipak da ostavim otvorenu i mogućnost da nije sasvim jasno kakvi su pravi odnosi snaga, tj koliko će svetu Kosovo kao presedan biti bitno da bi ceo problem i dalje držali otvorenim i bez nas, što bi nam MOŽDA, kasnije, pružilo i neku novu šansu. Ili da li je to uopšte pravno moguće sa ovakvim ponašanjem Srbije i sa ovim sporazumom. Sumnjam, ali je teško reći išta definitivno bez potpunijih informacija.