Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.248
A ok onda. U nedostatku bolje fraze kod nas, da kažem - fair enough. XD
Inače, što se tiče toga da bi samo oni sa državnim školama mogli da idu na (državne) upravne pozicije - mislim da ne treba tako odrediti, zato što među privatnim fakultetima postoje neki koji se ističu i u rangu su državnih. Mogao bih da nabrojim poimence al aj neću nego ću reći ovako - informatika i računarstvo, ekonomija, pravo, i verovatno još nešto što sam zaboravio... ima par privatnih fakulteta na kojima se to predaje sasvim korektno. Neki su čak i vrlo striktni, da ne kažem elitistički, ali vrlo vrlo striktni i insistirajući na kriterijumima.
Ima tu znanja i kriterijuma za buduće ljude i na mestima savetnika, zamenika pa čak i ministara: Pravde, Ekonomije, Informisanja i telekomunikacija, i Nauke i tehnološkog razvoja. Naravno, glavni izazov bi bilo kako pravno i birokratski razgraničiti Privatni fakultet A koji je bleja od Privatnog B koji je rame uz rame sa svojim državnim pandanom. Ali kažem, iako preovlađuju blejački, ima i par vrlo ozibljnih privatnih fakseva. Isto tako moram da kažem da sam radio i sa dvojicom ljudi koji su završili Višu Elektrotehničku. Jedan je završio početkom prošle decenije, i ispunio je neka moja očekivanja i šta sam ranije čuo o toj školi. Ovaj drugi, mladi, je završio sad pre dve godine i bogami... uočava se drastična razlika između njih. I velike rupe u znanju kod ovog mlađeg. Sad, da li je to zato što je Viša ET uvela neke dodatne ''razvodnjene'' smerove za ove koji hoće samo ubrzane površne kurseve, ne znam. Možda. Ali kažem da ni tu nema garancija da je svako ko je završio nešto državno maher a svako ko je završio bilo šta privatno blejač. Uostalom, pa i srednje škole se dinamično menjaju kroz godine, jedne decenije su ta i ta najbolje, sledeće decenije su neke druge. Dobro, fakulteti i više škole nisu baš toliko dinamični ali i tu postoje oscilacije. I FON je nekada davno bio iznuđeno rešenje za mnoge pa je vremenom postao jedan od najtraženijih u zemlji, i poprilično cenjen.
Zato mislim da ne treba ići po toj podeli državni-privatni, nego po nekom rangiranju, ili po akreditacijama možda (da ima više stepena akreditacije) ili po nekom trećem modelu. Jer činjenica je i da državni faksevi i škole znaju dosta da kaskaju za tekućim trendovima i potrebama. U proseku se tamo više drže kriterijumi nego u proseku na privatnim, ali isto tako se i više kaska. Jako su tromi, i mislim da većina ne sprema studente da budu zaposleni, već više da budu akademci i naučnici. Što je ok, ali samo za onih 1% koji bi da ostaju u nastavi. Preostalih 99% ide tamo da bi se posle zaposlila.
Takođe, ne bi bilo u redu da neko ko je bio na, npr, privatnom ekonomskom ili pravnom, i tamo se zaista potrudio i naučio, na pretendovanju za neko radno mesto ostane uskraćen samo zato što se pojavio neko sa državnog, a taj neko tipa sekretarica Bajatog koja je bila na Višoj Osnovnoj i onda na neki smandrlj-ispod žita način preinačila svoje zvanje u Diplomirani pravnik na nekom tamo isturenom odeljenju Kragujevačkog ili nekog sličnog univerziteta. A ima toga dosta i ovako. Partija ih sprovede kroz sistem, opere im diplome, i onda ih predstave kao neke vrsne stručnjake. Kao što su uradili i sa nekoliko naših istaknutih i dobro poznatih doktora nauka. I svi šatro doktori sa državnih fakseva, a i vrapci na grani znaju da su šuplji. Tako da državna diploma ne mora da bude garancija znanja, i isto tako diploma privatnika ne mora da bude garancija bleje i nestručnosti.
Poslednja izmena:
Biološkim rečnikom simbioza 
