Šta je novo?

Izbori 2024

Moguce je da su Turski zulumi i ratovi doveli do ove traume, u periodu 1389.-1804.
Ne znamo nista o ranijem periodu i ucestanosti izdaje, mada u narodnoj pesmi ima naznaka da ovakvo stanje postoji odranije.

O traumama i situacijama običnih ljudi kroz našu istoriju, može dosta da se nauči iz ove knjige:

Milorad Panić Surep - Kad su živi zavideli mrtvima

POMENIK ZAPISIVAČA

Istorije vladara imamo. I letopise događaja, i monografije velikih ljudi, i studije znamenitih pokreta. A da li se može reći da imamo i istoriju naroda, onog njegovog dela što ga sačinjavaju mali svakidašnji ljudi — orači i čobani, zidari, zanatlije, goroseče, kiridžije, najamni rabotnici, nemoćni starci i nedoučena mladež? Takvu u nas, a i drugde na strani, ja ne vidim. Vreme njenog pisanja još je pred nama, njega tek valja stići. Dođe li taj čas, vešt pisac naći će podataka, ne uvek dovoljno ali svagda dobrih i nesumnjivih. Njih su nam ostavili baš takvi mali ljudi — siroti naši pisci i zapisivači, najčešće bezimeni, beležeći ih usput, vršeći neki drugi posao.

Ostaviše nam ih kao svoj uzdah, često krik, a sasvim retko kao svoju tihu radost. Ima ih najraznovrsnijih, o svemu što čini vrednost ljudskog života ili što ga ugrožava — o gladi i bolestima, elementarnim nesrećama, rođenju i smrti, žetvama i sušama, o ratovima kako ih je video on, taj mali čovek, ne onakvim kakvi se prikazuju u istoriskom zrcalu. Vreme sve ublažava, zaravnjuje i otslikava kroz treperavu zavesu, lišavajući stvari i događaje topline ljudskog daha. Želi li neko daleki život da oseti, da ga se dotakne kao hleba ili žeravice, valja mu kopati. Žar je u dubinama, zapretan. Tu je, uostalom, i najsadržanije zaveštanje predaka. Jedan njegov deo su i ovi mnogobrojni zapisi kratkovremenih prolaznika. Osobenost naše minule istoriske prošlosti između ostalog i u tome je, što su ovakvi ljudi često bili jedini nosioci naše društvene misli; oni su naši i filozofi, i političari, i književnici u pojedinim vremenskim razdobljima.
 
Imali su i pre 100 godina "Geneksove bebe". Dobijes milion ili dva na poklon od drzave, posle napravis jos 100.

Milan Vapa takodje, prvo je lazirao stetu na svojoj fabrici hartije i dobio desetostruko vise za odstetu posle Prvog svetskog rata, pa je prodao po nekoliko puta vecoj vrednosti drzavi za novu biblioteku( nikad nije objasnjeno zasto je placena nerealno visoka cena). Kasnije je od tog novca napravio novu fabriku prekoputa sadasnjeg Bigza, posle je bio Jugosped valjda. Ima bezbroj takvih prica iz starog Beograda, skoro da ne postoji industrijalac/veletrgovac koji se nije obogatio u sprezi sa drzavom, na racun najsiromasnijeg naroda u Evropi. I posle se cude sto su ljudi prihvatili komuniste.
Како су спорадичне субвенције из државног буџета у капитал српских индустријалаца "на леђима народа" а трошење из државног буџета у државне фирме које су експлоатисале народ нису? И ја сам мислио да Србија није ни имала индустрију пре доласка комуниста, од куд сад толики индустријалци? Да ли је било "на леђима народа" када су српске фабрике и капитал преношене из Србије у Хрватску и Словенију када су комунисти дошли на власт? Да ли је било на леђима народа када су им отимане њиве и станови?

Како то да сад нема револуционара када потомци тих истих дају паре странцима (између осталог, опет Хрватима и Словенцима) да "улажу у Србију" али је проблем да се дају паре српским капиталистима? И ако је уопште проблем да држава меша у економију зашто је решење да се повећа њен монопол у економији а не да се потпуно повуче из економије и смање порези капиталистима?
 
И ја сам мислио да Србија није ни имала индустрију пре доласка комуниста, од куд сад толики индустријалци?
Јес, то ко оно "што јужније, то тужније". Не могу да похватам откад је та крилатица, јер, Станислав Краков нпр. 1918. за ослободиоце и за себе међу њима пише "улазимо у индустријски град Лесковац". Чудне ствари.

Али, да, написа човек неки пост пре - Херцеговина, Далматинска загора... то су битни крајеви, `беш Србију.
 
Јес, то ко оно "што јужније, то тужније". Не могу да похватам откад је та крилатица, јер, Станислав Краков нпр. 1918. за ослободиоце и за себе међу њима пише "улазимо у индустријски град Лесковац". Чудне ствари.

Али, да, написа човек неки пост пре - Херцеговина, Далматинска загора... то су битни крајеви, `беш Србију.
SHS je obuhvatala Crnu Goru (koju si podlo izostavio iz citata), Hercegoivinu i Dalmatinsku Zagoru.
To su bili krajevi odakle je bilo najvise komunista.
 
" али је проблем да се дају паре српским капиталистима? И ако је уопште проблем да држава меша у економију зашто је решење да се повећа њен монопол у економији а не да се потпуно повуче из економије и смање порези капиталистима?
To pitaj Vucica. On je veliki nacionalista i zastitnik srpskih interesa, najveci srpski Drzavnik ikad itd. Pa on valjda zna zasto je to tako odlucio.
 
Srbi napravili haos; pljuvali, tukli, gađali. "Ubij, zakolji"

Оболели. Ово шта се све дешава у последње време није нормално ни мало. Мора негде нека ручна да се повуче и да се све ресетује на фабричка подешавања.
 
DSS, Dveri, DJB, Zavetnici, Narodna Stranka žele da smene vlast zajedno sa njenom politikom. Ostatak opozicije možda želi da smeni vlast, ali sigurno ne želi da smeni i njenu politiku.

Ja ne vidim neku suštinsku razliku između politike SNS-a, SPS-a, DS-a, PSG-a, ZZS-a, NDVMBG-a, SSP-a, SDP-a. ove nove Ponoševe stranke. Svi ste za EU bez alternative, iz čega proizilazi osnovna spirala propasti Srbije u svim segmentima, državotvornom, nacionalnom, ekonomskom, kulturnom, demografskom, vojnom, baš svim segmentima.
Organizacija kojoj pripadam nije za EU bez alternative i čak imamo sukobe sa političarima iz EU jer nemamo iste stavove. Naša narodna poslanica svakog meseca ide kod svoje porodice na KiM dok vaši pucaju parole po Beogradu i pozivaju na linčovanje onih koji nisu strejt beli muški Srbi pravoslavne veroispovesti. Podržavamo sve proteste radnika, tražimo regulisanje tržišta nekretnina kako ne bi bilo ratnog profiterstva i onda ispada da smo isti kao i vlast koja izazive sve te društvene probleme? Jasno mi je da je tvoja kritika iz desne perspektive da smo svi isti u pogledu spoljne politike ali to nije tačno ni u vezi spoljne a ni u vezi unutrašnje politike koja je veoma bitna.

Vaš problem je što najviše što možete je da se uortačite sa nekim fašovima iz EU koji su gle slučajnosti i ljubitelji rada i dela Putina i što vam je zajednički imenitelj mržnja i netolerancija, sve ono što nije hrišćanski. Kako vidim ostaće samo jedna partija od te tri praktično identične desničarske iz opozicije: Dveri, DSS i Zavetnici, pogotovu ako se cenzus digne na 5%.

Primer naše različite politike od vlasti je ovaj niz na Tviteru naše narodne poslanice Biljane Đorđević i njeni utisci iz prve ruke kako je izgledalo izlazak Sprske liste iz institucija lažne države Kosovo.

 
Poslednja izmena:
Od industrijskih postrojenja Srbija nije imala čak ni klanicu, niti savremenu parnu strugaru, sve dok nije izbio Carinski rat sa AU 1906, kada ih je napravio Miloš Savčić... toliko smo bili nerazvijeni.

Posle 1918. napravljeni su neki pomaci, imali smo Ikarus, pravili avione, motore, Kragujevac je još od Topolivnice imao neku industrijsku tradiciju, Leskovac je već bio tekstilni centar ("Srpski Mančester"), ali su ipak glavna industrijska postrojenja bili parni mlinovi, šećerane, ciglane, fabrike sapuna, lakova itd... i to uglavnom po Vojvodini...bilo je i pivara, fabrika hartije i slično, ali, sve u svemu, bili smo teška sirotinja i vrlo nerazvijena zemlja.
 
Srbi napravili haos; pljuvali, tukli, gađali. "Ubij, zakolji"

Оболели. Ово шта се све дешава у последње време није нормално ни мало. Мора негде нека ручна да се повуче и да се све ресетује на фабричка подешавања.
Али неће то тако лако ићи - кад се пусти дух из боце, чик га ухвати. А изнапуштасмо га се.
 
Organizacija kojoj pripadam nije za EU bez alternative i čak imamo sukobe sa političarima iz EU jer nemamo iste stavove.
Ako niste za EU bez alternative, onda znači da postoji neka crvena linija preko koje ne biste išli u ispunjavanju njenih ucena. Koja je to linija? Ispunjavanje ultimatuma koje je EU dosad postavila Srbiji vam nije sporno ako dobro shvatam, ali šta još trebaju da nam zatraže da biste im rekli "gospodo, mi na ovo ne možemo da pristanemo, ako je to vaš uslov članstvo u EU nije naš interes" ? Samo pitam kako biste im odgovorili da ste na vlasti.
Naša narodna poslanica svakog meseca ide kod svoje porodice na KiM dok vaši pucaju parole po Beogradu i pozivaju na linčovanje onih koji nisu strejt beli muški Srbi pravoslavne veroispovesti.
Da sam ja na mestu lidera Dveri, Zavetnika, NS-a i DSS-a, bio bih mnogo radikalniji u pritisku na režim po pitanju Kosova i Metohije. Ako treba, svaki dan bih organizovao proteste sa blokadom saobraćaja širom Srbije, sve dok se sever KiM ponovo ne vrati na stanje kakvo je bilo pre potpisivanja Briselske Veleizdaje 19.04.2013. Imali bi iste demonstracije kao prošle godine protiv Rio Tinta, i morali bi da ispune mnoge zahteve, jer je više puta empirijski dokazano da naprednjački režim sluša volju naroda samo kada ga taj narod pritiska na ulici.

Parlamentarnim suverenističkim strankama se može zameriti da ne deluju proaktivno i da slabo međusobno sarađuju, ali stvarno nikoga od njih nisam čuo da poziva na linč bilo koga.
Vaš problem je što najviše što možete je da se uortačite sa nekim fašovima iz EU koji su gle slučajnosti i ljubitelji rada i dela Putina i što vam je zajednički imenitelj mržnja i netolerancija, sve ono što nije hrišćanski.
Ko su fašisti? Da li oni evropski političari koji nastavljaju Hitlerovu politiku komadanja i okupacije Srbije, genocida nad Srbima i evroatlantski Drang nach Osten prema ruskim granicama, ili oni političari koji su protiv toga, i zalažu se za Evropu suverenih nacija kojom vladaju Evropljani, a ne Amerikanci?

Primera radi, Alternativa za Nemačku(AVD) je često napadana da je "rasistička", "ekstremno desničarska" čak "neonacistička", ali ta stranka je protiv secesije Kosova i Metohije, antidejtonske unitarizacije BiH i bezumnih sankcija Rusiji koje uništavaju nemačku ekonomiju, i jedino su u interesu Angloamerikanaca, a ne Nemaca i bilo kog drugog evropskog naroda. A sa druge strane, Viola fon Kramon i Olaf Šolc su kao neki levičari, možda su folklorno protiv Hitlera, ali zato zdušno podržavaju hitlerovsku politiku otimanja KiM, stvaranja Velike Albanije i angloameričkog pohoda na Rusiju zajedno sa banderovskim neonacistima koji danas vladaju Ukrajinom. Jedina Velika Albanija koja je ikada postojala je Musolinijeva i Hitlerova kvislinška tvorevina od 1941. do 1944. pa je čak i u okviru Hitlerovog Novog Poretka sever KiM ostao u sastavu Nedićeve Srbije. Šolc i Kramonova su u nekim aspektima veći nacisti i od njega.
Kako vidim ostaće samo jedna partija od te tri praktično identične desničarske iz opozicije: Dveri, DSS i Zavetnici, pogotovu ako se cenzus digne na 5%.
Ako se te tri partije konačno udruže na jednoj listi, imaće 35% glasova koliki god bio cenzus. A ako tom jedinstvenom frontu pristupe sve organizacije i pojedinci koji su protiv EU, SNS i SPS posle tih izbora odlaze na smetlište istorije, čak i da im pripomognu sve ostale proevropske stranke.
Primer naše različite politike od vlasti je ovaj niz na Tviteru naše narodne poslanice Biljane Đorđević i njeni utisci iz prve ruke kako je izgledalo izlazak Sprske liste iz institucija lažne države Kosovo.

Da ne ispadne da branim Antisrpsku Ljistu, ali bolje da lepe plakate "Ovo je Srbija", umesto "Dobrodošli u ZSO" što su lepili do skoro 🥴🤮 manje licemerje bi bilo da su napisali "Kosova Republjik" ili "Živeo Ahtisari", pošto je i ta famozna ZSO deo Ahtisarijevog Plana. Ali to bi bilo baš previše providno za njihove birače.

Međutim, džaba plakati i zastave, ako nema barikada. Ako će 11. i 18. decembra ponovo održati šiptarske lokalne izbore, i onda će petorica Šiptara u Leposaviću i dvojica u Zubinom Potoku moći da izaberu nekog od njih za predsednika opštine. Poslanik Dveri Ivan Kostić je u nekoj emisiji pitao Petkovića zašto sada Republika Srbija ne raspiše svoje lokalne izbore na severu, kao što ih je uvek raspisivala do 2012. godine. Na to je ovaj smrad odgovorio u fazonu "šta vi hoćete, da ih raspišemo, pa da Šiptari upadnu dole i pucaju u narod?". KAKO JE MOGUĆE DA JE REPUBLIKA SRBIJA DO 2012. ODRŽAVALA SVOJE LOKALNE IZBORE U SVIM OPŠTINAMA NA SEVERU, PA ČAK I U ENKLAVAMA, I ŠIPTARSKI TERORISTI NIKAKO NISU MOGLI DA TO SPREČE?

Sve u svemu, nisam do kraja shvatio razlog zašto ja vaša poslanica protiv ovih plakata? Ja nisam protiv plakata kao plakata, ali smatram da je bezobrazluk i licemerje lepiti plakate i kačiti srpske zastave, a istovremeno priznavati šiptarske lažne institucije i žaliti se njihovom "ustavnom sudu". Ludilo je da policajci Srbi podnose ostavke, a onda umesto da ponovo formiraju srpsku policiju, vraćaju oružje teroristima u Prištini. A najveće ludilo mozga je razlog zašto se Vučićeva ljista odlučila na taj korak: ne zato što ne žele da učestvuju u nelegalnim i secesionističkim institucijama lažne narkodržave, nego iz protesta zato što ta "država" ne poštuje svoj samoproklamovani ustav, i ne želi da formira nevladinu organizaciju ZSO, koju je svojim planom predvideo i Marti Ahtisari kao šargarepu za srpsku nacionalnu manjinu unutar tzv. "nezavisnog Kosova".
 
Poslednja izmena:
Како су спорадичне субвенције из државног буџета у капитал српских индустријалаца "на леђима народа" а трошење из државног буџета у државне фирме које су експлоатисале народ нису? И ја сам мислио да Србија није ни имала индустрију пре доласка комуниста, од куд сад толики индустријалци? Да ли је било "на леђима народа" када су српске фабрике и капитал преношене из Србије у Хрватску и Словенију када су комунисти дошли на власт? Да ли је било на леђима народа када су им отимане њиве и станови?

Како то да сад нема револуционара када потомци тих истих дају паре странцима (између осталог, опет Хрватима и Словенцима) да "улажу у Србију" али је проблем да се дају паре српским капиталистима? И ако је уопште проблем да држава меша у економију зашто је решење да се повећа њен монопол у економији а не да се потпуно повуче из економије и смање порези капиталистима?
Ne ulazim u posleratne odluke komunista i prenosenje fabrika u druge delove Jugoslavije, to je svakako kriminalan akt prema Srbiji sa kojim su bili saglasni skoro svi clanovi CK iz Srbije, a ostali su cutali. Ali ako zelis mozes da citas o aferama izmedju dva rata, o prevarama seljaka koji su trebali da dobiju stoku da przive od ratne odstete iz Austrije, a drzava je resila da je bolje da neki sposoban i pametan pojedinac iskoristi taj novac, a narod ce da se snadje, jedna krava ili nijedna zar je bitno;) O pomoci ratnim invalidima i da ne pricamo. Stojadinovic, Ilic, Vapa, brojni drugi su se obogatili po principu secerana od drzave za dinar, kredit od drzave, monopolski polozaj...i to je sve. Svako sa iq iznad 60 bi zaradio novac. I na sve to, oni su jos i varali na placanju poreza ili pravljenu nekvalitetne robe za drzavu, kao ta nabavka opanaka koju je Mc spomenuo sto je mozda najgori zlocin u Srbiji koji je vlast ucinila prema svom narodu, stotine hiljada nesrecnika koje je poslala u rat za spas otadzbine su isli goli i bosi da bi ugledni privrednik imao vise miliona. Pa nabavke neispravne municije od Francuza, ne nisu Francuzi bili krivi za to, vec nas covek koji je porucio tu robu i za drzao za sebe lavovski deo novca, iako je znao da time sigurno vodi zemlju u propast u slucaju rata. I za kraj da ne nabarajam vise, kralj i njegov brat, vladari razorene zemlje sa preko milion poginulih, koji grade dvorove u Kralja Milana i na Dedinju, imaju dvorac na Bledu i jos mnogo toga, koliko se secam bili su jedna od imucnijih dinastija Evrope, iz zemlje opustosene ratom i druge nagore indrustijske drzave u Evropi, posle Bugarske. Gledajuci to, mi sada zaista zivimo u zlatnom dobu, cak i sa ovom vlascu.
 

U vreme Namesništva 1868. godine korupcija je „postala sastavni deo javnog života u Srbiji". Prva afera vezana je za klan porodice Babadudić kome su pripadali Živko Karabiberović, predsednik Skupštine kneževine i predsednik upravnog odbora Prve srpske banke, koja je bankrotirala već 1873. U ovom klanu bili su i ministar vojni, general Belimarković i ministar finansija Panta Jovanović, čija se imena vezuju za „korupcionaški skandal koji je privukao veliku pažnju srbijanske javnosti", a odnosio se na prvi veliki posao vojne nabavke. Iako je praktično dokazano da je posredi korupcija, Skupština je oslobodila generala Belimarkovića optužbi. Kralj Milan, koji je javno podržao Belimarkovića, priznao je kasnije da je ova afera upropastila ugled ministara u očima seljaka.
U železničkoj aferi 1880. ustanovljena je korupcija prilikom izgradnje prve pruge u Srbiji u koju su bili umešani i kralj Milan i naprednjački premijer Milan Piroćanac, a potom su sledile tri afere s korupcijom u vojsci Kraljevine Srbije u periodu 1906-1912. Uprkos očiglednom primeru korupcije, sve su završene bez zatvorskih kazni. Zaključak je glasio da su se slučajevi korupcije u Kraljevini Srbiji pojavljivali „svaki put kada je trebalo obaviti neki veliki posao u državnoj režiji".
Iz perioda Prvog svetskog rata obrađene su zloupotrebe u vezi sa snabdevanjem vojske brašnom (pekarska afera) i obućom (opančarska afera). Tu se prvi put pojavljuje i Rade Pašić, sin Nikole Pašića, koji je bio umešan u švercovanje platine Nemcima.
Posle Prvog svetskog rata usledile su afere vezane za ratni plen, bečka afera (naoružanje i oprema za vojsku), afera Omnium Serb (izgradnja fabrike oružja u koju je bio umešan Rade Pašić), afera Teokarević (vezana za ministra pravde Lazara Markovića koga je zaštitila njegova Narodna radikalna stranka, jer je partijski interes bio važniji od pravde), stočna afera (glavni akter Rade Pašić), zloupotrebe u vezi sa obveznicama ratne štete (glavni akter ministar finansija Milan Stojadinović)...
Dva priloga bave se Kosovom i Metohijom između dva svetska rata, uz tvrdnju da je korupcija u redovima tamošnjih činovnika bila najdrastičnija, a da su „predsednici opština i načelnici okruga i srezova bili glavni akteri korupcije". Čak se pominju i primeri afera sa izdavanjem pasoša za odlazak u SAD.
Zajednički sadržalac svih korupcionaških afera i zloupotreba jeste da niko od korumpiranih visokih državnih činovnika, ministara i premijera nije završio u zatvoru. Štaviše, ministri iz tog perioda koji nisu hteli da učestvuju i omogućavaju korupciju bili su smenjeni.
Knjiga, napisali su recenzenti, uverljivo otkriva „nedostajuće 'poglavlje' nacionalne istorije koje bi trebalo da ukaže na postojano prisustvo ovog fenomena u protekla dva veka", te pokazuje da su kroz modernu istoriju Srbije partijski, nacionalno-oslobodilački ili lični interesi uvek bili iznad interesa stvaranja poštene i pravedne vlast.


Prve
prave korupcionaške afere u Kneževini Srbiji zabeležene su u poslovima koje su preduzimali Babadudići. Glavni poslovni partner Babadudića bio je Živko Karabib rović, u čije je dobre poslovne namere postojala sumwa otkako je postao predsednik upravnog odbora „Prve srpske banke”
. Polovina osnivačkog kapitala banke poticala je od „Franko-Ugarske banke” iz Pešte, a weni poslovni aranžmani zaobilazili su Srbiju. Iako imenom „srpska” ova banka je plasirala kredite u poslovima eksploatacije bosa- nskih šuma i izgradwe železničke pruge Karlovac-Rijeka u Hrvatskoj. Javnost u Srbiji sa razlogom je mogla da bude nezadovoqna politikom banke koja je imala puno pravo da novac investira tamo gde se moglo najlakše doći do zarade. Kada je novac kasnije preusmeren u Srbiju nastale su prve afere.

I ova knjiga ide u mojoj tezi da smo nesposobni da imamo drzavu, da je zato imamo sve manje i da je uskoro necemo ni imati.
Mozda je o ovome trebalo da se uci u skoli, kad se klice Sindjelicu da se zna da je bio izdan.

Apropo Petra Dobrnjca, jednog od dvojice koji su izdali Stevana Sidjelica. Zbog ulizivanja Karadjordje ga je slao i u deiplomatske misije. Kada je otisao tamo, toliko mu se svidelo da je ostao nekoliko meseci duze, a ono za sta je poslan nije uradio. Podsec ali nas to na savremene srpske ambasadore, na M. Djurica ili Stojana Protic i sve one DS ili SNS princeze i starlete u nasoj diplomatiji.

Najsmesnije je da mi imamo trg i spomenik Nikoli Pasicu, a u pitanju je bio obican kriminalac koji je namestao poslove svom sinu.
Slicno se moze raci i za kralja A. Karadjordjevica sa nje.

Kako je Aleksandar putem povlastica sistematski pljačkao narod
Kralj svake godine dobijao određena sredstva za pokriće svojih, odnosno potreba porodice i dvora. To se zvalo “civil-lista”. I ta “civil-lista” je raznim mahinacijama povećavana (pa je tako umesto zvanično odobrenih 24 iznosila 56 miliona dinara), ali o tome se, kako kaže Bartoš, “nije diskutovalo”. Pored toga, međutim, kralj je uživao i niz drugih povlastica.

Pre svega, kralj je imao povlasticu da ne plaća poreze. Prvobitno se shvatalo da se ova povlastica odnosi samo na civil-listu, ali vremenom, Aleksandar je došao na ideju da se to može vrlo široko tumačiti. Poreza je po zakonu od 1928. godine dažbina koju ne podnosi vladalac na svoje privatno imanje. Uskoro, Aleksandar otvara tečevinska preduzeća – proizvodnja vina i rakije u Topoli i na Demir-Kapiji, baštovanluk i živinarnik na državnom imanju u Topčideru itd. Ova tečevinska preduzeća rade na potpuno komercijalnoj osnovi, ali se smatraju kao kraljevo privatno imanje i oslobođena su poreze. Na taj način vladalac izlazi na pijacu sposobniji da konkuriše drugim proizvođačima.



Tako da u nizu Hulja ovde vlada jos jedna Hulja.
 
Poslednja izmena:
Izuzimajući možda preuveličane priče o glamuru i bahana-lijama koje je Rade Pašić priređivao na Krfu i u Parizu,pažwu privlači korupcionaška afera sa međunarodnim
implikacijama — tzv. afera sa švercovawem platine nepri-jateqima. Platina je tokom Prvog svetskog rata u taboru Centralnih sila bila dragoceni artikal kao sastojak neophodan za izradu aviona i topovske municije. Neutralna Švajcarska bila je mesto gde se razvijala trgovina platinom koja je krijumčarena iz Engleske i Francuske. Nemci su za
platinu plaćali basnoslovne iznose. Sekretar srpskog poslanstva u Parizu dr Mihajlo Gluščević i Rade Pašić neposredno su učestvovali u švercu dragocenog metala,
služeći se diplomatskim imunitetom. Gluščević je u zapečaćenim diplomatskim kovčezima slao platinu u Šva-jcarsku i tamo prodavao nemačkim agentima. Kada su fra-
ncuske vlasti otkrile o čemu se radi, bili su uhapšeni Gluščević i Rade Pašić. Rade Pašić, za koga nisu postojale neposredne inkriminacije, bio je odmah pušten, dok je u
pritvoru zadržan Gluščević kao neposredno odgovorno lice. Međutim, za wega je intervenisalo poslanstvo tako da
je bio izručen srpskim vlastima kako bi se sproveo sudski postupak. Proces je započeo u bitoqskom Prvostepenom sudu.
Bitoq je u to vreme i sve do proboja Solunskog fronta bio jedino oslobođeno mesto predratne srpske državne teri-
torije, tako da je u wemu mogao biti stvoren privid funkcionisawa regularnog sistema sudske vlasti. Suđewe je
odugovlačeno da bi potom bila doneta oslobađajuća presuda. U obrazložewu je stajalo da po srpskim zakonima u pomenu-
tom slučaju nema nikakve krivice „sem možda carinske”.
 
Od industrijskih postrojenja Srbija nije imala čak ni klanicu, niti savremenu parnu strugaru, sve dok nije izbio Carinski rat sa AU 1906, kada ih je napravio Miloš Savčić... toliko smo bili nerazvijeni.

Posle 1918. napravljeni su neki pomaci, imali smo Ikarus, pravili avione, motore, Kragujevac je još od Topolivnice imao neku industrijsku tradiciju, Leskovac je već bio tekstilni centar ("Srpski Mančester"), ali su ipak glavna industrijska postrojenja bili parni mlinovi, šećerane, ciglane, fabrike sapuna, lakova itd... i to uglavnom po Vojvodini...bilo je i pivara, fabrika hartije i slično, ali, sve u svemu, bili smo teška sirotinja i vrlo nerazvijena zemlja.
Kraljevina Srbija je bila nerazvijena u odnosu na zapadnu Evropu i Ameriku, što je i prirodno, s obzirom da je tokom čitavog perioda osmanske okupacije od 15. do 19. veka bila zamrznuta u vremenu. Ali u odnosu na svoje balkanske susede Bugarsku, Grčku i Tursku je bila industrijski džin. Džaba Osmanskoj Turskoj onolika teritorija, kada je do Ataturka bila agrarno-feudalna zaostala orijentalna despotija.

Prva železnica je u Kraljevini Srbiji sagrađena 1884. godine. Dosta kasno, ali kada je Albanija dobila svoju prvu prugu? 1949. Godine, u vreme komunizma! 120 Godina posle izuma putničke železnice. Ta država nije ni postojala do Prvog Svetskog Rata, ali čak ni između dva rata kada je kao bila nezavisna nije sagradila nijedan kilometar pruge. Skoro sve afričke kolonije su dobile železnicu pre nje. Inače, prva pruga na sadašnjoj teritoriji Srbije je sagrađena još 1857. godine, između Vršca i Bele Crkve, koji su tada bili deo Habsburške Monarhije.

Nemoguće da u Srbiji nije postojala nijedna klanica pre Carinskog Rata, na jagodinskom Juhoru piše da je osnovan 1902. godine. Beogradska Klanica na Vilinim Vodama mislim da datira iz zadnje decenije 19. veka. Mašinska Industrija Niš je nastala početkom 1880-tih. Kragujevačka Zastava je još 1850-tih postala prva fabrika vojnih pušaka u jugoistočnoj Evropi, doduše po stranim licencama. Ali tada su se u celom svetu mogle nabrojati na prste države sa samostalnom vojnom industrijom.
 
U Vučića vera, vera ko u kera 🐕‍🦺

Šta smo mi bogu zgrešili da nas vodi ovakva kukavička slina? :poop:
Zombirani birači se više ni ne sećaju onog urlanja na Pinku od pre par dana. Hoće li sada u Tirani reći Kurtiju i Rami da su teroristički ološ?

Tako će za koji dan i njegova ljista da se vrati u šiptarske institucije i učestvovati na šiptarskim izborima, da bi se borili za prava srpske nacionalne manjine u "Republjici Kosova".
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Najpreciznije moguće- Miloš Savčić 1898. projektuje-gradi prvu klanicu na obali Dunava, a 1903. prvu parnu strugaru... a tek za vreme Carinskog rata shvatamo na koliko klimavim nogama se nalazimo i koliko treba ulagati u prerađivačke kapacitete.

Bili smo teška beda...ceo 19. vek izvozili svinje dok nismo napravili prvi objekat za preradu mesa... pa mi i sad npr. uglavnom izvozimo malinu kao sirovinu, a ne neke proizvode od nje.. o čemu da pričamo.
 

Screenshot_20221205-184812.jpg
 
Pre nekoliko dana Vučić je Kurtiju dodelio epitet „terorističkog ološa“.
Znao je i tada da ce da ide da kleci pred Kurtijem i Verhaljijem za par dana.

Ali narod voli te uvrede, to nipodastavanje protivnika, cak i stvaranje protivnika.
"glupi Siptari"
"becki konjusari"
itd

Postoji ozbiljan pomak izmedju percepcije stvarnosti prosecnog Srbina i te iste stvarnosti.
Stvarnost za nas nema razumevanja, da ima bili bi prvaci sveta.
Bili bi najjaci, ovako klecimo.

Vrlo zanimljiv psiholoski momenat.
U jendoj ravni vrdejamo Albance, neizmerno uzivamo vredjajuci ih, u drugoj ravni moramo da pregovaramo sa njima, cak i da klecimo pred njima, jer potpisali smo i dali sve.
Ta percepcija stvarnosti je u dve dimenzije, one su potpuno ortogonalne, nezavisne jedna od druge. Ta skola misljenja omogucava nam da mislimo u dve ili vise dimenzija.
Sve moze.

"Ne dam Gazivode!".

hahahahha .
 
Vrh