Preporucujem donji tekst.
Царево ново рухо
Душко Кузовић
Догађаји у суботу 17. септембра поводом параде скинули су и последњи вео са свих личности које врше окупациону власт у Србији или учествују у тој фарси. Сви су, стицајем околности или нечије перфидне политичке вештине, показали разлоге деловања на политичкој сцени, суштину намера и изворе понашања. Ово је само почетак процеса тоталног огољавања ко управља властима и почетак нове фазе у понашању окупационих власти према грађанима.
За грађане ће то значити пораст репресије, посебно полицијске бруталности, ћутање администрације на протестна писмена, потпуно уклањање правде из живота, смртоносно снижавање прихода, неоснован пораст трошкова живота ради изгладњивања грађана, повећање информативног бомбардовања медијима, даље развлашћивање органа локалне самоуправе, централизацију одлучивања на пар адреса у Београду, искључење великог броја министарстава из процеса доношења одлука, пораст корупције (маскира се разарање система одлучивања и дестимулише отпор), даље смањење ефикасности здравства, бруталне промене у школском програму, појачавање подршке социјалним групама-пројектима (ЛГБТ, радикални феминизам, зелени, итд), потпуно укидање права радника, нове пројекте ради подела у друштву, и тако даље. Слике бруталног терора, попут оних из Шпаније и Чилеа, које је човечанство згрожено гледало у 20. веку неће још бити у Србији, али ће резултат бити још страшнији. Кампове и стадионе, у којима ће бити сакупљани неистомишљеници режима (окупационих власти), можемо очекивати у овој фази окупације, која је почела у суботу 17. септембра.
Највише реакција међу грађанима је изазвао изостанак организованог протеста на сам дан параде од стране организатора тзв. „литија“. Помеуте литије су одржаване у пар наврата у Београду, као најава грађанског протеста на сам дан параде, уколико власт дозволи њено одржавање. Тај формат до сада није кориштен у политичком животу Србије и представљао је опасност по власт. И стварно у пракси, када се површно погледа, назив акције литија „личи“ на верски формат, лица која воде својим понашањем „личе“ на школоване вернике, речник који користе „личи“ на верски образован, сваки састанак почиње молитвом што „личи“ на верски приступ, а лица која их организују „личе“ на праве људе (натуршчике) јер нису виђена у политичком свету. Морам да кажем да је уочено и пар „корисних идиота“ (извињавам се због термина) који су, из добре намере или уцене, учествовали верујући својим политичким послодавцима (финансирање-примају плату). И грађани Београда су поверовали. И то не само из Београда, већ из много места у Србији људи су долазили како би изразили свој став, а не „дали подршку“ како су то поједини злонамерно прочитали. Уместо „поверовали“, могао бих да упоребим термин грађани су се „упецали“ (јер га идејни творци и финансијери овог пројекта очигледно користе), али је непристојно тако квалификовати искрену намеру 99% грађана, који су учествовали у литијама у Београду.
Након догађаја у Црној Гори већ неколико година над главама вршилаца окупационе управе и опозиције у Србији виси мач литија. Са становишта окупационе управе, поводом литија, потребно је остварити неки или све од следећих циљева: а) дезавуисати тај облик отпора и б) испразнити потенцијал који тај облик отпора очигледно има у народу, в) дискредитовати цркву као носиоца политичког протеста.
Организоване су литије у неколико наврата у Београду. Треба рећи да су биле литије и у Ваљеву, али нису биле под контролом београдског штаба, што се може видети по говорима на скупу и јавним протестима СНС чланова. Последње литије у Београду су се подудариле са скупом на који је позвао патријарх испред најважнијег храма у менталној матрици Србије. Ту је патријарх изрекао став Цркве и верске заједнице, а не свој лични став. Одмах је реаговао „председник“ државе који је изјавио да се не слаже ни са једном речи патријарха, као да је то јалово политичко „надгорњавање“, у шта су неспособњаковићи претворили српску политику. Сутрадан, на промоцији нове генерације официра славне Војске Србије, није било патријарха, већ су београдског надбискупа Хочевара непромишљено и недржавнички „увалили“ у невољу стајања поред „председника“ заједно са неком плавушом. На војној прослави, најважнији војници Војске су стајали у трећем и четвртом реду, а у најближој околини „председника“ стајали су - полицајци. И то они полицајци за које се по обавештеним круговима „шушкало“ да имају везе са литијама у Београду.
Који закључак се намеће?
У суботу 17. септембра „председник“ државе је на захтев амбасадора САД предао му своја овлашћења (добијена од грађана Србије а не тог амбасадора); апсурдним одлукама које је донела окупациона власт се само-развластила и делегитимисала; опозиција је тај дан морала „по лек за тетку“; полиција је стала на страну окупатора (постали су жандарми из 1941), а челници војске Србије показали зачуђујући ниво неборбености.
А народ – грађани Србије? Народ је остао сам, мада је савесно плаћао порезе и излазио на улицу на сваки позив за протест. Препуштен сам себи, чекао је реакцију власти, која је изостала (и то на јадан начин). Чекао је позив организатора литија да се окупе и финализују оно за шта су тренирали недељама пре тога, али и он је изостао. Све је указивало да постоји скривена координација између поменутих актера мимо воље већине грађана Србије. Никога није било на улици да организује протест, осим из друштва изопштених попут „монаха-немонаха“ Антонија и група „хулигана“ непознатог порекла (хулиганима су названи, јер свој став исказују лично, а не индиректно преко полиције).
Сви на политичкој сцени Србије су се одали и показали улогу у окупационом режиму. Даље њихово присуство у медијима, порталима, Јутјуб каналима, а посебно јавни говор, само ће открити позадину или глупост власника канала / организатора скупа.
Ово је била још једна акција која је значајно оштетила поверење грађана у јединство и уједињену акцију за заједничко добро. Тужно је гледати колико енергије власт троши да превари и изигра грађане Србије. Да је само десети део тога потрошила на добробит тих истих грађана, Србија би била рај на земљи. Очигледно им није циљ добробит грађана, већ брутално истребљење које су увили у шарену амбалажу напретка, добрих намера и људских права. Ништа ново, и за време Другог светског рата Србе и Јевреје су уводили у душегубку говорећи им да иду у туристички обилазак града. У историји обрасци деловања се понављају, само их треба препознати. Правовремено! За закаснело препознавање задужени су продани политичари, плаћеници, среброљупци, барабе, уцењени, застрашени и по неки „корисни ид****“.
Окупациона власт је делимично успела у овој превари, јер је народ гладан, застрашен, исцрпљен ратом, који траје скоро три деценије, омамљен наркотицима и седативима, уморен лажним узбунама, растрзан лажним вестима, убијен лажним верницима, депресиван недостатком посла, утучен одласком деце у иностранство, посвађан са братом и родитељима игром преко медија и политике,
и за окупатора најважније - равнодушан према сопственој смрти. Све ово су омогућили извођачи на терену, људи као и ми. Некада су такве злочине над грађанима Србије вршили за виле на Дедињу, Будви и Врњачкој бањи; потом за станове у Лондону, Бечу, Монте Карлу и Боденском језеру. Нажалост, овај пројекат је на улици изведен за много мање новца и злоупотребу искрености неколико „корисних идиота“.
Укупна цена пројекта мислим да је била уобичајена, иста као и пре. Разлику пара је узео онај преко кога су ишли канали комуникације наручиоца и извршиоца. „Ко је тај?“ питате ме. Погледајте под чијом политичком крошњом су деловали актери овог пројекта. Извуцимо га на светлост дана! Лукавост човека не имплицира и његову храброст. Неће бити потребно поливање катраном и перјем. Биће довољна сунчева светлост и он ће се претворити у прах.
