Ne bi se raspala bez rata, jer bi i bez Miloševića bilo Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića, koji bi i tada želeli da teritorije koje su dobili u Jugoslaviji odvoje od Jugoslavije, i da milione Srba na tim teritorijama pretvore u nacionalnu manjinu ili ih etnički očiste. To bi neminovno dovelo do građanskog rata, i da su na Osmoj Sednici pobedili proevropejci Tadić ili Vučić, mada verujem da oni Republiku Srpsku i Krajinu ne bi branili ni to malo koliko ih je branio Milošević. Da su oni tada bili na vlasti u BG, i Republika Srpska bi bila žrtvovana kao što je žrtvovana Krajina.
Angloamerikanci namerno nisu dozvolili da se posle WW2 obnovi Jugoslavija kao unitarna monarhija, ili federacija sa nekim pravednijim unutrašnjim granicama. Onda ne bi bile stvorene crnogorska, makedonska i muslimanska nacija sa pretećim avnojskim republikama, Hrvatska ne bi imala ni polovinu ovih granica koje je dobila od Broza, i tada bi Srbi bili u svakom smislu najjača nacija u toj državi. Snažna Srbija je u njihovim očima snažna Rusija na Balkanu, i zato su podržali Broza jer su znali da će Srbija u okviru njegove Jugoslavije biti razbijena kao što je bila u okviru Hitlerovog Novog Poretka, i znali su da takva bućkuriš država na staklenim nogama neće moći da preživi dugo nakon Brozove smrti. Raspad Jugoslavije na srpsku štetu je planski programiran još 1945. a potpuno zapečaćen ustavom iz 1974.