Šta je novo?

Izbori 2024

Bio sam te 2008/09 godine u Blagoevgradu, boze me sacuvaj i sakloni.
 
Ја заиста не могу да се жалим на мој живот (детињство) у СФРЈ, моји су ми обезбедили безбрижно детињство у некој средњој ка вишој-средњој класи. Моји су били запослени и великој фирми са факултетском дипломом, добили су прво двособан па онда замену за трособан стан за четворочлану породицу (који су у време Милошевића откупили), ишли смо сваке године на море што ЦГ што Хрватско, никад нисмо гладовали нити се устезали по том питању, мењали смо стојадине на 7-8 година све до 90-их, омогућили су и мени и сестри студирање у БГ (мада је то већ био СРЈ) и то је мање више то. Нисам никада путовао у иностранство, и рецимо да ми је то једино фалило, али заиста не жалим се, али свакако не видим разлог дизати то време до небеса. Не видим да је то било нешто лошије ни у већини других држава у источном блоку, наравно када поредимо порице сличног положаја, а што се тиче свих западних земаља ту смо свакако били испод.
 
Stambena politika i arhitektura u socijalističkoj Jugoslaviji

Stanovanje u socijalizmu: klasno-kulturni aspekti

---

"Izgradnja i distribucija stanova u Jugoslaviji bila je donekle nesistematična. U najkrupnijim crtama obično se prikazuje preko nacionalizacije većeg dela stambenog fonda u periodu nakon 1945. godine i dominantne uloge nove socijalističke države u izvođenju velikih građevinskih projekata u posleratnom periodu ubrzane industrijalizacije i urbanizacije. Sa uvođenjem samoupravljanja, društveni sektor postaje izvođač i klijent. Cilj je bio socijalistički, egalitaran (subvencionisani stambeni fond za jugoslovenske industrijske radnike), ali je sistem u praksi posrtao.

Umesto da doprinese formiranju besklasnog društva, društveni stambeni sektor je rađao nove socijalne nejednakosti. Naime, sistem nije bio u stanju da obezbedi dovoljno stanova za brojne Jugoslovene koji su se doseljavali u gradove, a pri raspodeli su favorizovani stručnjaci u odnosu na manuelne radnike. Dobijanje društvenih stanova postalo je pre nalik na privilegiju, ili podsticaj mobilnosti radne snage (sredstvo za privlačenje stručnjaka), nego na radničkoj klasi dostupnu opciju. Mnogi nisu uspeli da dođu do takvog stana, pa su svoje stambeno pitanje rešavali individualnom izgradnjom ili unajmljivanjem društvenog stana od trenutnih korisnika. Ovo nije specifično samo za Jugoslaviju – sličnu dinamiku urbani sociolozi, poput Ivana Selenjija, beleže širom Istočne Evrope.
"

Rori Arčer: Jugoslavija je, formalno i faktički, bila zemlja radnika
 
Joooooj.... svi koje ja znam, a da sam pričao na tu temu, kažu da je SFRJ u odnosu na ovo posle bila zemlja dembelija. I ne govorim o političkom sistemu, nego o kvalitetu života običnih ljudi.

Nije bilo stanova za sve.. da.. ali si mogao da kupiš plac i sagradiš kuću, a da ni ne osetiš... moji baba i deda napravili 2 kuće, prizemnu 1965. i spratnu 1980...svakih 10 godina kupovali nov auto.. svake godine i zimovanje i letovanje... plate odlične, viškovi, 13. plata..

Kako se teže odlazilo u inostranstvo nego danas? Ko je god hteo, od početka sedamdesetih, mogao je da ode i da radi na Zapadu u roku od odmah.. preko Nesvrstanih naše firme dobijale tolike poslove po Africi i Aziji, izgradili toliko toga.. danas nismo u stanju jedan put samostalno da uradimo..

Deda mi je radio jedno vreme i u Bugarskoj.. bili su neviđena beda.. da, možda im je zdravstvo bilo solidno, između ostalog, tamo je polomio petu i sanirali su mu taj prelom odlično, ali gomila drugih stvari-od izgleda sela, kuća, zgrada, pa do hrane (i danas ne znaju da naprave roštilj, a u Dimitrovgradu i Pirotu kupuju kačkavalj, mlečne i suhomesnate proizvode) im je bilo bzv.. kad su ti dedini prijatelji došli kod nas, oni ih odveli u Beograđanku.. plašili se da stanu na pokretne stepenice, nikada ih nisu videli, a od robe i snabdevenosti, izobilja.. nisu znali gde pre da gledaju..

Profesorka na faxu nam pričala, bila u odboru za doček Gorbačova i njegove žene 1989. valjda.. svratile u neku robnu kuću u centru, oprema za kuću, razne lampe, lusteri, pun sprat.. pitala ih ta njegova žena- je l' ste vi ovo doneli samo nas da impresionirate, ili je ovo redovno stanje.. Šta je bilo sa jugoslovenskim filmovima koji su se emitovali u Istočnom bloku.. dolazile devojke i žene u bioskop da skiciraju kostime i odeću naših glumica, pa da šiju slično.. Od Ljubavi i mode i Bebe Lončar pa nadalje.

Je l' ste čitali onog Rumuna na konkurentskom forumu? Kako se divi izgledu i veličini kuća po Srbiji u poređenju sa njihovim? Po Ukrajini kakve su kuće.. ne znaju za crep, nego ih limom pokrivaju.. Otac mi je bio 2001. u Lavovu.. nisu znali šta je zamrzivač, meso su držali u snegu.

A šta li je bilo pedesetih i sedamdesetih, mogu da zamislim..

Bila bi danas Srbija mnoooogo bolje mesto za život da početkom devedesetih nisu svi odlepili i rešili da ispravljaju istorijske nepravde.. pa eto, npr. toj Bugarskoj niko nije "a" rekao zbog proterivanja 350.000 Turaka 1989. godine, a Miloševiću nijedan Zapadni ambasador nije hteo da dođe na Gazimestan jer je te godine ukinuo Albancima autonomiju...

Da je hteo da nas uvede u NATO, tapšali bi ga po ramenu..
 
Ја заиста не могу да се жалим на мој живот (детињство) у СФРЈ, моји су ми обезбедили безбрижно детињство у некој средњој ка вишој-средњој класи. Моји су били запослени и великој фирми са факултетском дипломом, добили су прво двособан па онда замену за трособан стан за четворочлану породицу (који су у време Милошевића откупили), ишли смо сваке године на море што ЦГ што Хрватско, никад нисмо гладовали нити се устезали по том питању, мењали смо стојадине на 7-8 година све до 90-их, омогућили су и мени и сестри студирање у БГ (мада је то већ био СРЈ) и то је мање више то. Нисам никада путовао у иностранство, и рецимо да ми је то једино фалило, али заиста не жалим се, али свакако не видим разлог дизати то време до небеса. Не видим да је то било нешто лошије ни у већини других држава у источном блоку, наравно када поредимо порице сличног положаја, а што се тиче свих западних земаља ту смо свакако били испод.
Tvoji roditelji bi sad verovatno živeli još bolje nego tad.

Moja porodica je bila gotovo istog socijalnog statusa - osim što je ćale radio 5 godina u Parizu, pa su se vozila strana kola i išlo u inostranstvo redovno - jedino što, u dve vrlo poznate beogradske firme, na solidno odgovornim pozicijama (šef službe na aerodromu i šef laboratorije) nisu uspeli da dobiju stan, što znači da smo živeli sa babom dok nije umrla (i u tri navrata kod stanodavaca, kad moja majka nije mogla da istrpi babu, tešku dinarsku ženu sa malo škole, dosta harizme i još više samopouzdanja).

Moja sadašnja porodica opet živi bolje od toga (u startu bez babe), sa jednim detetom više.

Ali u Srbiji poražavajuć broj ljudi ima osnovnu školu ili manje. A ranije je to bilo još mnogo, mnogo gore... I to je istorijski problem. Stoga su i neka naša očekivanja, kao i veličanje starih vremena, preterani.
 
Poslednja izmena:
Слажем се. Мислим да све што су моји родитељи у економском смислу даровали мом детињству, ја сам у о ово време (наравно са женом) даровао мојој деци још више, а при том свакако не спадам у неку вишу класу. Јасно је, са неке људске стране тешко је ово писати јер заиста има много сиротиње која једва саставља крај са крајем, али било је такве сиротиње и пре распада СФРЈ. Мени су у економском погледу убедљиво најтеже пале 90-те, али то је и разумљиво с обзиром на околности.
Едит: прочитах шта сам написао у уплаших се, помислиће неко да за све ово дајем неке заслуге АВ, што ми наравно није ни на крај памети.
 
Ima vec 22 godine kako je zavrsen rat, sankcije. Nista nije bilo pravedno, nije bilo postenja Evrope i SAD prema Srbiji, ali da li je zivot generalno pravedan, a i da li je Srbija bila bezgresna u tom ratu? Sta je Srbija uradila da promeni svoj put? Ova vlast je odraz ovog naroda... Zasto je Toma Nikolic ideal prosecnog Srbina? Bez skole je dobio diplomu Mastera, bez rada je stekao bogatstvo i postao Predsednik Srbije. I nemojmo imati ideale da je bilo koja vlast od 1990 do danas bila dobra, imali smo samo bolje i losije, dobru nikada. I ova vlast kada bude odlazila ce napraviti sporazum o aboliciji a isrkeno nikome od tzv "zute" vlasti nista od imovine nije oduzeto, dosta se kokodakalo o tome ali niko u zatvoru nije zavrsio (malo u istraznom) a nikome dinar nije uzet trajno. Bez zatvora i oduzimanja imovine nema napretka. Srbija vise nema policiju, tuzilastvo i sudstvo koje je u stanju da istera bilo koji ozbiljan slucaj jer je radjeno na tome da se ovi organi uniste a za izgradnji istih treba makar 10 godina (pa taman i da dobijemo medjunarodnu pomoc, a koga pa briga za to...)
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Offtopic
Ako je nekome neka uteha, uvek ima i gorih od nas. 😄 Ne samo zbog urušavanja, nego što njihovi pajseri imaju svečana otvaranja i za montažni most! 🤣

Doduše i mi svoje konjine za trku imamo, pa tako beše i svečano otvaranje autobuskog stajališta u Bigrenici 😄
Ali naše se nije urušilo. Još. 😁
 
Osnovni ekonomski problem SFRJ je bila zelja komunista da imaju sto vecu zaposlenost, u isto vreme konkurentnost na svestkom i domecem trzistu.
Do 1965. zaposlenost je vestacki odrzavana, a od tada su resili da budu "trzisniji" pa se pojavila nezaposlenost.
A to je resavano omogucavanjem lakseg emigriranja.

Komunisti nisu uspevali lako da privuku strani kapital jer su bili komunisti.
To im je polazilo za rukom u nekim Top firmama kao npr Prva petoletka koja je radila delove za Boing.
Dogodio se slucaj kada je SSSR pokusao da nadje na svetskom trtzistu partnera da uveze nekoliko miliona pari cipela.
To nije uspeo niko prganizaciono nego konzorcijum fabrika obuce iz SFRJ.

Nek firme, kao npr Gorenje ili Tomos uspevali su cak da prodaju na zapadu proizvode siroke potrosnje.

Od firme do firme, cak od OUR-a do OUR-a u SFRJ razlike su bile ogromne.

Komunisti, po logici stvari nisu bili toliko dobri kapitalisti.
 
Bilo je svega i svačega glede SFRJ. I velikih sramota i velikih uspeha.

Npr, ko čita vojnu literaturu ili spise stručnih ljudi, mogao je da nauči da je sistem upravljanja vatrom na M-84 bio na jako visokom nivou, čak da je - ako se ne varam - bio bolji i od Ruskih sve do 2000ih. Ta činjenica nije bitna samo zbog optike ili zbog mehanike, već i zbog mikroračunara koji su uposleni u tom složenom procesu i upravljanju. Kao i prateće opreme, poput meteo senzora, daljinomera i ostalog. To znači da je jedna SFRJ 80ih uspevala sve to da bolje ukomponuje nego Sovjetski savez pa i Rusija preko 20 godina.

Isto tako sam čuo od jednog koji je radio u Teleoptiku, da se tamo razvijao uređaj za noćno osmatranje. Dalje detalje ne znam, da li se mislilo na velike uređaje za vozila, ili za pešadiju, zatim da li je bilo serijski ili samo probne serije... Ali rečeno mi je da jesu proizvodili i da su u to vreme tehnologiju imali samo još Amerika, Rusija, Francuska i Britanija.

Zatim ovo što je MC naveo, slučaj Prve Petoletke koja je pravila delove za Boing. Verovatno jesu to bili neki rudimentarni delovi, ali ipak, bio je i to neki iskorak. Dalje, konditorska industrija je isto dosta uznapredovala u tom periodu, a ovo kažem jer iako se radi ''samo'' o konditorima, o nekim tamo slatkišima, naši proizvodi te vrste spadaju među najbolje, a to potvrđuju i stanci koji dođu ovde pa probaju. I često ne veruju koliki je izbor a baš ukusnih poslastica. Dalje, FAP je sarađivao sa Mercedesom i pravio pod njegovom licencom, Neobus je pravio pod licencom Volvoa, SANOS pod licencama DAFa i Mercedesa, AvtoMontaža isto, FAS pravio Golfa 1 i 2... Problemi su za mnoge fabrike nastali kada su počeli da se gube koraci sa novim tehnologijama i minijaturizacija se ubrzala. Ali do tada, stvarno je bilo svetskih proizvoda ovde.

Bilo je tu i nuklearnih programa (vojni u dva navrata), proizvodnje nekih krajnje kompleksnih bojnih otrova i nervnih agenasa. O tome se većinski ćuti i dan danas, niko neće da talasa, jer su se i naši i zapad upinjali posle 2000. da se zakopaju i zataškaju osetljive činjenice jer taman započeše proces pacifikacije i ukroćivanja Srbije, a sad treba neko da otkrije zaboravljene zalihe Sarina u tom i tom mestu. Zato svi ćute i prave se da to ne postoji, i uklanja se delić po delić, isto kao i u Vinči, da se ne diže prašina i pažnja.

Elem, bilo je baš svašta. I krajnjeg primitivizma i krajnjeg profesionalizma. I zatucanosti i mondijalizma. I štap-kanap rešenja i nekih krajnje elegantnih i genijalnih.

I onda posle dođu ljudi i, zato što im smeta 20 stvari kod te zemlje i uređenja, izbrišu i izignorišu 20 drugih stvari i uspeha te zemlje. Meni je to presmešno. Čisto granično posmatranje. Odnosno bez sposobnosti da se lepo, ljudski kaže : ''bilo je dobro to, to i to, nije bilo dobro to, to i to''. Na kraju krajeva, u redu je i da čovek, pored umerenosti, ima i ambivalentne stavove prema nečemu. Ja na primer mogu da kritikujem aerodrome Bihać i Slatinu ili bunker Konjic ili Straževicu, zato što pojedoše sile milijarde a Beograd ostade bez metroa i šina do aerodroma, ili što Vojvodina ostade bez pijaće vode npr. Ali isto tako ne mogu da poreknem da su navedene stvari bile neverovatni poduhvati, rame uz rame sa Amerikom i SSSR. A ta Straževica je opstala do dan danas. Eno je, radi i dalje. Više joj je naudio onaj glupi žabarski kamenolom koji je glođe već preko decenije, nego XY bačenih NATO bombi koje joj ništa nisu mogle.

I onda posle kao ''ne ne, ništa tu nije valjalo, sve je u SFRJ bila propast, a sve pre nje je bilo blagostanje. Imam statistički proračun i izveštaje vlasti''... Aha... Dobro... Važi.
 
Poslednja izmena:
Зашто су све стратешки важније фабрике, подигнуте српским мукотрпним радом, по налогу Политбироа КПЈ премештене у Хрватску и Словенију? Југословенска епоха, као и свака друга, обележена је стотинама различитих нијанси, више позитивних него негативних, које се не би смеле поништавати бесомучним величањем и одликовањем титоистичког режима. Посебно је незахвално ако се успех становништва и радника на било ком пољу изједначава са деловањем једне окупаторске владе и њених батлера.
 
Poslednja izmena:
Југославија је дефинитивно имала озбиљних проблема са социјалном патологијом. Буржоазија је непрекидно промовисала улизиштво, корумпираност и грамзивост као здраве и праве особине. Многи су харизматског вођу засипали комплиментима, слатким речима и лажним, љигавим и прорачунатим осмесима. За то време онај здрави, непокорни и непоткупљиви део народа је трпео зулум. А то су најчешће били Срби. Као што су Руси пропатили у СССРу. Или Кинези у ономе што још имају снаге да назову државом.
 
Poslednja izmena:
Ја и даље чекам да чујем шта је то толико драстично промењено 1991. да би могли да упоређујемо периоде пре и после као потпуно различите

У највећем броју случајева је остала иста управа, иста структура, исти систем, исти закони, исти људи на истим местима. Све што је измењено се мењало полако, кроз деценије и у највећем случају су то само површне измене или ротације партијских другова по држави. Чак је и "вишестраначје" код нас фарса која се бави површним разликама док иста логика велике, социјалне републике остаје иста, са истим унутрашњим административним уређењем (АП).

Колико људи у јавном сектору данас је дошло из приватног а нису већ радили у јавној управи Југославије или били њихова деца? Које то предузеће или систем не ваља данас а да је изграђено после 2000. од нуле?
 
Pao Berlinski zid malo pre toga, Jugoslavija se raspala, a mi potonuli u rat, blato, kriminal i umesto napredovanja u devedesetim godinama, koje su u celom svetu zapamćene po progresu, mi smo uništili i ono što je do 1990. valjalo.

Da je sprovođena privatizacija naših firmi normalno, od 1991. godine, koliko bismo samo industrije sačuvali, pa barem 50% više.. da smo te decenije gradili autoputeve, pruge.. a ne 25 godina kasnije..

Koliko se sada radnika pati sa neuplaćenim stažom, a je l' bilo toga u SFRJ, dok je postojala SDK koja je kontrolisala sve.. nije moglo da se desi da radnik primi platu, a da mu nisu uplaćeni doprinosi, staž.. I to je Dinkić ukinuo.

Što se tiče kvaliteta ju proizvoda.. i danas nam na vikendici stoji usisivač Sloboda Čačak.. radi posle 40 godina bolje od ovih današnjih.. prošle godine kupio usisivač od 12 hiljada.. posle par meseci cvrc.. kvari se.. kaže morate na 6 meseci da kupujete novi filter od 2 hiljade din.. Reko'o, pa platio sam ga 12 hiljada i sad svakih 6 meseci da dajem još 2 za filter, vama to normalno? Prodavačica sleže ramenima. o kvalitetu prehrambenih proizvoda, PKB, da ne pričam..

Bilo je mnogo toga što nije valjalo, ali i mnogo toga što je bilo dobro i što je trebalo zadržati.. ali ne, banda rešila da narod gurne u bedu i rat, a oni da očerupaju sve što je moglo i prigrabe pozicije na kojima jašu do danas..

Šta bi sa Jezdom i Dafinom, parama na Kipru..posle 2000. su kao nešto istraživali i nikom ništa..ma dobro i postojimo šta smo sve preživeli.
 
Није промењено набоље зато што се овдашњим паразитима није хтело. Пољаци су одмах по паду берлинског зида основали Институт националног сећања. Тако је требало и овде у Србији. Али овде се појавио СМ, да би земљу издао, опљачкао и уништио. Правдао се својевремено да му неке ствари једноставно нису пале на памет, што је безочна лаж. Јер како није могао да предвиди пораз ЈНА у Словенији, када је ТО Словеније била боље опремљена и обучена и када је мобилисала тридесетогодишње регруте, док су у ЈНА слата малтене деца? То јесте била комунистичка издаја али је дужност СПСоваца била да исту раскринкају. Милошевић је такву девастирану и неспремну ЈНА гурнуо у суманути рат са далеко опремљенијим непријатељем, и тако се редом губило све да је на крају изгубљена читава држава.
 
Poslednja izmena:
Ја и даље чекам да чујем шта је то толико драстично промењено 1991. да би могли да упоређујемо периоде пре и после као потпуно различите

У највећем броју случајева је остала иста управа, иста структура, исти систем, исти закони, исти људи на истим местима. Све што је измењено се мењало полако, кроз деценије и у највећем случају су то само површне измене или ротације партијских другова по држави. Чак је и "вишестраначје" код нас фарса која се бави површним разликама док иста логика велике, социјалне републике остаје иста, са истим унутрашњим административним уређењем (АП).

Колико људи у јавном сектору данас је дошло из приватног а нису већ радили у јавној управи Југославије или били њихова деца? Које то предузеће или систем не ваља данас а да је изграђено после 2000. од нуле?

U Srbiji su vec od 1988. poceli da se javalju masovno preduzetnici.
Prvo video klubovi, pekare, firme za prodaju i popravku racunara...
Do 1994. bila je gomila privatnih firmi. Vladao je preduzetnicki duh, cak i vise nego danas jer su danas veliki igraci izdelili trziste.
Ljudi su se borili da prezive tokom sankcija.
 
Valja pomenuti bankarev monetarni udar izveden krajem 90-te.
To je zanimljivo pitanje.
Srbij je imala ogromnu i kvalitetnu metalopreradjivacku industriju koja je radila fine proizvode za istocni blok (uz tekstilce).
Kako je istocni blok prpadao, ova industrija je gubila kupce.
Zato se kriza u Srbiji osecala malo vise nego drugde.
I tako ejdnog dana, d abi pokrio gubitlke, premudri MIlosevic odluci da jednostrano emituje dinare preko NBS. Postojao je jos jedan razlog za to. Tadasnji premijer A. Markovic bio je prilicno usepsan, cak i popularan. Milosevicu je bilo vazno da destabilizuje dinar jer je program A. Markovica bio zasnovan na stabilnom i konvertibilnom dinaru.
Kao kaed je SNS minirao uspeh Jeremica u UN. Srpskim vladarima uvek je najvaznija vlast, opsti interes se ne gleda.

Moze se reci da je Milosevic prvi poceo da rusi Jugoslaviju (posle Tita), jos pre Tudjmana (naravno u SLO i CRO su bile ekipe koje su to jedva docekale).
Trebao mu je imidz nacionaliste, trebala mu je popularnost.
Lepili su njegove fotografije na prozore, na kamione.
Bio je to pravi kult licnosti.
Pokazalo se koliko je vecina gradjana Srbije zapravo priglupa.

"sad se narod pita ko ce nama da zemeni Tita
....
Slobodan ce da zameni Tita"

tako je nekako to islo

Bila je i poema o "mladom govorniku nakostresene kose".

Sada znamo da je u pitanju bio samo jos jedan usrecitelj, spasitelj i branitelj Vaskolikog Srpstva, koji je to Srstvo lepo "sj..bao" kao i nejgov danasnji naslednik.
 
СПС је тежио да сачува велика друштвена предузећа чисто због позиције моћи. Као и данас СНС директори јавних предузећа. Само што данас СНС има полугу моћи и у приватном сектору преко њихових приватника (увек се сетим оног директора грађевинске фирме, седог мушкарца са коњским репићем који зидарима даје инструкције како да вичу живила Србија кад дође Вучић у КЦС).
Опет, што рече МЦ, тада су могли да се развију мањи предузетници. Данас нпр. нема малих комшијских радњи, појеле их велики ланци. Као и кинези многе занатлије, опстају још само специјализоване радње.

Што се тиче рата, није ТО Словеније била модернија, већ боље мотивисана. То се најбоље видело у снимку оног војника који каже они као хоће да се отцепе а ми им као бранимо. Исти младић, бошњак, није био немотивисан да се пар година касније бори на Алијиној страни у Босни. Словенци су то са друге стране жестоко злоупотребили и дивљачки нападали без разлога. Прва жртва у Словенији иронично је Словенац пилот ЈНА чији су хеликоптер брз разлога оборили територијалци из чистог иживљавања.
Са друге стране Слоба нит је био дорастао рату нит је био нешто ратоборан, као и наш народ у глобалу за разлику од бивше браће са запада. Словенци и Хрвати су сви скупа имали јасну идеју и циљ. Срби нису.
 

четвртак, 15. септембар 2022.
Влада Србије обећала је Европској комисији (ЕК) да ће парада Европрајд моћи да буде одржана у суботу у Београду.

То сазнаје новинска агенција Бета у западноевропским круговима.
Обавештени саговорници су, међутим, навели да ће путања параде Европрајд бити битно скраћена.
Саговорници су додали да у ЕК постоји озбиљно незадовољство поступањем владе Србије. Наредни извештај ЕК о спремности Србије да приступи Европској унији биће битно критичнији, навели су.
Раније данас, немачка влада оценила је да је одлука МУП-а да забрани Параду неприхватљива.
„Знајте да влада Немачке стоји уз ЛГБТИQ+ заједницу у борби за њена права“, рекао је Леман на отварању изложбе у оквиру недеље Европрајда у немачкој амбасади.
Он је нагласио да немачка влада има циљ да заштити сваког човека без обзира на његову сексуалну оријентацију и додао да је важно то што је Србија прва земља у југоисточној Европи у којој се одржава та манифестација.


Ovo sa paradom je jako potrebo Briselu i Vodji.
On mora da im pokaze da je spreman da de protiv interesa i zelje vecine.
Sama sadrzina parade je nebitna, mogla je da bude i parada golubara.
U odnosima potcinjenosti nema granica potcinjenosti.
 
Што се тиче рата, није ТО Словеније била модернија, већ боље мотивисана. То се најбоље видело у снимку оног војника који каже они као хоће да се отцепе а ми им као бранимо. Исти младић, бошњак, није био немотивисан да се пар година касније бори на Алијиној страни у Босни. Словенци су то са друге стране жестоко злоупотребили и дивљачки нападали без разлога. Прва жртва у Словенији иронично је Словенац пилот ЈНА чији су хеликоптер брз разлога оборили територијалци из чистог иживљавања.
Са друге стране Слоба нит је био дорастао рату нит је био нешто ратоборан, као и наш народ у глобалу за разлику од бивше браће са запада. Словенци и Хрвати су сви скупа имали јасну идеју и циљ. Срби нису.
A Albanci su imali jasan cilj.
Svi osim nas su imali jasan cilj.
Mi nismo imali jasan cilj ni 1918. ni 1914. cak ni 1804.
 
Prvo, posle Titove smrti u Beogradu počinju da se prave planovi za redefinisanje Jugoslavije. Činjenica.. SANU, elita, književnici, Crkva, ovi i oni, uglavnom van političkih krugova, počinju da podgrevaju klimu nezadovoljstva zbog statusa Srba i Srbije u Ju. Politička garnitura u Beogradu, mislim na Srbiju, nije bila spremna da uzjaše na taj talas koji je svake godine rastao i "povede" narod u tu priču i sukobe sa drugima... Karakteristično je ono Stambolićevo-nisam smatrao da Srbima trebaju vođe, nego poslovođe.

Sukob na 8. sednici je izbio zbog toga. Milošević, teški komunista pre toga, dok ga Stambolić nije poslao da umiri tamošnje Srbe 1987. nije imao pojma, ni o srpstvu, ni o Kosovu...bio je teški aparatčik.

Međutim, kada je otišao u Kosovo Polje i stao pred taj narod, on je shvatio da mu se pruža životna šansa da prigrabi vlast na tom talasu srpskog nezadovoljstva... Dobio je podršku, koliko god se sada svi prali od toga, njega su tada podržali u ogromnom broju i intelektualci, Crkva, SANU, svi živi... Od Ćosića do Milovana Vitezovića.

Šta piše Borisav Jović u svom Dnevniku... da u SANU danonoćno sede nad kartama Jugoslavije i traže makar i kozju stazu kojom se može prepešačiti od Beograda do Knina prolazeći kroz srpska naselja.

Dakle, najpre su ti akademici u Miloševiću videli uzdanicu, osedlali mu konja na koji je uzjahao.. pa je Antonije Isaković kasnije rekao-nek on obavi posao za nas, a lako ćemo kasnije da ga skinemo.

E tu su se malo prevarili.. Kad je uzeo vlast na 8.sednici, više je nije puštao... usledio je talas smenjivanja svih direktora po Srbiji koji nisu hteli da mu se priklone. Tada je nastao slom o kojem govorimo.. Gomila stručnih i poštenih je tada gurnuta u stranu, da bi SM postavio poslušnike.. i tada kreće naš sunovrat.. umesto da se radi i napreduje, ti direktori su radnike autobusima slali na Miloševićeve mitinge.. Vlast u Novom Sadu nisu srušili Novosađani, nego Šolević i Srbi sa Kosova koje su vodali po državi kao što SNS sada vodi jedne iste od mitinga do mitinga.

I kada je srušio vlasti u pokrajinama, iz drugih republika bi i ostali uzdržani, da se tu zaustavio... ne, on je onda srušio vlast u CG, a kad je hteo svoj konvoj autobusa sa Srbima da odveze na miting u Ljubljanu, Slovenci su rekli-stop... i tada i oni vide sa kakvom budaletinom imaju posla i kreću put osamostaljenja.. pa im je onda ovaj debil uvodio bojkot robe i sve ostalo.

Što se tiče rata, dovoljno je pročitati taj Jovićev Dnevnik.. Crno na belo sve piše.. Slovence su hteli što pre da isteraju iz države, taj rat tamo je fingiran.. na sednici Predsedništva SFRJ u julu 91. Jović i kompanija glasaju za povlačenje JNA iz Slovenije, na opšte Mesićevo zgražanje.. Bez Slovenije, koju su sami isterali napolje, nije moglo biti Jugoslavije, koja ni Miloševiću nije bila bitna ako nije mogao da je kontroliše...Cimermanu je u leto 91. rekao-koga je briga ako se raspadne.. ostaće zajedno S i Cg sa 10 milona stanovnika, a to je za evropske prilike dovoljno.

Dakle, njemu je bila bitna samo vlast...kakva Srbija i Srbi.. kad nije mogao da bude novi Tito i da pod šapom drži celu Ju, zadovoljio se gospodarenjem nad SCG..

A što se tiče rata i Jna, čitajte šta je pisao Jović.. kako su se na letovanju u Kuparima 1990. on, Milošević i Kadijević dogovarali da JNA istera Slo i Hr napolje, da zaokruži teritorije Srba i slične gluposti, zamajavali tog kilavog Kadijevića..

Mislim i da su napadi na Vukovar i Dubrovnik, inače potpuno glupi i nepotrebni, bili dogovoreni sa Hrvatima, da se u svetu stekne uverenje da JU treba srušiti, a da bi onda SM i Tuđman u svojim torovima mogli da rade šta hoće.. i da podele Bosnu, to su sigurno planirali...

Inače, kad je JNA htela da sruši Tuđmana i Kučana, Milošević i Jović su bili pritiv, u fazonu-zašto mi da rušimo njihovu legitimno izabranu vlast... plašili se za svoje pozadine, ništa drugo..
 
Tako je. Samo vlast mu je bila vazna.
Sem Knez Pavla ja ne vidim ni jednog razlicitog vladara u istoriji Srbije.
Dovoljno je primetiti da kod nas ne postoji institut ostavke.

Glavno pitanje z amene je: Zasto je to tako?
Zasto je Srbima vlast najvaznija stvar na svetu? Vlast iznad morala, zakona, naroda i boga.
Da li je to osmansko nasledje>
Neki defekt u porodici?
Dinarski uticaj?

Ne znam odgovor.
 
Zato sto vlast vide kao priliku za bogacenjem sebe i svojih. Jednom kada se u to uglave, nema vise povratka, sem dramaticnog pada.
Ali da li je samo to?
 
To je za mene misterija.
Da li kod nas postoji sistematsko onizavanje u porodici pa su ljudi gladni vlasti kao kompenzacije?
To je jako tesko reci.

Uglavnom, niko nikad ne podnosi ostavku. Cak ni Mica Pecenjar.
Vlast je uvek sultanska, ali da li je samo to?
U Grckoj je smena vlasti moguca, a i oni su bili pod Turcima.
U Hrvatskoj je takodje smena vlasti moguca.

Kod nas je smena vlasti tragedija.
Treba citati istoriju 19. veka. Oko svake dinasticke smene bili su pokolji.
 
Vrh