Када је Јованка избачена из Ужичке и затворена на 29 година кућног притвора, нико од силних љубитеља и поштовалаца Броза, нити се интересовао за њу, нити је хтео на било који начин да јој помогне. Сви су ронили лажне, крокодилске сузе, за умрлим вођом, знајући да уколико их не пусте, могу да рачунају на то да ће пре или касније имати проблема са органима реда. Ово знају живи сведоци из тог времена, чија реч историји много више значи него импресионистичка блебетања о великом југословенском државнику. Ако је био велики, шта се зби с његовом земљом? Но, вратимо се на Јованку. Значи они који су деценијама пратили маршала у стопу изговарајући слаткоречиве и полтронске наративе, нису се нашли онда када је требало помоћи његовој супрузи. Сакрили су се сви одреда у рупе, јер је било јасно да се "служба" дебело умешала. Држава у којој су се ствари одвијале на овако ружан начин, нажалост није могла даље од онога што се догодило 1992.
Tacno je.
Poslednjih 10 godina njegove vlasti bile su karikatura.
On je bio star i bolestan covek.
Razni poltroni, narocito duo Ljubicic-Dolanc su vedrili i oblacili.
I on sam, bio je njihov pion.
Ipak, za reci Staljinu NE 1948. potrebna je ogromna hrabrost, pogotovo sto su svi oni bili staljinisti.
Medjutim, nivo ropske poslusnosti i nemorala koji imaamo danas nije postojao u tom vremenu.
Njemu su ljudi mogli da kazu NE, Vucicu ne mogu.
Poznat je slucaj generala Ivana MIskovica, sefa KOS-a koji je doveden u Uzicku da bu lazno optuzio Rankovica u vezi prisluskivanja.
Miskovic je to odbio. Josip Broz j epokusao par puta da ga nagovori. ali ovaj nije pristao. Na kraju je glavni akcenat za smenu Rankovica bila zloupotreba sluzbi bezbednosti. Zanimljivo je da su se hrvatski i slovenacki neprijatelji Rankovica zadovoljili njegovom penzijom. Medjutim, srpski komunisti su trazili sudjenje da bi se dokazali i bolje ulizali. Srpski komunisti, kao i srpski politicari danas nisu bili zainteresovani niti su mogli da shvate opsti interes srpskog naroda.
Primer 2. Terazijski tunel,kao sto znamo nema ventilaciju. Jedan poznanaik je bio sef nadzornog organa i oidbio je da da upotrebnu dozvolu. Poltroni su mu rekli: "Ali Tito treba d aotvori tunel". Titoje i otvorio tunel, ali bez upotrebne dozvole koju ovaj tunel nema ni danas. POmenuti covek nije kaznjen nego je kasnije dobio dobar posao u diplomatiji.
Zasto pisem sve ovo. Da pokazem koliko je danasnja Srbija potonula cak i u odnosu na dekadentnu SFRJ sedamdesetih.
Danas svaki novinar u Srbiji razradjuje Vuciceve teze ili teze okupatora.
Nema trece i zato smo propali.
U mojoj zgradi neispravna su ulazna vrata. Ljudi dolaze i vrse nuzdu.
Ali komsije ne zele da rese ovaj problem. Dobro im je i ovako.
To je sustina nase propasti.