Šta je novo?

Izbori 2024

Mislim da se pre ardi o neodbacivanju komunizma, nego titoizam.
Titoizam neij bio neka koherentna ideologija, vise se odnosila na njegov stil vladanja.

Komunizam i pravoslavlje imaju dodirnih tacaka.
Бабе и деде у Србији почетком 90их, већином партизани и прве генерације пионира, су у Слоби виделе новог Тита.
Вук им је са четништвом био страшан.
Слоба је пао када се та популација природно смањила, а сазрели за гласање клинци чија је младост протраћена у изолацији, рату и инфлацији.
 
Јесте мало скретање са теме али је просто невероватно колико пропагандна машинерија радим пуном паром да уништи сваку асоцијацију социјализма и Слобе. За 40 година ће нам деца учити да је СПС била десничарска организација која се залагала за либерални капитализам а Ђинђић је био храбри комуниста који их је поразио

Иначе муке наше јадне премијерке не престају

burnabitch.png
 
Мени је чудно како већина замера Милошевићу погибију војника ЈНА 1992, али зато нико не криви Тита за смрт онолике младости на Сремском фронту. Тамо су се борили млади оба пола, гурнути у битку са жестоко јачим непријатељем у повлачењу.
 
Pre svega zbog istorijske distance ali i toga što je NOB donela slobodu uprkos pogrešnim potezima i nepotrebnim stradanjima a na posletku se država razvijala i obično stanovništvo je to osetilo. Prvopomenuti teško da je bilo šta dobro doneo osim za kanister ekipu koja danas priželjkuje nekakav slom civilizacije, nešto poput serijala Mad Max gde traže svoju šansu ponovo.
 
Западни медији су први почели са Слобом као националистом који је као запалио народ на Газиместану ватреним говором што је глупост. Онда се њему приписују разни четници на ратиштина и Аркановци и сл. што нема везе с везом.

Што се тиче погибија, у сваком рату се нажалост гине. За побигибије војника ЈНА почетком 90их је најмање крив Слоба, све сецесионистичке паравојске, од ТО Словеније, преко ЗеНГи и Хосоваца до ТО/армије БиХ/патријотске лиге/зелених беретки су их намерно убијали често веома брутално.
Што се тиче Сремског фронта, и ако ће сада звучати непопуларно, али то жртвовање младости није ништа мање од жртвовања у првом светском рату, с тим што се посматра идеолошки.
 
Жртвовање није било веће него бесмисленије. Немци су се повлачили, сасвим мирно и није их било потребе изазивати. Само кажем, многи као да не виде стрељања, казнионице, логоре, пуштање духа из боце крајем шездесетих, Устав 1974. Тај устав ће касније постати свето писмо гробара СФРЈ. По том уставу ће се и распасти, а границе њиме одређене биће образац за Дејтон. Касније ће Америка да погази Дејтон, да оде и створи НАТО базу на Косову и то уз помоћ терориста који су настали шездесетих приликом "пуштања духа из боце" које сам поменуо. Онда се после свега тражи кривац, наравно Србија. Зато и дан данас Чеда, Бисерко и компанија настављају да пљују по истој.
 
Srpsko drustvo je vec od 90 bilo okrenuto kapitalizmu.
SPS je bio socijalisticki samo u imenu, imao je svoje tajkune i kapitaliste, bas kao i JUL.
Jedan od omiljenih JULovskih kapitalista je neizbezni Z. MItrovic, ljubimac Vodje, svih US ambasadora i heroj naroda zbog rijelitija i mogucnosti u vide u donje rublje raznih Stanija.
 
Čeda i Biserko su nebitni, bitni su naši izbori i pogrešan voz u koji smo se mi davno ukrcali.
Ako citate istoriju Srbje 19. veka videcete da su stvari od pocetka bile pogresne.
Jednostavno kriz aupravljanja (managementa) trese Srbiju od 1804.
To je donekle bilo logicno jer je vecina knezova bila pobijena u seci knezova.
Problem je sto Srbija za vise od 200 hodina nije bila u stanju da stvori bilo kakvu elitu.

Mala ilustracija: 1914. vlada Srbije nije kontrolisala situaciju u vojsci, posoebno nije kontrolisala Apisovu ekipu.
1903. - 1916. Srbijom je de fakto valdala vojna hunta - Crna ruka.
 
Vučić je, u odgovoru na izlaganje lidera SPS Ivice Dačića, podelio sa javnošću jednu šalu koju je predsednik socijalista rekao turskom lideru Redžepu Tajipu Erdoganu. U pitanju je šala o Evropi i poverenju koje je Srbija tokom godina izgubila u Međunarodnu zajednicu, pre svega zbog Kosova i Metohije.


"Vidiš, Redžep, prošli put smo mi stali na branik Evrope i zaustavili Tursku kada je krenula u pohod. Sledeći put ti kad rešiš da kreneš, samo nam javi tri dana ranije da propustimo tvoje trupe, mi više nećemo da ih branimo", rekao je Dačić.

Iz Kurira. Dacic mi je legenda, ima sve privilegije stranke na vlasti a 0 odgovornosti, zeza se na zvanicnim skupovima i sa ortacima pljacka drzavne firme ogromnim platama svojih direktora. Zivot iz snova.
 
Били људи у току и духу свог времена :D Мира уистину мало маштала о марксистичком самоуправљању.
 
Tito je bio bravar koji je svirao klavir, savrseno znao ruski jezik i bio pismen i imao manire aristokrate sa Zapada, nista sumnjivo za sina seljaka iz sirotinjskog sela iz hrvatskog Zagorja.
 
Аристократа, вођа, духован човек, све су то релативни појмови подложни злоупотреби.
 
Слоба је само глумио комунисту због бирача. Као што Вучко сад глуми патриоту.
 
Tito je bio bravar koji je svirao klavir, savrseno znao ruski jezik i bio pismen i imao manire aristokrate sa Zapada, nista sumnjivo za sina seljaka iz sirotinjskog sela iz hrvatskog Zagorja.
Kazu da je pokojna engleska kraljicva posle susreta s Titom rekla: "Ako je on bravar, ja sam sobarica".


During a meeting with Nixon, in a room full of journalists and photo reporters, Tito lighted a Cuban cigar! The move was provocative for two reasons. First, smoking in the White House was strictly forbidden since 1946. Secondly, the meeting took place at the peak of the intolerance of America and Cuba, and Tito, by common sense, was supplied by Cuban leader Fidel Castro. Nixon had to react.
“Mr President, we do not smoke here in the White House”, said astonished Nixon.
Tito looked at him, continued to smoke, laughed and said coldly:

“Lucky you!”
By the end of the meeting, Nixon did not mention this ban anymore.

Josip Broz was and remains the only one who violated this ban.


josip-broz-tito-richard-nikson-pura-bela-kukja.jpg


Najveci problem sa Titom je bio taj sto nije oslobodio politicki sistem samog sebe i sto ga nije demokratizovao na vreme.
 
Poslednja izmena:
Када је Јованка избачена из Ужичке и затворена на 29 година кућног притвора, нико од силних љубитеља и поштовалаца Броза, нити се интересовао за њу, нити је хтео на било који начин да јој помогне. Сви су ронили лажне, крокодилске сузе, за умрлим вођом, знајући да уколико их не пусте, могу да рачунају на то да ће пре или касније имати проблема са органима реда. Ово знају живи сведоци из тог времена, чија реч историји много више значи него импресионистичка блебетања о великом југословенском државнику. Ако је био велики, шта се зби с његовом земљом? Но, вратимо се на Јованку. Значи они који су деценијама пратили маршала у стопу изговарајући слаткоречиве и полтронске наративе, нису се нашли онда када је требало помоћи његовој супрузи. Сакрили су се сви одреда у рупе, јер је било јасно да се "служба" дебело умешала. Држава у којој су се ствари одвијале на овако ружан начин није могла дуго да опстане.
 
Poslednja izmena:
Када је Јованка избачена из Ужичке и затворена на 29 година кућног притвора, нико од силних љубитеља и поштовалаца Броза, нити се интересовао за њу, нити је хтео на било који начин да јој помогне. Сви су ронили лажне, крокодилске сузе, за умрлим вођом, знајући да уколико их не пусте, могу да рачунају на то да ће пре или касније имати проблема са органима реда. Ово знају живи сведоци из тог времена, чија реч историји много више значи него импресионистичка блебетања о великом југословенском државнику. Ако је био велики, шта се зби с његовом земљом? Но, вратимо се на Јованку. Значи они који су деценијама пратили маршала у стопу изговарајући слаткоречиве и полтронске наративе, нису се нашли онда када је требало помоћи његовој супрузи. Сакрили су се сви одреда у рупе, јер је било јасно да се "служба" дебело умешала. Држава у којој су се ствари одвијале на овако ружан начин, нажалост није могла даље од онога што се догодило 1992.
Tacno je.
Poslednjih 10 godina njegove vlasti bile su karikatura.
On je bio star i bolestan covek.
Razni poltroni, narocito duo Ljubicic-Dolanc su vedrili i oblacili.
I on sam, bio je njihov pion.
Ipak, za reci Staljinu NE 1948. potrebna je ogromna hrabrost, pogotovo sto su svi oni bili staljinisti.

Medjutim, nivo ropske poslusnosti i nemorala koji imaamo danas nije postojao u tom vremenu.
Njemu su ljudi mogli da kazu NE, Vucicu ne mogu.

Poznat je slucaj generala Ivana MIskovica, sefa KOS-a koji je doveden u Uzicku da bu lazno optuzio Rankovica u vezi prisluskivanja.
Miskovic je to odbio. Josip Broz j epokusao par puta da ga nagovori. ali ovaj nije pristao. Na kraju je glavni akcenat za smenu Rankovica bila zloupotreba sluzbi bezbednosti. Zanimljivo je da su se hrvatski i slovenacki neprijatelji Rankovica zadovoljili njegovom penzijom. Medjutim, srpski komunisti su trazili sudjenje da bi se dokazali i bolje ulizali. Srpski komunisti, kao i srpski politicari danas nisu bili zainteresovani niti su mogli da shvate opsti interes srpskog naroda.

Primer 2. Terazijski tunel,kao sto znamo nema ventilaciju. Jedan poznanaik je bio sef nadzornog organa i oidbio je da da upotrebnu dozvolu. Poltroni su mu rekli: "Ali Tito treba d aotvori tunel". Titoje i otvorio tunel, ali bez upotrebne dozvole koju ovaj tunel nema ni danas. POmenuti covek nije kaznjen nego je kasnije dobio dobar posao u diplomatiji.

Zasto pisem sve ovo. Da pokazem koliko je danasnja Srbija potonula cak i u odnosu na dekadentnu SFRJ sedamdesetih.
Danas svaki novinar u Srbiji razradjuje Vuciceve teze ili teze okupatora.
Nema trece i zato smo propali.

U mojoj zgradi neispravna su ulazna vrata. Ljudi dolaze i vrse nuzdu.
Ali komsije ne zele da rese ovaj problem. Dobro im je i ovako.
To je sustina nase propasti.
 
Добре си примере навео.
Нисам ја ни рекао да тада није било отпора.
Било га је више и био је квалитетнији од овог данас.
Данас отпор значи јавити се невладином сектору и олајавати државу.
Некад је то било рећи НЕ окупацији и устати против тираније.
 
Избори су били такви какви су били, можда су само они први били поштено освојени, али већ они у децембру 1992. су покрадени.

ПС. Већ 9. марта 1991. власт је морао да брани војском и полицијом науштрб народа, што јасно показује да је још тада имао солидан број противника.
 
Vrh