I nas treće koji smo sposobni da obožavamo dobro i kod jednih i drugih i kritikujemo loše i kod jednih i kod drugih.
Nismo svi granični ekstremisti, niti je svet crno-beo.
I ja sebe identično doživljavam, da ne bude zabune
Nema ničeg ekstremnog da je nivo ljudskih prava daleko, daleko niži u Rusiji nego u Francuskoj.
To je jednostavno istina.
Koje god pravo hoćeš... Evo uzmi pravo privatnosti.
Kad sam bio u Moskvi pored brojnih ruskih gradova koje sam obišao (i ja jesam Rusofil i to ponosni, bolje reći Slavenofil, bio sam i u prelepoj Ukrajini, a diktatoru Putinu se ne divim ni najmanje.)
Dakle u Moskvi u hotelu su mi (na recepciji!) tražili da vide gde sam boravio 4 dana dok se nisam vratio u isti hotel... Ja kažem to je moja stvar onako uz osmeh iako sam imao ištampanu rezervaciju i tog drugog hotela u kome sam bio.. Da, a gde ste bili, nastavlja ona svoje...
Ko zna, po kom osnovu službenica na recepciji prati kretanja stranaca i zašto...
To je samo maleni primer mogao bih da pričam još...
Evo primer iz Ukrajine, tu je pre rata bila slična situacija sa Rusijom u smislu nivoa ljudskih prava... 2014. sam bio u Ukrajini posle onih desavanja na Majdanu... Graničar, vojnik, na granici mi uzima fotoaparat i prelistava slike
To je bilo u povratku na granici sa Mađarskom u pograničnom gradu Čop...
Eto pravo privatnosti na istoku i zapadu... Fancuski graničar bi morao da ima ozbiljan razlog da uđe u nečiju privatnost tog tipa... Ubicu ili dilera droge kad jure pa ajde, a ja ni po čemu sumnjiv, sve sam im prethodno dao da vide, rezervacija, da imam novac u kešu, gde idem, čime se bavim, nikad osuđivan, ne pričaj ruski, pa krenem engleski, pričaj ruski...
To je istok... ima to i svoje neke čari, ako si malo mazohista i ne voliš potpuno uređena društva, ali to je istok...