Dodatno, bar dok smo izvan EU, ja bih predložio i veći stepen saradnje sa Nesvrstanim zemljama i neku vrstu pomaganja revitalizaciji tog pokreta, mada ne ponovno punopravno članstvo jer je to nespojivo sa putem ka EU. To nam je već jednom pomoglo, a plus toga treba iskoristiti činjenicu da je Jugoslavija sa Indijom i Egiptom jedan od tri osnivača ovog pokreta. Ovo je jedan od retkih ozbiljnijih aduta koje imamo u spoljnoj politici, iako mi je jasno zašto to Vučić još uvek ne koristi (mada je oktobarski samit u Beogradu znak da se ipak misli i o tome). Ovde definitivno postoji čitav niz neobičnih okolnosti koje nama idu u prilog.
Sticajem okolnosti i neke vrste "političkog rasizma", Zapad je uvek implicitno smatrao da bilo koja Evropska, hrišćanska i bela nacija ima mnogo veću političku težinu u međunarodnoj politici. Kad neka Afrička ili Azijska zemlja nešto kaže, to se uglavnom prosto ignoriše. Međutim kad to dolazi iz Evrope, to je već druga priča. Upravo je to, uz svoj otpor Staljinu, Tito iskoristio da se nametne kao jedna od politički najvažnijih ličnosti u pokretu. Iako Srbija ni izdaleka nema vojnu i političku težinu Jugoslavije, ipak:
- smo i dalje u srcu Evrope,
- u Evropi se jedino Srbija suprotstavlja diktatu u vezi reagovanja na rat u Ukrajini
- svet je trenutno veoma zabrinut zbog očigledno vraćanja na hladni rat i politiku diktata, agresije i ucenjivnja u međunarodnim odnosima
Zbog toga je
- od republika bivše Jugoslavija jedino Srbija očigledni naslednik moralnih i političkih "prava" jednog od tri osnivača Nesvrstanog pokreta, budući da jedina u Evropi i dalje pokušava sa "nesvrstanošću".
- Upravo je nama Zapad uradio isto što su Rusi uradili Ukrajini.
- Tako je napad na princip stvarne suverenosti država i na njihov teritorijalni integritet istovremeno napad na sve nesvrstane.
- Putinovo obrazloženje presedana u vezi Kosova i priznanja Donbasa je i nas oslobodilo obaveze da štitimo Rusku retoriku u napadu na Ukrajinu, pa od sada možemo snažnije da insistiramo na univerzalnoj važnosti principa nepovredivosti granica. Pošto nismo prvi izdali međusobno razumevanje, teško da se Rusi mogu naljutiti i povući podršku u savetu bezbednosti.
- I dalje smo u Evropi, pa i dalje uživamo uticaj kao deo "politički najvažnijeg dela sveta"
- Amerika je eksplicitno, a Evropa implicitno, rekla da se vara svako ko misli da može nekažnjeno da ugrožava efikasnost zapadnih sankcija prema Rusiji.
Ovo poslednje je veoma važno, a nisam video da se pominje. To ustvari znači da se indirektno ukida suverenost kao osnovna UN karakteristika slobodne države. Znači da se kažnjava neko
ko nije deo sukoba, prosto zato što
ne pomaže sukob nekog drugog! Evropa taj problem prividno eskivira pričom da to ne bi bila "kazna", nego "ukidanje pomoći" ili "povlašćenog tretmana". Pošto ni jedna država nije obavezna da pomaže drugu, može da joj bez obrazloženja ukine pomoć ili posebne povlastice. Amerika se i ne trudi sa takvim retoričkim izvlačenjima.
Problem sa tim objašnjenjem je da je danas svet toliko globalizovan i ekonomski intergrisan, a proizvodnja specijalizovana, da narušavanje slobodne trgovine bukvalno predstavlja čin rata, jer države prosto ne mogu da funkcionišu bez niza proizvoda koji se prave u svega par zemalja sveta. A za manje zemlje sličan efekat ima i obično ukidanje nekih povlašćenih statusa, ako su oni ranije bili dati velikom broju zemalja. Bez tih povlašćenih statusa, male države postaju izuzetak iz nepisanog pravila, pa zato toliko nekonkurentne da se to svodi na isto, tj na čin rata ili na ucenu u najmanju ruku, jer tako ne mogu dugoročno da opstanu.
Svega ovoga su sada vrlo svesne mnoge zemlje. Jer, ako se i jedna Kina usteže da baš otvoreno krši zapadne sankcije, šta mogu očekivati drugi, manji od nje? Zbog toga verujem da Nesvrstani pokret samo čeka da prođe najgori deo propagandne euforije zapadnih medija, pa da krene sa ponovnim aktiviranjem u mnogo većoj meri. Zemlje kao Indija, Kina ili Egipat bi to jedva dočekale. Rusija je u julu 2021., zatražila i dobila status posmatrača. Ukratko OGROMAN broj zemalja u svetu je veoma zabrinut sa budućnost.
Dakle, kad bi Srbija zatražlila ponovni prijem kao punopravni član Nesvrstanih, to bi imalo ogroman odjek u svetu i bilo bi podržano od strane ogromnog broja uticajnih "trećih" zemalja. Nebitno što smo mali, budući da je ne samo nuklearni rat, nego i globalni ekonomski rat prilično efikasno sredstvo ubeđivanja da su Nesvrstani ponovo postali potrebni. Kad bi se ponovo neko iz Evrope aktivirao kao organizator, to bi imalo veliku težinu, bez obzira ko to bio. A
pogotovo ako je to Srbija. Mnogi jedva čekaju ko će prvi da se "samoizabere", postavi na čelo renesanse pokreta Nesvrstanih, i tako sebe postavi kao novu "metu" Zapada čime bi efektivno potkopao efikasnost nove polarizacije sveta i raznih budućih sankcija.
Problem je međutim što bi to sada, tokom rata u Ukrajini, zaista bilo kao da neko Zapadu ubada prst u oko, zbog čega Vućić veoma pažljivo izbegava da pomene išta od toga. Imali smo odavno zakazan samit Nesvrstanih u Beogradu, sa prilično opreznim izjavama sa naše strane, i to je bilo to. Zbog toga ni ja ne mislim da treba da previše da se istrčavamo, ali mi ipak izgleda da bi pažljivo koketiranje sa Nesvrstanima moglo da ojača našu poziciju i služi kao upozorenje, naravno ako se sa time ne preteruje. Jer, definitivno je ponovo došlo vreme za taj pokret, a mi bi zbog svega nabrojanog bili u veoma dobrom položaju da ponovo u njemu budemo uticajni, ako bi se ispostavilo da smo primorani da idemo tim putem. Dakle, za sada bi se to moglo koristiti kao implicitni adut u pregovorima.
