Pa nisu te teorije baš bez uporišta. Ali ne kažem ni da su 100% tačne i kredibilne.
Zapad tj. zapadne države i političari nisu jedna homogena masa koja misli i radi isto, nego i oni imaju svoje struje, interese i sukobe mišljenja. Prvo to da ustanovimo.
E sad, neki od ljudi koje znam da smatraju da zapad mrzi Srbe, polaze od toga da pojedini zapadni establišmenti i institucije su uvek imali dozu podozrenja prema pravoslavnom svetu. Jer, u očima nekih establišmenta, jeste malo neugledno da jedan Vatikan, prvi ili drugi centar hrišćanstva, koji je preživeo milenijume raznih svetskih potresa, promena i kriza, leži na Apeninskom poluostrvu a nedaleko odatle, sa druge strane Jadrana, sede neki - da parafraziram kako nas neki od zapadnjaka vide - bivši šumski pagani i šizmatici koji su se drznuli da odu svojim putem u okviru hrišćanstva umesto da se drže ostatka kolektiva. To je na primer jedna teorija i stanovište koje sam čuo. Da nas neki od njih (Vatikan npr) vide kao šizmatike i otpadnike. I ne odbacujem ga u potpunosti, jer znam da ima u zapadnom svetu ljudi i institucija koje su oduvek zamerale pravoslavlju što se odvojilo i pravilo svoju priču. Zamislite kako su se vekovima osećali Evropljani koji su se toliko dugo svi klanjali pred jednim Papom, a onda pomisle na neke tamo slovenske šumare i pagane koji misle da su iznad svega toga. E tako su neki od njih videli nas. I naravno da je to iznedrilo netrpeljivost i revanšizam.
Isto tako imamo slučaj Malden Olbrajt. Nju su Srbi dva puta spasli od odjavljivanja s ovog sveta - prvo u WW2 a potom i kad se desilo Praško proleće pa ona i njeni kidnuli u Jugoslovensku ambasadu da nađu utočište. I opet nas je povrh svega toga mrzela iz dna duše. I nas i ostatak pravoslavnog sveta smatrala je čobanima i seljačinama.
Takođe ne treba zaboraviti da, iako smo svi mi na prostoru bivše Juge ispali debili i sami zapalili vatru na koju je posle zapad dolio benzin (ali da, mi smo je zapalili), Nemačka je bila jedan od najglratijih i najvrednijih sponzora i finansijera hrvatske i slovenačke strane tokom ratova. Zemlja koja se ponovo bila ujedinjavala i obnavljala nakon 45 godina podele, umesto da se fokusira na sebe i svoje probleme, nema pametnija posla nego da se cima i meša u sukob plemena i poglavica na nekom tamo Balkanu.
Za kraj, zapad se jeste u nekoliko navrata i na nekoliko načina borio za Srbiju ili joj učinio nešto. Opet, prvo, zato što taj zapad nije homogena masa, nego ima onih koji nas ne vole ali ima (ili je bilo) i onih koji nas poštuju i podržavaju. A drugo, to koliko su nam učinili glede granica i politike na Balkanu je velika debata. Jer evo recimo, Vudrou Vilson, koga SNS pajaci zadnjih godina hvale i dižu u nebesa i daju mu ulicu, jeste bio šatro veliki srpski prijatelj. Ali isti taj Vudrou Vilson je kumovao i stvaranju albanske države iako je znao da to vodi u nove tenzije i probleme na Balkanu. Tako da opet - nije sve tu crno belo, i kao što postoje blesave teorije, postoje i neke vrlo kredibilne.
Tu je npr i slučaj Stepinac. Koji je em skandalozan sam po sebi, em nebitno koliko bio istinit (da li 50,70 ili 100%), je temelj za mnoge netrpeljivosti među ljudima. Mnogi koji su ga preživeli, i njihovi potomci, su i dan danas besni zbog toga. A kako ne bi i bili, kad jedan Vatikan uzme i brani takvog stvora i time pokazuje srednji prst 2/3 Jugoslavije. Slično beše i sa slučajem Pavelić.
Ne bih sad dalje da idem u tu širinu, ali sve u svemu - nisu sve te teorije baš bez uporišta. Jer pričamo o odnosima i geopolitici koja se prostire hiljadama godina unazad, tako da naravno da posle toliko događaja i preokreta nije sve čisto ''volimo se - ne volimo se'' nego je mnogo kompleksnije i opskurnije od toga. Zapad svakako ima dosta štroke u svom dosijeu, i samim tim i dosta slučajeva otvorene netrpeljivosti i mržnje prema Srbima, Rusima, pravoslavlju, Slovenima... To naravno ne znači da su sve teorije automatski istinite, niti da smo mi neshvaćene cvećkice (jer nismo). Ali definitivno nije sve puka teorija i priviđanje. Gde ima dima, ima i vatre. Pogotovu nakon hiljadu i po godina burnih istorija. Meni je samo bitno da ono za šta smo mi sami krivi, ne svaljujemo na druge, nego da se suočimo sa time. Ali to ne znači da zaboravljam ostale stvari za koje mi nismo krivi, a koje nam je zapad smestio ili nas kažnjavao bez osnova.