Jer Beograd, jer kultura, jer "krezava" unutrašnjost...
Na obestrane ima podela i prozivki,u krvi nam je valjda da se medjusobno ne trpimo i zamenarmo komšijama. Nije badava ona izreka "ne daj Bože da se Srbi slože..."
Kao što rekoh, sva moja paljba ikad upućena drugima izvan Beograda je uvek bila u samoodbrani ili kao odgovor na pređašnja napadanja. Nisam se ja probudio jednog dana ovde u Beogradu i rekao ''e sad ću da se prepucavam sa ljudima koji nisu odavde''. Ne. Nisam uopšte ni razmišljao na relacijii Beograd - ostatak Srbije. Onda sam negde u srednjoj, kad sam počeo aktivnije da pratim dešavanja u društvu (pa i politici, jbg), a i mreže i forumi se raširili, počeo i sve češće da nalećem na opaske upućene Beogradu i Beograđanima. Doduše više je bilo prdenja po krugu dvojke, ali svakako sve više i po Beogradu. Na faksu se to još više intenziviralo, jer je moj faks uvek imao solidan broj ljudi iz unutrašnjosti. Plus je uvek bio među jeftinijima, pa iako nije ni blizu po brojnosti kao npr Ekonomski, uvek ima interesovanja za njega i dosta ljudi je iz drugih gradova.
E tu sam prvi put video kako izgledaju ljudi koji o meni, a i o mom gradu i zajednici
ne znaju ništa, ili znaju šta im kažu lokalne poglavice i šabani, a misle da znaju sve čim im kažem da živim u centru Beograda. I još tada je počelo da me zamara sve to. A onda je kroz godine bilo još hiljade drugih slučajeva, jer koliko je jedan faks pun tih zavidničkih kretenizama, toliko su mediji (tu mislim i na televizije, tj neke ličnosti s televizije) i društvene mreže još puniji. Beograđani dis, Beograđani det, krug dvojke, ološ intelektualni, foliranti, ovo ono... Primera radi, pominjani Raka iz Vratiće se rode, iako je trebalo da predstavlja satiru i kritiku zatucane zajedljive Srbende, je postao heroj i faca mnogim glavama ovde i u regionu. Samo zato što je fokus njegovog lika na mržnji prema Beogradu. A to što je zatucan, jajara, preljubnik i pokvarenjak... to nema veze. Jer bitno je da penali Beograđane.
Elem, vremenom mi je postao pun kufer da slušam to i od tada praktikujem nultu toleranciju na takve stvari. I ako to znači da u odgovorima treba da se služim jezikom koji će druga strana jedino da razume, neka bude tako. Čak i ako podrazumeva teške ili ružne reči, neka bude tako. Jer ako sam išta naučio, to je da ljudi na ovim prostorima jako, jaaaaaako teško i retko menjaju mišljenje. Tako da mi je svejedno da li ću da budem fin i strpljiv Buda/Gandi koji će kroz fine reči i crtanje da objasni nekome nešto... ili ću da budem kratak i je*******itačan. Zato što je rezultat obično isti - oni s trunkom mozga, shvatiće brzo koliko greše u proceni Beograda. Oni bez mozga, a sa mnogo arogancije, oni će nastaviti da teraju po svome. Moje je samo da ih zaustavim da to rade u mom prisustvu, da prozivaju mene i moj grad i šire laži. A u sebi neka misle šta god hoće, briga me.
I kao što rekoh, ja sam uvek samo reagovao na podele. Ni u mojoj porodici ni u mom okruženju nikad mi nije bilo ni pomenuto bilo šta u smislu da smo mi u Beogradu bolji od drugih. Sva napenaljivanja koja sam dao, uvek su bila rezultat i posledica višestrukih napada koje sam ja, odnosno mi, iskulirali više puta. E kako su se nanizali napadi i opanjkavanja, pogotovu po medijima i društvu, tako se i nama istrošio fitilj i strpljenje. Ali kažem, u mom slučaju, sve je uvek bilo samo vraćanje. Nikad prvi nisam ni pomišljao da sam bolji od nekog samo zato što živim u Beogradu. Dok je druga strana, pak, prepuna toga. Jer je Srbija prepuna ljudi koje je sramota da uopšte priznaju da su ranjivi, nesavršeni, grešni, iskompleksirani, nesrećni, ovakvi onakvi... a kamoli da porade na tome i obrate se za pomoć i promene se. I onda šta će kako će, uvek im treba neko kome će da pripišu svaki uspeh (Tito, Sloba, Vučić) i neko kome će da pripišu svaki neuspeh i nezadovoljstvo (komšija, Beograđani, strane sile...)
To je ujedno i jedan od razloga za moja oštra pisanja na ovoj temi. Kažem, jedan od nekoliko. Jer vidim narod koji sve uvek mora da pripiše nekome i nečemu osim sebi samom. Kad je dobro, za to su zaslužne poglavice, lokalne i republičke. I Bog, naravno. Kad se desi nešto loše, za to su odgovorni domaći izdajnici i strane sile. Kad rodi dobro, to je zbog Vučića i/ili Boga. Kad padne grad na nezaštićene useve jer šta će kome zaštitna mreža... to je zbog HAARPa. Uzdanje u sebe, i primanje odgovornosti na sebe, za mnoge prosto ne postoji. Nema pitanje ''šta JA mogu da uradim?'', kako za kolektiv tako i za sebe, i nema pitanja ''šta zavisi od MENE?'' I sve se uvek svodi na neku borbu sile dobra i sila zla. Napaćena poštena Srbija protiv buržujskih vampira iz Beograda, Vučić protiv Đilasa, Srbija protiv Vatikana, Sloba protiv Amerike...
