Mirijevo je bilo, jeste i biće Zvezdara. Karaburma je srce Palilule. Nećemo dozvoliti pokušaje odvajanja i prekrajanja granica gradskih opština. Stvaranje Velikog
Karajeva bilo bi okidač za separatističke pokrete u Slancima, Malom Mokrom Lugu, sutra bi, možda, planuli Kumodraž i ceo podavalski Voždovac.
O, kako je lako braniti i čuvati teritorijalno jedinstvo. Naročito kad nije ugroženo i kad ne postoji „druga strana“ koja bi ga ugrožavala.
Moje ironiziranje sa beogradskim naseljima šalje jednako snažnu poruku i ima jednak rezultat, kao ono što Nenadležni radi sa Vojvodinom, dok pokušava da se prikaže kao Nadležni za izražavanje državnog jedinstva. Poruka je prazna i idiotska, a teritorijalna celina i suverenitet Zvezdare, Palilule i Voždovca biće sačuvani.
Neki se efekti, možda ipak, razlikuju. Ni najtvrdokorniji zvezdarski unitaristi neće me zbog tog rezultata slaviti ili više voleti. Možda je trebalo pre internet
kampanje (skromnih dometa – manje od sto lajkova) da ispišem nekoliko zapaljivih grafita po Karajevu, pa da podelim i fotografije koje dokazuju separatističke težnje. Kao što je Nenadležna predmetna institucija
pokušala sa natpisom „Vojvodina republika“ i grafitima u Novom Sadu.
Mada sumnjam da bih dobio medijski prostor kakav on ima, pa makar celokupan kućni budžet spiskao na Mirijevske oglase.
Predmetni je zapravo podigao na jedan viši nivo nešto što je uspešno vežbao otkako je došao na vlast – borbu sa nepostojećim ili odsutnim protivnikom iz koje izlazi kao pobednik. Naravno, pobedu će teško ostvariti u Vojvodini, jer i najvernije pristalice, tvrdokornije od onih fleka iz reklama za deterdžente, u „severnoj srpskoj pokrajini, koja je bila, jeste i biće Srbija“ znaju i vide da ne postoji druga strana i da se ne čuju ni autonomaški, a kamoli kakvi separatistički glasovi. Pitam se, međutim, šta vide i znaju oni u drugim krajevima Srbije sa kanilom prikačenom na raznorazne TV srećne pinkove u jednoj ruci i na Informer, ili neko slično smeće, u drugoj.
Hoće li krenuti za Predmetnim po mitinzima, sa brigom za jedinstvo Srbije u srcu, par hiljada dinara u džepu, već proverbijalnim sendvičem u stomaku i transparentom u ruci? Hoće li ga vojvođanske pristalice slediti da zajedno spašavaju Sandžak/Rašku, obožavaoci iz Zapadne Srbije da sprečavaju kakve nove Đačke bune (primereno trenutku) u Timočkoj krajini?
I hoće li uspeti da pokaže, što je jedini cilj, da može da prikupi nezanemarljiv broj mitingaša koji se neće razbežati pre kraja govora? Konačno, da li će uspeti da tu, takvu, kampanju rastegne dovoljno dugo da se konsoliduje nakon niza udara zbog kojih Srbija veruje i vidi da tetura ringom, u kome ovog puta nije sam?
www.rts.rs
n1info.rs
www.instagram.com
www.danas.rs
