Молим вас све да ме извинете за нешто дужи пост. Остао сам дужан неколико одговора разним драгим колегама, а и дуже време ми је свашта нешто на памети.
Александар Вучић је кампању за градоначелника Београда водио и преко Студија Б, где је био гост у разним емисијама. За оне који се не сећају, једна емисија је почела тако што се он налази са водитељком на улици иза тадашњег градилишта „Рајићева ТЦ“, паркира ауто намерно непрописно, као што то увек и чини. Затим, кад су већ код „тих ствари“, лежерно наводи како уопште не плаћа ни Инфостан (наравно за ОНАЈ стан који је добио од државе), јер НЕЋЕ. Онда, наравно прелази улицу куда му се ћефне. Опет, моја жена је први пут изашла на изборе, када је видела почетак интервјуа несрећног Саше Јанковића, где он неинсценирано обилази скоро 100 метара, да би на рандеву са водитељком дошао преко пешачког прелаза.
Шта хоћу да кажем?
Овде се систематски народ васпитава, и охрабрује, да се сналази. КОМБИНАЦИЈА је главна реч. Возачи паука паркирају на сред тротоара (или коловоза), док чекају бурек. Конобари износи кесе бесплатних ћевапа комуналцима свако јутро, да би аутићи за доставу стајали испред локала. Колега који је управо тешко повредио ногу, потпуно блазирано каже "не могу данас на снимање, јер је дежурна "Бањица", тамо не знам никог". Полиција изводи коње са Бановог Брда да се истоваре, и оставе нам снажну поруку.
Pogledajte prilog 200853
Pogledajte prilog 200854
И онда се питамо, зашто тај народ већински не гласа против власти. Па зашто би?
Зато да би им неко, не дај боже, забранио увоз евро 3,4,5 гробова? Кладионице? ПУШЕЊЕ? Ју ју ју. Пу пу, далеко било. Помери се с места.
Народ већински хоће да буде као Мића Совтић, који се хвали да је Краљ Дорћола који живи за то да јебе педере као што је Лазовић. Такви овде најбоље пролазе, улазе у легенду, одводе најбоље рибе, паркирају кочије тако да сви морамо да их видимо и заобилазимо, док им се дивимо.
Више нас је Совтић wannabe-ja, него Милић wannabe-ја. Вазда било. Само чекамо да се појави неки Милић, да га утучемо оним гуменим чекићима, као веверице које искачу у луна парку на оној игрици.