Pošto sam u Turskoj, ispratio sam iz prvog plana ove izbore (kao i prethodne za Medžlis). Sa jedne strane, iako imaju medije koji su prilično pristrasno naklonjeni jednoj strani ala Pink/B92/Nova S i slična sranja, korektnije se izveštavalo, nije bilo primitivnih ispada kao kod nas (toliko). Takođe, zakoni su oštriji po nekima pitanjima, vezano za povredu časti. To je donekle i zloupotrebljeno bilo na prethodnim izborima. Naime, došlo je do unakrsnog vređanja CHP-ovog kandidata (za gradonačelnika) Imamoglua i (ako se sećam) čelnika izborne komisije (koji je pri tome prvi opsovao) tako da je Imamoglu presuđeno da ne može da učestvuje u političkom životu nekoliko godina, na šta je on uložio žalbu i sad će se to vrteti tako neko vreme. U načelu, što je tužno priznati, medijska kultura im je na višem nivou.
Ono što mi je najveće iznenađenje je kada vidite stranačke šatore, gde dele flajere i zastavice, stoje tako jedni pored drugih, nema koškanja, rasprave itd. Imaju običaj da postave zvučnike na kombi i voze tako okolo sa stranačkim džinglovima. Meni to dođe simpatično. Takođe, u većem delu grada su plakati zabranjeni, nećete ih nigde videti. Postoje samo oglasni prostori na stubovima javne rasvete (na gornjem delu, koji postavljaju potom javna preduzeća), koje stranke zakupljuju i nakače gore svoj plakat. To se posle izbora odmah skida. Jedino smara kačenje ogromnih stranačkih zastava na sajlama nad ulicama, ali generalno se to vrlo brzo ukloni.
Takođe, po pitanju biračkih spiskova su ažurniji i nema lažnih adresa i stanovnika koje dovedu pred same izbore. A to, da nema kontrole, može lako da se uradi, jer se ovde menjanje adrese i slično završava preko e-devleta odnosno elektronske uprave (koja je zapravo jako funkcionalna).
Tužno je priznati, ali sam svedok da je politička kultura u republici Turskoj na višem nivou od Srbije. Mi smo opasno nazadovali.
Ono što je opet poučno je i šta je građanska opozicija Turske. Kada CHP učestvuje na izborima, on za svaku opštinu izradi brošuru, projekat, plan. Dosta su pristupačni (i oni i vlast). Ja sam sticajem okolnosti upoznao glavnog kandidata u mojoj opštini u crkvi u koju idem, došao je u posetu pred izbore.
Sama ideja građanske tj. Ataturkove Turske počiva na tome da su svi, bilo oni Turci, Kurdi, Jermeni, pravoslavci, muslimani, ateisti, hetero i homoseksualci, Lazi, Zaze itd. građani ove države i da su u obavezi da rade na njenom razvoju i brane je. Nema nikakve priče o nekakvom nezavisnom Kurdistanu, nekakvom dizanju ruke od (severnog) Kipra, pravljenju mesija od sultana i feudalnog doba itd. Dve glavne stvari su nacionalno jedinstvo/očuvanje nacionalnih ciljeva i modernizacija.
P.S. nekoj je napisao Erdoan. Ispravno je ErdoGan jer, iako se na turskom izgovara Erdoan (sa mekim g tj. ğ) na srpskom se i to meko/nevidljivo ğ transkribuje kao g.